Evropski savet pozvao je članice Evropske unije da razgovaraju o eventualnoj upotrebi novca koji je Rusiji zaplenjen zbog rata u Ukrajini. Radi se o zamrznutoj imovini vrednoj 300 milijardi dolara, koja je u vlasništvu Centralne banke Rusije.
Kako je preneo Fajnenšl tajms, taj novac bi mogao da se iskoristi za obnovu Ukrajine, zemlje u kojoj se povećavaju ratna razaranja u ratu koji je protiv nje prošle godine pokrenula Rusija.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel rekao je kako da želi da istraži ideju o aktivnom upravljanju tom imovinom kako bi se od nje ostvario profit, koji bi potom mogao da bude namenjen obnovi Ukrajine.
Krajem prošle godine Evropska komisija je predložila da se zamrznuta sredstva ruske države prebace u poseban fond, kako bi se njim moglo aktivno upravljati.
Zvanični Brisel je naglasio da osnovna imovina neće biti trajno konfiskovana, već će biti vraćena ruskoj državi ako se potpiše mirovni sporazum.
Razgovori o državnoj imovini idu uporedo sa pokušajima Evropske komisije da olakša zaplenu imovine ruskih oligarha koji su takođe pod sankcijama.
„To je pitanje pravde i pravičnosti. To mora biti urađeno u skladu sa pravnim principima, to je vrlo jasno“, rekao je Mišel u intervjuu za Fajnenšel tajms
On je dodao da, uprkos zakonskim preprekama za zaplenu imovine, postoji ozbiljan politički interes da se postigne napredak u vezi sa tim pitanjem.
EU i njeni saveznici zamrzli su stotine milijardi dolara deviznih rezervi koje je Centralna banka Rusije stavila na račune u inostranstvu početku sukoba, koji je počeo krajem februara prošle godine.
Moskva je kasnije potvrdila da je zbog sankcija prema njenoj glavnoj banci zamrznuto oko 300 milijardi dolara njenih deviznih rezervi.
Zvaničnici čitave EU, kao i njenih institucija, uključujući i visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku Žozepa Borela, kasnije su izneli ideju o oduzimanju te imovine kako bi se ona upotrebila u obnovi uništene ukrajinske infrastrukture.
Troškove rekonstrukcije i oporavka u Ukrajini, EU i Svetska banka su u septembru procenili na nešto manje od 350 milijardi evra.
Ipak, ta suma se od tada samo povećavala pošto su ruski napadi kasnije znatno oštetili civilnu infrastrukturu, poput elektrana i stambenih objekata.
Ko će platiti račun rata u Ukrajini