Sindikati radnika u Srbiji ovog 1. maja neće protestovati jer slave Uskrs

U Srbiji sindikati danas neće organizovati protestne skupove i povorke jer je Uskrs, ali su najavili da će nastaviti borbu za prava radnika i njihov bolji standard.

Međunarodni praznik rada, 1. maj, obeležava se u znak sećanja na dan kada je 1886. godine oko 40.000 radnika u Čikagu, tražeći bolje uslove života, stupilo u štrajk i obustavilo rad.

„Ne pozivamo na okupljanja i proteste, ali upozoravamo da stotine hiljada radnika strahuje od otkaza, od stalnih smanjenja zarada, od odlaska u penziju s niskim nadoknadama, od sprečavanja sindikalnog organizovanja. Stižu nam uvećani računi za režijske troškove, uvećane rate kredita, uvećani iznosi za porez na imovinu i sve manje nam preostaje za dostojanstven život“, saopštio je Samostalni savez sindikata Srbije.

Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“ su u saopštenju povodom Međunarodnog praznika rada naveli da se „obeležavanje Prvog maja već godinama u Srbiji svodi na divljenje kako to rade radnici u Italiji, Nemačkoj, Francuskoj, Španiji i traženje razloga zašto baš ja ove godine isto to ne mogu da uradim u Srbiji“.

Zaštitnik građana Saša Janković ocenio je da mnogi radnici u Srbiji i ove godine Međunarodni praznik rada dočekuju bez u praksi ostvarenih i zaštićenih prava koja im samo na papiru garantuju Ustav i zakoni, dok mnogi nezaposleni priželjkuju da rade pod bilo kakvim uslovima.

Ministar za rad Aleksandar Vulin je kazao da će ove godine biti doneto nekoliko zakona radi bolje zaštite prava radnika, među kojima o sezonskom radu i o zapošljavanju preko agencija, a u planu su i pregovori o novoj ceni rada.

Praznik rada, 1. maj, je ustanovljen u znak sećanja na 1. maj 1886, kada je više desetina hiljada radnika u Čikagu izašlo na ulice zahtevajući bolje uslove rada i osmočasovno radno vreme. Organizatori protesta su zahteve prethodno uputili poslodavcima i vlastima tražeći da ih ispune do tog datuma.

Kao odgovor, usledila je represija, a u sukobima sa policijom bilo je žrtava i ranjenih na obe strane. Ishod je bio da su sedmorica sindikalnih aktivista osuđeni na smrt.

Drugi kongres Radničke internacionale, odlučio je da se od 1890. godine, 1. maja širom sveta održavaju masovne manifestacije, demonstracije i štrajkovi, kao jedan od vidova klasne borbe, što je do kraja 19. i početkom 20. veka dobilo masovne razmere.

Prvi maj u Srbiji obeležen je prvi put 1893. godine protestnim skupovima u Beogradu.