Neto štete od subvencija

Davne 1850. godine, Frederik Bastija, francuski politički ekonomista,
objavio je esej pod nazivom „Ce qu’on voit et ce qu’on ne voit pas” (Ono
što se vidi, i ono što se ne vidi). Esej je postao sastavno štivo
svakog ekonomiste zbog čuvene parabole o slomljenom prozoru.

Zamislite, piše Bastija, da vam sin razbije prozor na kući. Možete da
izgrdite sina, ali neki političar može da vam kaže da to i nije tako
loše za privredu. Jer, sada kada vam je razbijen prozor, možete da
uposlite staklara da vam napravi novi. Da vam sin nije razbio prozor,
staklar nikada ne bi imao posla i možda bi propao. Razbijen prozor
podržava staklarsku industriju. To je ono što se vidi.

Ali ima i ono što se ne vidi. Novac kojim ste platili staklara ima
alternativnu upotrebu. Da ga niste potrošili na prozor, mogli ste da ga
iskoristite na drugi način. Sada možda nećete moći sebi da kupite nove
cipele ili novu knjigu. Možda ste podržali staklarsku industriju, ali
ste oštetili obućarsku industriju, ili neku drugu. Podsticaj staklarskoj
industriji se vidi; šteta za obućarsku industriju se ne vidi.

Ili, zamislite da ste mali preduzetnik, recimo pekar, koji je taj novac
nameravao da uloži u kupovinu testa za hleb koji će da mesi naredne
nedelje. Kupovinom prozora podržavate staklarsku industriju, ali
podrivate sopstveni biznis. Podsticaj staklarskoj industriji se vidi;
šteta za sopstveni biznis se ne vidi.

Ovaj poslednji uvid je značajan za politiku subvencija koju vodi
država. Zagovornici subvencija često prelaze preko činjenice da novac za
subvencije ne pada s neba. Da biste nekom dali novac za subvenciju,
morate najpre nekome taj novac da uzmete. U velikom broju slučajeva, vi
ne možete znati sasvim precizno da li će ukupnom privrednom rastu više
doprineti staklar, obućar ili pekar.