Uzbunjivač iza Panamskih papira: 9. maja objaviću imena još 200.000 tajkuna i firmi

Uzbunjivač koji stoji iza Panamskih papira progovorio je za londonski Gardijan da bi objasnio kako su nepravde koje se kriju u ofšor rajevima dovele do najvećeg curenja podataka u istoriji. Izvor, čiji su identitet i pol nepoznati negira da je špijun.

„Da bude jasno, ne radim ni za jednu vladu niti obaveštajnu službu, direktno ili kao spoljni saradnik, niti sam ikad radio. Moje gledište je samo moje“, kazao je u pismenoj izjavi koju je objavio Gardijan u broju od petka.

Uzbunjivač je kazao da je curenje 11,5 miliona dokumenata iz panamske advokatske kompanije Mosak Fonseka pokrenulo novu, ohrabrujuću globalnu debatu.

„Fantomske kompanije često su povezane sa zločinom prikrivanja poreza. Ali Panamski dokumenti pokazuju i više od senki sumnje, pokazuju da iako nisu nezakonite, fantomske kompanije se koriste da bi sprovele širok spektar ozbiljnih zločina. Nejednakost u prihodima jedan je od najvećih problema našeg doba. Veliki mediji dosad su se usmeravali na skandale onog što je dopušteno i legalno u sistemu. Ono što je dopušteno stvarno je skandalozno i mora se promeniti“, smatra on.

Izvor iza Panamskih dokumenata bio je tokom prošle godine u kontaktu s Basijanom Obermajerom, istraživačkim novinarom nemačkog dnevnika Zidojče cajtung. Dobijene podatke, dnevnik je podelio s Međunarodnim konzorcijumom istraživačkih novinara iz Vašingtona.

Izvor je kazao da su dokumenti prvo bili ponuđeni nekim od glavnih medijskih kuća koji su ih pogledali i odlučili da ih ne objave. Nejasno je o kojim se organizacijama radi.

Konzorcijum istraživačkih novinara saopštio je da će 9. maja objaviti bazu podataka s informacijama o više od 200.000 pravnih i fizičkih lica koje su obuhvaćene istraživanjem Panamskih papira.

Anonimni uzbunjivač je takođe pristupio Vikiliksu, ponovo bez uspeha. 

„Čak ni Vikiliks u više navrata nije odgovorio. Mediji su podbacili“, navodi on.

Izvor Gardijana takođe je veoma kritičan prema vladama, posebno zbog njihovog surovog tretmana uzbunjivača. Govoreći o Edvardu Snoudenu, koji je 2013. otkrio da su SAD i Velika Britanija rutinski nadzirali komunikacije svojih građana, kazao je da zbog tih otkrića o NSA, on (Snouden) zaslužuje dobrodošlicu i nagradu, a ne progonstvo.

Iako smatra da su zvanične reakcije na Panamske dokumente razočaravajuće, uzbunjivač ipak završava u optimističkom tonu. U doba jeftinog, neograničenog digitalnog skladištenja i Internet-veza koje prevazilaze nacionalne granice sledeća revolucija će biti digitalizovana.

„Ili je, možda, već počela“, dodaje on.