Inženjeri traženi, pravnici i ekonomisti teško do posla

Gotovo svi mladi koji završe neki od tehničkih fakulteta brzo i lako dobijaju posao, dok je istovremeno na evidenciji NZS nekoliko hiljada pravnika i ekonomista.

Osim njih, tu su i sociolozi i filozofi i drugi mladi obrazovani ljudi čije su šanse da dođu do posla u narednih nekoliko godina veoma male.

Strani poslodavci, a i domaći, već nekoliko godina žale se na to da u Srbiji ne mogu da nađu kadrove koje su im potrebni i pored toliko nezaposlene i kvalifikovane radne snage na Birou rada upravo zato što nedostaju stručnjaci u oblasti informacionih tehnologija i drugih tehničkih fakulteta. 

Pošto se upravo pripremaju kvote za predstojeći upis na fakultete, a s obzirom na već iskazanu potrebu poslodavaca koja će biti sve veća i veća, moralo bi se voditi računa o potrebi privrede pa samim tim i omogućavanje većem broju svršenih srednjoškolaca da se upišu na neki od tehničkih fakulteta uz znanje da će tako brzo naći radno mesto. 

Prodekan Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu za investicije i saradnju s privredom profesor Srđan Kolaković objašnjava za „Dnevnik” da oni već nekoliko godina vode upisnu politiku usklađenu s potrebama privrede. 

„Fakultet tehničkih nauka vodi računa o tome koja su to zanimanja atraktivna u ovom trenutku za zaposlenje i shodno tome smo i postali jedini fakultet na našem univerzitetu koji povećava kvote za upis na deficitarna zanimanja, a posebno na informacione tehnologije”, kaže profesor Kolaković. 

„U poslednje dve godine smo duplirali kapacitete za upis na deficitarna zanimanja kao što su informacione tehnologije. Mi faktički u prvom upisnom roku već popunimo kvotu, odnosno upišemo više od 2.200 studenata u prvu godinu, od čega 900 na informacione tehnologije. No, i za ostala proizvodna zanimanja, ako što su mašinstvo, elektrotehnika, građevinarstvo u principu nemamo problema s upisom. Mladi shvataju da to jesu zanimanja koja im daju „zanat” koji im stvara budućnost”, ističe on. 

Kako kaže, važno je istaći i da diplome našeg fakulteta – mašinstvo, građevinarstvo, elektrotehnika – otvaraju vrata da se zaposle gde god hoće, bez posebne nostifikacije jer se one svuda priznaju. 

„Inženjerske komore Evrope su priznale naše diplome i, nažalost ili na sreću, mnogo naših svršenih studenata, i to upravo iz ovih inženjerskih struka, radi po celom svetu”, dodaje Kolaković. 

Po njegovim rečima, čim krenu planovi za izgradnju nekog pogona u našoj državi, investitori se obraćaju njima i raspituju se o tome koliko tih kadrova školuju da bi mogli da planiraju. 

„Oni hoće da zaposle većinom mlade ljude, zbog ambicioznosti, poznavanja jezika. U poslednju godinu-dve pojavili su se za zahtevom za mašinskim inženjerima, a inače, u protekle dve decenije imali smo problem da se neko upiše na taj smer „, rekao je Kolaković.

Prema njegovim rečima, mladi ranije proizvodna zanimanja nisu prepoznavali kao nešto što je budućnost pa je interesovanje za takve smerove bilo opalo, dodajući da se ono sada vraća na velika vrata. 

„Investitori traže takve inženjere, veliki sistemi ih čak traže i na praksu, a od nas traže preporuku za svršene studente. Jednostavno, iz upisnih kvota jasno je da se proizvodna zanimanja vraćaju na velika vrata jer je i lestvica zapošljavanja za njih niža nego za kadrove koji upisuju druge smerove koji nisu zanatski. Zbog toga, uostalom, dolazi i do opadanja zanimanja za smerove koji nisu zanatski jer su mladi postali svesni toga da im ona ne donose siguran posao”, kaže Kolaković.