Gde je najveći minimalac na svetu?
Veliki broj zemalja širom sveta ima zakonom propisan minimalac, ali gde je najveći minimalac na svetu i kako Srbija stoji na toj listi? Ako čujete frazu najveći minimalac na svetu, prvo što vam padne na ...
Okruženi smo njima, svuda su oko nas. Često im poklanjamo poverenje više nego prijateljima. Oni se vole, neki vrede milijarde, a gotovo svaka kompanija na svetu želi da postane, ako već nije, prepoznatljiva po – brendu.
Postoji od 16. veka u nekom obliku, a jedan od primera je zasnovan na etimološkom značenju ovog termina. Reč “brandr” na staronordijskom u prevodu znači “žigosanje” što potiče iz vremena početaka žigosanja stoke. Tada prvi put počinje logotipom da se obeležava roba.
Industrijska revolucija donosi novu definiciju brenda kao i njegovu upotrebu, a tada postaje i neizostavni deo kompanija. Ekspanzijom različitih proizvoda javila se potreba za skretanjem paženje, a dobijaju novi zadatak – da “ubiju” ravnodušnost potrošača. Brend ne čini samo logo, slogan, boje, već poruka koju sa sobom nosi. To je nešto sasvim metafizičko, a do danas, brendiranje je postalo, mnogi iz te industrije bi rekli, nauka.
Mediji donose novi kanal oglašavanja, prvo novine, potpom radio i televizija. Prostor namenjen oglašavanju putem medija donosi nove izazove za brend menadžere. Potreba koju određeni proizvodi zadovoljavaju kod potrošača, nije više bila dovoljna da bi kompanije ostvarile željenu dobit. Morali su da se potrude da ih kupci istinski zavole, da veruju da je taj proizvod najbolji za njih, da ga žele.
Investiciju u brend prepoznaju prvo veliki, a onda svi drugi koji nešto proizvode. Brend se danas gradi strpljivo i pametno. Pored proizvoda, i usluga, pa i čovek, takođe može biti brend
U dvadesetom veku za jačanje brenda koristi se i javni prostor – bilbordi, reklamne table, javni prevoz – svuda oko nas su pokušaji skretanja pažnje na brend. Sve do pojave platformi za gledanje televizije sa moćnom opcijom vraćanja programa unazad, bili smo primorani da gledamo predugačke reklame, što je na sreću, vreme koje je iza nas.
Zato su se brendovi preselili na internet i društvene mreže. Tamo je konkurencija još veća. Sada svako ko ima nekakav proizvod, može ući u svet brendiranja i pokušati da se izbori sa ogromnom konkurencijom iza kojih stoje kompanije sa ogromnim kapitalom. A to ne znači da nema šansu da uspe.
Brend stratezi odlaze korak dalje u nadgradnji brenda i do cilja stižu na dva načina i to pomoću lovemark-a i trustmark-a.
Mongi stručnjaci iz oblasti brendiranja smatraju da razlike između voljenog brenda i brenda kome se veruje, nema. Međutim, Mark Di Soma, brend strateg, smatra da razlika u dvema osobinama brenda, ipak, postoje. Lovemark je brend koji potrošači zavole, trustmark je brend kome potrošači veruju. Sada, verovatno bi svako od nas mogao da navede mnogo brendova koji pripadaju jednoj ili drugoj grupi.
Danas brendovi vrede mnogo, a njihovu vrednost čini, najpre, broj onih koji su voljni da ga plate kako bi ga posedovali. Svaka industrija ima minimum jedan dominantni brend, a pojedini vrede mnogo novca.
Trenutno, prema portalu statista.com, vrednost pojedinih brendova enormno je skočila u 2022. godini. Najvredniji je Apple (preko 355 milijardi dolara), potom Google, Amazon, Microsoft. Kompanije koje stoje iza najvrednijih brendova potiču, uglavnom, iz Sjedinjenih Američkih Država, a ima ih i iz Kine (Tencent i Alibaba), ali i iz Francuske (Louis Vuitton), stoji na sajtu statista.com. Zato su pojedini brendovi “jači” od mnogih država na svetu.
Kakva je situacija kod nas, ko su najbolji brendovi Srbije, čitajte u novom broju Nove ekonomije.
Tradicija , poverenje i kvalitet su osnova brenda Mlekare Šabac
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
