Merenja kvaliteta vazduha u Srbiji ne pokazuju pravu sliku stvari

Nedostaci u zvaničnim merenjima zagađenja vazduha ne pokazuju pravu sliku stanja u Srbiji. Zvanični izveštaji ne odgovaraju na naizgled jednostavno pitanje „kako oceniti vazduh“, već naprotiv, obmanjuju građane.

Kako prenosi Klima 101, to se odnosi na izveštaje o kvalitetu vazduha koje svake godine objavljuje Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA).

„Ako se vodite zvaničnim izveštajima koje objavljuje ova državna agencija, pravi odgovor je: zagađenje je ili prekomerno, ili ga nema uopšte. Ocena je ili najniža moguća ili najviša moguća, nema ničeg između“, dodaje se u tekstu.

Kako se navodi u prošlogodišnjem izveštaju koji je objavila SEPA, na ukupno 28 stanica u Srbiji se vrše automatska merenja koncentracije čestica PM 2,5.

Od njih 28, na 10 mernih stanica zabeleženo je prekomerno zagađenje, koju čini srednja godišnja koncentracija preko 25 mikrograma po metru kubnom.

U pitanju su gradovi kao što su Novi Pazar, Valjevo, Užice…

Po nomenklaturi SEPA, na preostalih 18 mernih stanica vazduh je čist ili neznatno zagađen. Ipak, kako se dodaje, pregledom ponuđene tabele vrednosti postaje jasno da rezultati sa ovih 18 mernih stanica teško mogu da se nazovu pozitivnim.

„Na dve beogradske stanice koje navodno ne prikazuju prekomerno zagađenje izmerena vrednost je tačno graničnih 25 mikrograma po metru kubnom. Da je zagađenja bilo samo malo više u toku godine, ovaj vazduh bio bi ocenjen kao prekomerno zagađen, ali pošto nije, on je izgleda čist. Na još dve merne stanice koncentracija je samo nešto manja 23 mikrograma po metru kubnom“, dodaje se u tekstu.

Kako se naglašava, najniža zabeležena srednja godišnja vrednost u celoj zemlji je čak 15, a prosek godišnje koncentracije čestica PM 2,5 u svim ovim navodno čistim mernim stanicama je čak 21,16 mikrograma po metru kubnom.

Slika koju daje opšta ocena u godišnjem izveštaju, po kojem je prekomerno zagađenje primećeno na 10 od 28 mernih stanica, time je u najmanju ruku obmanjujuća, makar ako nam je cilj da se informišemo o opasnosti koje zagađenje ima po naše zdravlje.

Kako se podseća, ocene koje izdaje SEPA ulaze u ukupne godišnje ocene kvaliteta vazduha u Srbiji, podeljene po oblastima, a koje svake godine usvaja Vlada Srbije. I kao što ovaj primer jasno pokazuje, one su arbitrarne, nedovoljno precizne i dezinformišuće.

Kako se meri aerozagađenje? (VIDEO)

NESTANAK „UMERENOG ZAGAĐENJA“

Izveštaji SEPA su nekada zapravo imali tri kategorije, a u svojim ocenama Agencija je upotrebljavala tzv. granice tolerancije: vrednost koja je 50 odsto više od granične.

Vazduh je u zvaničnim ocenama nekada bio čist (ako je srednja godišnja vrednost ispod dozvoljene granice), umereno zagađen (ako je ona iznad dozvoljene vrednosti) ili prekomerno zagađen (ako je ona daleko iznad granice).

Međutim, jednim grubo rečeno bukvalnim čitanjem Uredbe o kvalitetu vazduha, svi drugi kriterijumi su vremenom prosto – nestali.

Iako nikakve realne politike smanjenja zagađenja nisu sprovođene, granica tolerancije se uredno smanjivala iz godine u godinu u izveštajima SEPA, dok nije nestala za sve izvore zagađenja.

„A sa njom nestala je i kategorija umerenog zagađenja“, objašnjava se u tekstu.

U pitanju je, kako se dodaje, birokratska inercija, koja je zajedno sa inercijom u obračunavanju sa problemom zagađenja dovelo do apsurdnog rezultata.

„Agencija za zaštitu životne sredine, po svim relevantnim propisima, daje ocene čistog vazduha gradovima i opštinama u kojima je vazduh samo za nijansu ispod granica prekomernog zagađenja“, dodaje se u tekstu.

Prema smernicama Svetske zdravstvene organizacije (SZO), vidi se koliko je zapravo sve to promašeno, i koliko smo daleko od zaista čistog, zdravog vazduha. SZO 2021. godine preporuku granične vrednosti zagađenja česticama PM 2,5 smanjio sa 10 na pet mikrograma po kubnom metru.

Ako bismo pratili ove kriterijume, nijedno mesto u Srbiji nije imalo izmereno čist vazduh – godinama.

„Granica koju preporučuje SZO treba da nam bude cilj, a da bismo imali ikakvu šansu da ga dostignemo, što je postupak za koji će biti potrebne decenije, moramo početi od reforme ove promašene, zvanične kategorizacije“, dodaje se u tekstu.

U Leskovcu počelo merenje aerozagađenja u realnom vremenu