Potpisao – ne potpisao, sve je prihvatio

Posle sastanka u Ohridu postalo je jasno da Srbija više neće pružati nikakav otpor prihvatanju Kosova kao nezavisne države. Evropski posrednici su, uz veliku asistenciju američkih diplomata, postigli da Vučić pristane na dokument za koji čak i najveći evroentuzijasti kažu da je veoma nepovoljan za Srbiju.

Prihvatanjem „plana normalizacije“ i aneksa o implementaciji, Srbija je priznala sve atribute kosovske državnosti; to uostalom jasno piše u tim dokumentima.

Vrlo brzo će početi čitav niz poniženja i teških udaraca koje će Srbija morati da istrpi; možemo sa velikom izvesnošću da očekujemo da će članice EU koje do sada nisu priznale Kosovo to učiniti.

Pored prijema Kosova u Savet Evrope, uslediće nešto što je neuporedivo teže za Srbiju, a to je prijem Kosova u UNESKO. Tu će se odmah postaviti pitanje srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu, pošto na Kosovu nameravaju da naše najznačajnije manastire posmatraju kao deo kosovske, čitaj albanske baštine; takve inicijative već postoje. Prijem Kosova u Interpol lako može dovesti do
velikog broja poternica protiv oficira vojske i policije za dešavanja iz devedesetih godina.

Za sve što je „prihvatio bez potpisa“ Vučić nije dobio praktično nikakav ustupak; nema nikakvih garancija da će biti formirana famozna „Zajednica srpskih opština“. Vučić je prokockao i jedinu kartu koju je imao, a to je da prekine pregovore sa Prištinom uz posredovanje EU zbog odbijanja da formiraju ZSO, ili da odbije da ispunjava sporazum dok se ta zajednica ne formira. I to je palo u vodu, jer se u „sporazumu“ eksplicitno navodi da strane neće neispunjavanjem jedne tačke uslovljavati sprovođenje drugih tačaka sporazuma.

„Evropska perspektiva“ koja se nudi kao „šargarepa“ jednostavno ne postoji; ne postoji nikakva mogućnost da Srbija, niti bilo koja druga država, postane članica EU u narednih bar deset godina, zbog njihovih velikih unutrašnjih problema. Ništa bolje neće biti ni sa drugim delom „evropskih obećanja“ o velikoj donatorskoj konferenciji za obe strane – to su obično skupovi sa velikim obećanjima i slabom realizacijom (ako do te konferencije uopšte i dođe).

Nema nikakve sumnje da je predsednik Vučić savršeno svestan težine „prihvaćenih“ dokumenata. Istina je da oni nisu formalno potpisani sa njegove strane, ali to je prilično žalostan izgovor koji on stalno ponavlja. Formalno prihvatanje plana će uslediti već za nekoliko dana, kada EU pripremi novi pregovarački okvir za „Poglavlje 35“, u kome će se nalaziti sve odredbe „nepotpisanog sporazuma“. Poglavlje 35 je inače „izmišljeno“ za Srbiju i u njemu se meri napredak u „evropskim integracijama“. EU dostavlja pregovarački okvir i od naše vlade se traži saglasnost da se u budućim pregovorima oko priključenju EU postupa po tom okviru.

Vlada Srbije će, verovatno još pre kraja marta dati saglasnost na novi pregovarački okvir – i upravo će tim činom biti „usvojen“ plan i bez formalnog potpisa. Odnosno, tim aktom Vlada Srbije će prihvatiti da je Kosovo „država“ sa kojom mora da normalizuje odnose.

I ništa tu neće pomoći prenemaganje Aleksandra Vučića da on ništa nije potpisao i da nikada neće potpisati „sporazum sa Kosovom“. To slobodno možemo nazvati obmanjivanjem javnosti, koje neodoljivo podseća na Miloševićevu frazu „pobedili samo NATO“. Vučić se toga vrlo dobro seća, jer je u tom trenutku bio ministar informisanja.

Ta parola nije mnogo pomogla Miloševiću, pa ne verujemo ni da će Vučiću pomoći fraza da „ništa nije potpisao ni prihvatio“. Poniženja koja čekaju Srbiju u budućnosti razgolitiće tu jeftinu i lažnu propagandu. Srbiju će sačekati jedno teško vreme, puno gorkih pilula koje ćemo morati da gutamo; vrlo brzo će postati jasno da ni od ponuđene šargarepice od strane EU neće biti ništa. Srbija će postati polukolonija EU, bez prava na bilo kakvu nezavisnu politiku.

Takva država teško može da očekuje da će Rusija i Kina i dalje ulagati veto na članstvo Kosova u UN, posebno ako u međuvremenu uvedemo sankcije Rusiji.

I krug je zatvoren, koliko god nas obmanjivao Aleksandar Vučić sa „crvenom linijom“ da Kosovo neće biti u UN. „Prihvatanjem bez potpisa“ evropskog plana, to više ne zavisi od njega.