Kad ovde dođu Salma Hajek i Pirs Brosnan, to je za Srbiju reklama
koju ne može da plati, ni da ima novca. Ako uspemo da privučemo što više
svetskih filmskih studija i sa njima svetskih zvezda, osim imidža
dobićemo i milionski devizni priliv. Sa poreskim olakšicama, umesto
dosadašnjih 60 miliona dolara investicija, Srbija bi od filmske
industrije mogla da prihoduje 300 miliona dolara
Emitovane reklame Srbije na CNN-u, formiranje sprskog kokusa u
američkom Kongresu, rukovanja političara sa svetskim zvaničnicima, osim
što su skupi, imaju neznatan uticaj na poboljšanje imidža zemlje u
poređnju s onim što može da učini „jedna reč“ filmskih zvezda koje
snimaju u Srbiji. Ovih dana u Beogradu zbog posla boravi Selma Hajek, na
Mokroj Gori nedavno je snimala Monika Beluči, dok je Pirs Brosnan, pre
nekoliko meseci, završio snimanje svog filma. Još je Josip Broz Tito
shvatio da malo šta može uticati na dobar utisak svetske javnosti o
Srbiji kao boravak Elizabet Tejlor, Ričarda Bartona, Đine Lolobriđide
ili Sofije Loren, pa ih je sa zadovoljstvom primao u goste.
Ana Ilić, izvršni direktor Filmske asocijacije Srbije, kaže da malo ko
iz Srbije ode nezadovoljan, te je pozitivan uticaj filmadžija na imidž
zemlje nemerljiv.
„Kada je Anđelina Džoli otišla da snima svoj film u Mađarsku, svaki dan
su svetski mediji pisali o tome u kom parku ona i njen suprug Bred Pit
jedu gulaš, koju banju su posetili, u kom hotelu su odseli. Stalno sam
razmišljala, bez obzira na to kakav je na kraju to film bio, da je šteta
što se nije snimao u Srbiji, jer je to vrhunska besplatna promocija.
Kada je Ralf Fajns snimao svoj film Koriolan u Srbiji, nije bilo
intervjua u kojem ga nisu pitali zašto Beograd i on je uvek pričao o
svojim pozitivnim iskustvima“, kaže Ilić.
Ništa bez podsticaja
Pošto sad nema Tita da ih privuče na ove prostore, jedan od načina da
svetske zvezde češće posećuju Srbiju su poreski podsticaji za strane
filmske produkcije. Tako bi Srbija imala dvostruk korist – besplatnu, a
dobru reklamu i milionske prihode.
Dok se trenutno od stranih produkcija koje snimaju filmove i reklame u
Srbiji godišnje prihoduje svega 15 miliona dolara, uz određene
stimulanse taj iznos bi mogao da bude bar četiri puta veći.
Mada je trenutno ovdašnje tržište jeftinije od drugih u regionu, a
posebno od tradicionalnih filmskih centara kao što su Pariz i London, to
nije dovoljno da bi ga strani producenti izabrali.
Nastavak teksta možete pročitati u trećem broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
