Zaštita uzbunjivača i etički kodeks važni antikorupcijski resursi firmi

Uzbunjivači su najvažniji antikorupcijski resurs kompanija, a za suzbijanje korupcije je važno poštovanje propisanih normi i odustvo diskrecionih prava, rečeno je danas na okruglom stolu „Borba protiv korupcije – kako mi to radimo“ u Privrednoj komori Srbije.

Predstavnici Er Srbije, NIS-a i Filip Morisa, koji su predstavili interne modele kako se bore sa korupcijom, kažu da je veoma važno i poštovanje etičkog kodeksa, kontrola odlučivanja na svim nivoima, proverljivost svake odluke, treninzi i zašita uzbunjivača.

Menadžer za etiku i usklađenost poslovanja u Er Srbiji Miloš Stopić je rekao da je, na primer, u toj kompaniji u toku izrada registra rizika.

„Imamo pravilnik o zaštiti uzbunjivača koji propisuje kako je sve moguće prijaviti nepravilnosti“, rekao je Stopić ističući da ćutanje nije nikakva opcija i da zato u Er Srbiji postoji etička linija za uzbunjivanje.

Kako kaže, mogući su anonimni pozivi, a korupcija se u toj kompaniji može prijaviti i linijskim menadžerima i službi za etiku i usklađenost.

Stopić je rekao da uzbunjivači u toj kompaniji mogu da računaju na potpunu poverljivost i zaštitu.

On ističe da je trening zaposlenih jedna od suštinskih prventivnih antikorupcijskih mera, jer su zaposleni tako uvežbani u poštovanju predviđenih procedura.

Prema njegovim rečima, u Er Srbiji mendžment na svaka dva meseca zaposlenima šalje temu za razgovor šta bi zaposleni trebalo da urade u slučaju povređivanja poslovne etike, a oni odgovaraju i kroz tu komunikaciju se pripremaju za moguće situacije.

Direktor Sektora ekonomske bezbednosti u NIS-u Slavoljub Ćetojević je kazao da je za tu kompaniju, koja ima 11.000 zaposlenih, više od 300 benzinskih stanica u Srbiji, najvažnija prevencija korupcije, smanjivanje negetivnog uticaja i podizanje svesti po pitanju korupcije.

„Verovatnoća nastanka neke korupcije zavisi od predispozicije onog ko radi, okruženja i uticaja menadžmenta odnosno kvaliteta uspravljanja. Na primer, što je lošije upravljanje to imamo više korupcije“, naveo je  Ćetojević.

Kao primere, naveo je zloupotrebu službenog položaja, davanje mita, falsifikovanje dokumenata.

„Najvažnije je odsustvo diskrecionih prava i sve odgovore treba tražiti u propisanim normama. Potrebna je i kontrola odlučivanja na svim nivoima i proverljivost svake odluke“, istakao je Ćetojević.

On je naglasio da su uvek bolji poslovni rezultati ako se investira u borbu protiv korupcije.

Ivan Jovanović iz pravne službe Filip Morisa za Jugoistočnu Evropu istakao je da korupcija onemogućava uspešno poslovanje, ali i da negativno utiče na tržište.

„Na svakom nivou se borimo protiv korupcije, nikada nikoga ne podmićujemo, postoji zabrana zaposlenima da prime nešto od vrednosti što može da utiče na njegovu profesionalnu objektivnost”, kaže Jovanović.

Osim drakonskih novčanih kazni i rizika zatvorske kazne, korupcija može uništi poslovni imidž kompanije.

Filip Moris, kako kaže, takođe ima etički kodeks Vodič za uspeh.

„Kada je reč o podmićivanju, na primer kafom, vodom ili sokom možemo ponuditi državnog službenika u inspekciji i ako ostane duže može dobiti i razuman obrok, ali je tanka linija između onoga što je primereno i zato sve mimo toga mora da dobije odobrenje“, naveo je Jovanović.

Potpredsednik PKS Miroslav Miletić je rekao da je taj okrugli sto održan peti put i da je cilj da velike kompanije predstave svoja interna antikorupcijska pravila koja mogu da posluže malim i srednjim preduzećima kao modeli za borbu sa korupcijom.

„Korupcija ne poznaje granice, to je transnacionalni problem“, rekao je Miletić.

On je naglasio da to nije samo problem morala već da korupcija podriva tržište, stvara nelojalnu konkureniciju, odbija investitore, utiče negativno na privredni sistem i drugo i da je zato važno promovisanje antikorupcijskih vrednosti.