U Rumuniji sudska parnica protiv države zbog klimatskih promena

Rumunska nevladina organizacija „Declic“ pokrenula je tužbu protiv države zbog neuspešnog smanjenja i ublažavanja rizika od klimatskih promena. Reč je o prvoj takvoj tužbi i u Rumuniji i u regionu.

Kako piše Klima 101, aktivisti traže od suda da za svaki dan pasivnosti na tom polju propiše novčane kazne za rumunskog premijera, Nikolaje Čuke, i za ministre životne sredine i energetike.

Kako se navodi u predmetu, ovi politički zvaničnici prekršili su svoje zakonske obaveze da usvoje i sprovedu strategiju energetske tranzicije koja bi bila u skladu sa Pariskim sporazumom o zauzdavanju globalnog zagrevanja na 1,5 °C.

Tužioci zahtevaju da se preduzmu sve neophodne akcije za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za 55 odsto do kraja decenije u odnosu na količine oslobođene 1990, kao i da Rumunija do sredine veka dostigne klimatsku neutralnost.

Osim toga, traži se da država poveća udeo obnovljivih izvora u finalnoj energetskoj potrošnji na 45 odsto do 2030. Aktuelni cilj, prema klimatskom i energetskom planu koji je Rumunija usvojila, iznosi 30,7 odsto. Prema podacima iz 2020, udeo obnovljivih izvora u finalnoj energetskoj potrošnji bio je 24,5 odsto.

Ali globalno gledano, nije u pitanju nikakva novina. Broj ovakvih sporova na svetu se od 2015. godine više nego udvostručio.

Prestupnike tuže stanovnici Sjedinjenih Američkih Država, Australije, Italije, Danske, Papua Nove Gvineje…

Kako pokazuje izveštaj koji je objavila Londonska škola ekonomije, vlada se našla na optuženičkoj klupi u 70 odsto slučajeva u periodu od maja 2021. do maja 2022, dok su preostale tužbe upućene uglavnom kompanijama. Sa druge strane, podnosioci zahteva pretežno nevladine organizacije ili pojedinci, zasebno ili udruženim snagama.

Prvo ročište u Rumuniji zakazano je za 10. april ove godine u Apelacionom sudu u Klužu. Tužbi će se pridružiti još dve nevladine organizacije: Bankwatch Romania i 2Celsius.

Uticaj klimatskih promena na voćarstvo: Mraz u vreme cvetanja

„Podnosimo tužbu zato što rumunski političari godinama jednostavno obećavaju“, kazala je koordinatorka kampanje u Declic-u, Roksana Penća Bradatan.

Potpisuju međunarodne ugovore i prisustvuju samitima o klimatskim promenama, a onda se vrate u Rumuniju bez ikakvih planova za dalje.

Dok se u ostatku sveta ubrzava zaokret ka zelenim tehnologijama i održivom razvoju zbog ozbiljne pretnje koja se nadvija nad planetom, ovakve optužbe na račun rumunskog rukovodstva podsećaju na skoro iznesene stručne ocene o stanju u Srbiji.

„Reč je o našoj budućnosti i budućnosti naše dece. Kao rezultat, tražimo pravdu na sudu. Kako bismo ih naveli na brigu, zahtevamo da se predstavnicima države plata smanji za 20 odsto svakog dana kada ne deluju“, izjavila je Bradatan.

Deluje kao da mnoge vlasti nedovoljno odlučno pristupaju vodećem izazovu modernog doba, a u međuvremenu zabrinutost povodom klimatske krize dopire do svih starosnih grupa stanovništva.

Dobar pokazatelj toga su i dva skorašnja predmeta koja su protiv Austrije podnela deca zahtevajući generacijsku pravdu, a protiv Švajcarske građanke prosečne starosti od 73 godine koje smatraju da klimatske promene narušavaju njihovo zdravlje.

Četiri partije u Brazilu pokrenule su 2020. postupak protiv vlade zato što poslednjih godina nije uspevala da distribuira novac iz klimatskog fonda. Dve godine kasnije, doneta je istorijska presuda: Brazil je prva država na svetu koja je prepoznala Pariski sporazum kao ugovor o ljudskim pravima koji ima prednost nad nacionalnim zakonima.

Ipak, nisu samo države optužene za nedelovanje na polju ograničenja porasta temperature ili za odgovornost u stvaranju problema. Sve je više predmeta protiv fosilne industrije, finansijskih institucija i fabrika. Samo od početka 2023. tužbe su, između ostalog, isporučene i na adrese naftne kompanije Shell, banke BNP Paribas i cementare Holcim u Indoneziji.

Naposletku, klimatske parnice postaju sve zastupljenije sredstvo za odgovornije upravljanje u svetlu globalnog zagrevanja, a pionirska takva borba na Balkanu trenutno je u toku.

Vreme je da preoblikujemo pitanje odgovornosti za klimatsku krizu, dodala je predsednica BankwatchRomania, Jona Ćuta.

Umesto da se okrene održivim rešenjima, rumunska vlada je najvećim zagađivačima dala veliku slobodu, uvek stavljajući odgovornost pojedinca ispred istinske odgovornosti zagađivača, među kojima su mnoge kompanije u državnom vlasništvu. Nadamo se da će ovaj slučaj to ispraviti.

Državu Srbiju ne interesuju klimatske promene, kažu stručnjaci