Osmeh je najveća nagrada za dobročinstvo

„Kroz kreativne radionice i sportske turnire, koje organizujem za članove Udruženja „Iz drugog ugla“, želim da pokažem da smo svi jednaki i da možemo da se družimo, a glavna nagrada mi je osmeh i zadovoljstvo članova udruženja. Njihov osmeh nema cenu i uživam da provodim vreme sa njima, i stoga pripremam nove filantropske inicijative, kako bismo ovaj svet učinili boljim mestom za sve nas“, izjavio je Đorđe Tomić, dobitnik VIRTUS nagrade za mlade filantrope za 2022. godinu.

On je izviđač i bejzbol reprezentativac iz Veternika, koji od malih nogu u svojoj zajednici čini velika dela. Tokom protekle godine, Đorđe je pomagao radu Udruženja osoba sa invaliditetom „Iz drugog ugla“ iz Veternika organizujući brojne aktivnosti.

Dobitnik ste VIRTUS nagrade za mlade filantrope. Koliko Vam znači to priznanje?

Zahvaljujem se Trag fondaciji koja mi je dodelila VIRTUS nagradu za mlade filantrope. Ovo priznanje je za mene zaista veliko i važno; motiviše me da još više doprinosim udruženju i članovima. Iskreno, sve što radim, radim u tišini. Nisam znao da sam nominovan, ali mi je bilo drago što sam nagradu dobio, jer to dokazuje da sam na pravom putu. Ova ogromna podrška od strane Trag fondacije se ne može opisati rečima, još jednom veliko hvala.

Šta Vas motiviše da pokrećete filantropske inicijative?

Moja mama je pokretač svega. Imao sam tri godine kad mi je tata, koji je u međuvremenu preminuo, postao osoba sa invaliditetom i ostao bez sposobnosti govora. Jedva sam čekao da naučim da pišem i čitam kako bih mogao da komuniciram sa tatom preko kompjutera ili telefona. Gledajući mamu i njenu borbu, ne samo za tatu, nego i za ostale ljude, njen osmeh, čak i onda kada je bilo najteže, najveća je motivacija da se uključiš i pomogneš. Od malih nogu sam uz mamu naučio prave vrednosti i počeo da se bavim humanitarnim radom, i to je sada naša svakodnevica. Motiviše me i iskren osmeh i zadovoljno lice članova udruženja kojima pomažem.

Vaše aktivnosti u okviru Udruženja „Iz drugog ugla“, koje okuplja osobe sa invaliditetom, usmerene su na sportske i kreativne radionice. Da li nam možete reći nešto više o tome?

Pošto sam izviđač i reprezentativac Srbije u bejzbolu, bavim se time od malih nogu. Volim da prenesem svoje znanje na druge, ali isto tako volim i da naučim nešto novo kako bih mogao što više da doprinesem. Kreativne i sportske radionice organizujem s ciljem da svi budemo jednaki i družimo se, i tu je glavna nagrada osmeh i zadovoljstvo članova udruženja posle toga. Na radionicama nema izgovora „ja to ne znam“ ili „ne mogu“. Svi učestvuju, doprinose, igraju bilo bejzbol, bilo fudbal, stoni tenis, društvene igre; prema svojim mogućnostima, ali nema odustajanja. Uživam da provodim vreme sa članovim udruženja i njihov osmeh nema cenu.

Koliko su Vaši vršnjaci spremni da se priključe humanitarnim akcijama koje sprovodite?

Kako puno vremena posvećujem humanitarnom radu, za moje prijatelje je jednostavno bilo prirodno i očekivano da mi se pridruže, jer nemam vremena za izlaske i druženja. Na taj način provodimo zajedno vreme, i ujedno svi imamo mogućnost da uradimo pravu i humanu stvar. Ponekad moram da zatražim da se nešto uradi, ali su uvek tu kad god je to potrebno. Imam stvarno dobru ekipu i drago mi je zbog toga. Oni mogu na mene da se oslone, a i ja na njih u svako doba. Trudim se da proširim naš tim, jer su potrebe članova udruženja sve veće, a oni ne smeju da čekaju i ispaštaju.

Koji je Vaš sledeći projekat?

Planiramo da organizujemo prvenstveno humanitarne koncerte i sportske turnire, jer nemamo stalne donatore za finansiranje aktivnosti, te je sada potrebno da što je pre moguće pokrenemo zajednicu, kako bismo svi zajedno mogli što više da pomognemo članovima udruženja. Takođe, planiramo organizaciju i kreativnih radionica, sportskih i rekreativnih međunarodnih kampova na leto, čemu se veoma radujemo, jer volimo da se družimo i upoznajemo druge kulture. Dosta toga je u planu, a malo je vremena i finansija, no ubeđen sam da ćemo uspeti u svemu kao i uvek.