Kugla ili lopatica sladoleda poslupela je u odnosu na prethodnu godinu za oko 100 dinara, a kugla ove poslastice u Beogradu više može da se nađe ispod 200 i 250 dinara. Sa druge strane sladoled na štapiću poskupeo je za od 20 do 50 dinara.
Kako pišu Večernje novosti, razlog poskupljenja je visoka inflaciji koja je poskupela sirovine za izradu sladoleda.
Podaci Privredne komore Srbije (PKS) pokazuju da je u Srbiji tokom 2021. godine proizvedeno 42.114 tona sladoleda, a 2020. godine za skoro četvrtinu manje, tačno 33.818 tona.
Pirot i dalje drži rekord u vezi sa cenom sladoleda. Do prošle godine kugla sladoleda je koštala deset, pa je poskupela na 20, a sada košta od 30 do 40 dinara.
„Materijal je poskupeo i mi tu ne možemo ništa. Kod mene je 40 dinara, ali ni time nisam zadovoljan, prvenstveno želim da se on pravi od mleka, kvalitetnih čokolada, voća“, kaže Beljulj Šaćiri, vlasnik poslastičarnice „Pelivan“ u Pirotu.
Što se tiče izvoza, Srbija je u 2021. godini izvezla 30.000 tona sladoleda u vrednosti 63,5 miliona evra, a sladoled iz naše zemlje najviše kupuju zemlje u regionu, posebno Bugarska (7.415 tona) i Grčka (5.351).
Srbija sladoled izvozi i u Rumuniju, Poljsku, Crnu Goru, Nemačku.
Ujedinjeno Kravljevstvo je treća zemlja na toj listi.
U Srbiji je inače najskuplji sladoled koji se pravi po italijanskoj recepturi, košta 200, 250, 350 dinara, a nešto jeftinije su kugle običnog sladoleda koje koštaju od 100 do 200 dinara.
U Srbiji sladoled proizvodi oko 200 firmi, a podaci pokazuju da se taj sektor posle padndemije korona virusa oporavlja.
U Srbiju se sladoled se prema podacima iz 2021. najviše uvozio iz Nemačke (2.169 tona), Hrvatske (1.475 tona), Belgije (1.418 tona), Poljske (1.073 tona).
Najmanja količina sladoleda iz tog perioda uvezena e iz Slovenije (311 tona) i Severne Makedonije (230 tona).
Najmanje sladoleda Srbija izvozi u Severnu Makedoniju (1.255 tona) i u Hrvatsku (1.226 tona).
Proizvodnja sladoleda u Srbiji beleži strelovit rast