Hoće li Fatulah Gulen biti izručen Turskoj?

Fatulah Gulen, trenutni državni neprijatelj broj jedan u Turskoj i veliki rival predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, negira mogućnost da bude izručen u Tursku.

Gulen, duhovni vođa svog Hizmet pokreta koji promoviše umeren islam, a kojeg Erdogan smatra za teroristički pokret, snažno negira da stoji iza pokušaja vojnog puča u Turskoj, piše AFP.

Da su Gulen i njegov Hizmet za sve odgovorni odmah su nakon pokušaja puča, pa i tokom njega, isticali turski zvaničnici. 

„Ne brinem se, Sjedinjene Države su zemlja vladavine prava“, rekao je Gulen u intervjuu za nekoliko medija među kojima je i AFP u svom kompleksu u Pensilvaniji u kojem živi od 1999. godine. 

„Pravo vlada ovde. Ne verujem da će ova vlada obraćati pažnju na bilo šta što nije legalno. Doduše, umreću jednog dana. Da li će to biti u svom krevetu ili u zatvoru, nije me briga“, rekao je Gulen. 

Erdogan je ranije u intervjuu za CNN rekao da će u predstojećim danima biti podnet i formalan zahtev za izručenje 75-godišnjeg Gulena. Međutim, državni sekretar SAD Džon Keri izjavio je da Ankara protiv Gulena mora da obezbedi „dokaze, a ne optužbe“.

Turska vlada je i ranije pokušala da se izbori za izručenje Gulena tokom skandala oko korupcije koji je 2013. godine potresao zemlju zbog čega su trojica ministra podnela ostavke. 

„Zato što to nisu bili legalni zahtevi vlada SAD nije obraćala pažnju i uzimala ih za ozbiljno“, kaže Gulen. 

Gulen je osudio pokušaj vojnog puča tokom kojeg je život izgubilo najmanje 300 ljudi. 

„Uvek sam bio protiv vojnih intervencija u domaćoj politici“, ističe on, dodajući da je pokušaj puča „izdaja turske nacije“. 

Kako kaže, da je znao za planove pučista ranije apelovao bi na njih da ponovo razmisle o svemu: „Pozvao bih ih i rekao im ako ste nacionalisti po svojim vrednostima molim vas ne pokušavajte takve stvari. 

Osim toga, navodi da se Turska udaljava od demokratskih principa. 

„Užasna slika, više nije moguće govoriti o demokratiji. Ova vrsta režima deluje više kao klan ili plemenska administracija“, navodi on.

Ističe da maltene nije napustio kuću dve godine, da ga ne interesuje njegova sudbina, ali da je veoma zabrinut zbog narušavanja odnosa SAD i njenog ključnog NATO saveznika – Turske. 

Tu Gulen ističe da su se turske snage borile zajedno sa američkim tokom Korejskog rata i da su dve nacije bliski saveznici u Alijansi od kako je Turska 1952. godine postala član NATO. 

„Ukoliko izađe iz NATO Turska će upasti velike probleme. Nestaće, biće gotovo s njom. SAD bi mogle da nađu druge opcije, ali mislim da je Turskoj potrebnije savezništvo SAD nego što je SAD potrebnije savezništvo Turske“, navodi Gulen. 

Gotovo 9.000 zvaničnika dobilo je otkaze u Turskoj nakon pokušaja vojnog puča u noći između subote i nedelje. Osim toga, pominje se i ponovno uvođenje smrtne kazne, što je izazvalo veliku buru u evropskoj javnosti. 

Tako je, na primer, Nemačka na to reagovala izjavom da bi smrtna kazna značila kraj pregovora Turske o pristupanju EU.