Pad BDP-a i rast zaposlenih u evrozoni u odnosu na prošli kvartal

Bruto domaći proizvod (BDP) evrozone manji je za 0,1 odsto u odnosu na prethodni kvartal.  Sa druge strane, BDP celokupne Evropske unije (EU) je porastao za 0,1 odsto, pokazuju podaci Eurostata. 

Evrozonu čine zemlje koje koriste evro kao službenu valutu, odnosno Belgija, Nemačka, Estonija, Irska, Grčka, Španija, Francuska, Hrvatska, Italija, Kipar, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Malta, Holandija, Austrija, Portugal, Slovenija, Slovačka i Finska.

U poređenju sa istim kvartalom prethodne godine (prvim kvartalom 2022.), BDP je porastao za jedan odsto i u evrozoni i u Evropskoj uniji (EU).

Rast BDP-a Sjednjenih Američkih Država (SAD) je u prvom kvartalu, u odnosu na poslednji kvartal 2022, iznosio 0,3 odsto. Rast u odnosi na isti, prvi kvartal  2022. godine, iznosio je 1,6 odsto.

Najveći rast BDP-a u prvom kvartalu 2023. godine (u odnosu na prethodni kvartal) zabeležen je u Poljskoj (3,8 odsto), Luksemburgu (2 odsto) i Portugaliji (1,6 odsto).

Sa druge strane, najveći pad BDP-a je registrovan u Irskoj (-4,6 odsto), Litvaniji (-2,1 odsto) i Holandiji (-0,7 odsto).

Fleš procena: Majska inflacija u evrozoni usporila na 6,1 odsto

Veći broj zaposlenih i u evrozoni i u EU

Broj zaposlenih porastao je za 0,6 odsto u evrozoni i za 0,5 odsto u Evropskoj uniji u prvom kvartalu 2023. godine (u poređenju sa prethodnim kvartalom).

U poređenju sa istim kvartalom 2022. godine, zaposlenost je porasla za 1,6 odsto, i u evrozoni i u Evropskoj uniji.

Broj radnih sati povećan je za 0,6 odsto u evrozoni i za 0,7 odsto u EU u prvom kvartalu 2023, u poređenju sa prethodnim, četvrtim kvartalom 2022. godine.

U poređenju sa istim kvartalom prethodne godine, broj radnih sati je povećan za
dva odsto  u evrozoni i za 1,9 odsto u EU.

Eurostat procenjuje da je u prvom kvartalu 2023. godine u Evropskoj uniji bilo 216,1 milion zaposlenih ljudi. Od toga je 168,2 miliona novozaposlenih u evrozoni.