Ekstremne klimatske pojave sve češće u gostima i kod nas

Savremena meteorologija ukazuje da su 2000, 2001, 2014, 2018. i 2019. godina u poslednjih četvrt beležene ekstremne klimatske pojave. Tokom njih zabeleženo je od 30 do 50 odsto više suša, toplotnih talasa, (pre)obilnih padavina u odnosu na drugu polovinu 20. veka.

Kako i tekstu za Klimu 101 piše Milica Tošić, doktorant na Fizičkom fakultetu u Beogradu, pre 2000. godine na ovaj način se izdvaja jedna jedina ekstremna godina, a to je 1991.

U poslednjih 70 godina, godine su po broju nepogoda postajale ekstremnije u proseku za 1,1 odsto po deceniji, što znači za oko četiri „ekstremna“ dana svake decenije.

S obzirom da je izuzetno teško predvideti ekstremne klimatske događaje, u nauci su definisani indikatori ovih pojava koji se određuju na osnovu meteoroloških parametara (izmerene temperature, brzine vetra, količine padavina), koji se nazivaju klimatski indeksi.

Definicije indeksa uglavnom su zasnovane ili na verovatnoći pojavljivanja određene vrednosti ili na premašivanju apsolutnog ili percentilskog praga.

Primera radi, jedan takav indeks je broj letnjih dana u toku godine, to jest broj dana tokom kojih je izmerena maksimalna dnevna temperatura veća od 25 stepeni Celzijusa.

Naime, klimatski rizik se povećava kada postoji kombinovani uticaj više ekstremnih pojava, bilo da se one dešavaju jedna za drugom u kratkom vremenskom periodu ili se dešavaju istovremeno.

Veoma topli i vlažni uslovi predstavljaju veći stres za ljudski organizam nego kada bi oni bili topli i suvi. Sa druge strane, upravo topli i suvi, kada su združeni, povećavaju rizik od pojave požara. Kombinacija obilnih padavina i jakih vetrova može dovesti do intenzivnih poplava i stvaranja klizišta.

Srbija, zemlja izmenjene klime

Srbija je poslednjih godina imala nekoliko slučajeva ovakvih složenih ekstrema, gde se naravno nameću poplave 2014. godine kao najrazornije. Po savremenim meteorološkim merenjima, Srbija je u poslednjih 20 godine osetila češće i intenzivnije toplotne talase, suše i poplave.

Osmišljeni su i indikatori kombinovanih ekstremnih vrednosti.

To su, ukratko, ekstremne godine: jedan klimatski indeks u koji je integrisano više pojedinačnih klimatskih ekstrema poput broja dana sa ekstremno visokim i ekstremno niskim temperaturama, broja dana sa veoma obilatim padavinama i indeks suše, i sve to u godišnjim vrednostima.

U pitanju su one godine kada je sveukupno ovakvih klimatskih ekstrema bilo značajno više od dugogodišnjeg proseka.

Ovakav kombinovani indeks nam na jednostavan i neposredan način ukazuje na posledice klimatskih promena i može biti važan alat u osmišljavanju strategija za borbu protiv klimatskih promena, kao i za adaptaciju na promenjene uslove.

Učestalost ekstremnih događaja i ekstremnih godina nastaviće da raste u 21. veku – koliko tačno, zavisi od zaustavljanja emisije gasova staklene bašte.

Prema pesimističnom scenariju, rezultati regionalnih klimatskih modela nam ukazuju da u proseku, do kraja dvadeset prvog veka, možemo očekivati povećanje od 20 odsto u združenim klimatskim ekstremima.

To bi onda značilo da bismo u toku jedne godine u proseku osećali ekstremne meteorološke uslove svakog četvrtog dana.

Klimatske promene već oblikuju našu svakodnevicu