Javne nabavke bez tajnih dogovora

Srbije je sredinom decembra 2016. godine u pregovorima o pristupanju EU otvorila poglavlja 5 o javnim nabavkama i utvrdila obaveze koje do kraja ove godine treba da ispuni kako bi to poglavlje u što kraćem roku bilo zatvoreno. To je oblast u kojoj se troši novac poreskih obveznika, i to oko tri milijarde evra godišnje. Građani, kao krajnji korisnici javnih nabavki, treba da budu zainteresovani da se ova oblast što bolje pravno uredi, ali i da se uspostavi bolja kontrola ugovaranja nabavki i njihovog sprovođenja. Time bi da se „zatvore rupe” kroz koje se odliva dobar deo državnog i lokalnih budžeta u korist pojedinaca i interesnih grupa.

Dobro uređen sistem javnih nabavki treba da garantuje standard „vrednost za novac”, odnosno da će korisnici dobiti najbolju robu i uslugu po konkurentnoj ceni. Po pravilima EU efikasan sistem javnih nabavki, koji je preduslov za privredni rast i razvoj, neophodan je za ostvarivanje ciljeva slobodnog tržišta i obezbeđivanje uslova tržišnog nadmetanja. Efikasan sistem javnih nabavki treba da počiva na pricipima transparentnosti, jednakog tretmana, slobodnog tržišnog nadmetanja i nediskriminacije. Srbija se poslednjih godina približavala tim pravilima, ali ima još dosta toga da se uradi da bi ih dostigla.

Na javne nabavke je u Srbiji u 2016. godini potrošeno 335,3 milijarde dinara, približno osam odsto bruto domaćeg proizvoda, a procene stručnjaka su da bi efikasnijim postupcima i eliminisanjem korupcije uštede mogle biti i do 20 odsto. Od 2003. godine, kada je donet prvi zakon o javnim nabavkama, često su menjana pravila kako bi doprinela većim uštedama i kvalitetnijim nabavkama, ali su ostale „crne tačke” na koje upozorava EU i čije otklanjanje će biti uslov za zatvaranje poglavlja 5.

Akcionim planom za sprovođenje Strategije razvoja javnih nabavki u Srbiji za 2017. godinu predviđeno je da se u trećem kvartalu uradi nacrt novog zakona o javnim nabavkama i da on bude usvojen do kraja godine. Takođe, plan je da se do kraja godine usvoji i novi zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama. Ta dva zakona moraće u potpunosti da budu usklađena sa propisma EU. Ovi propisi zabranjuju izuzeća u javnim nabavkama po osnovu međudržavnih i koncesionih sporazuma. U pregovaračkoj poziciji za javne nabavke Srbija se obavezala da će do ulaska u tu zajednicu uskladiti međunarodne sporazume ili ih po potrebi izmeniti, kako ne bi bilo nikakvih povlastica u javnim nabavkama za ponuđače iz zemalja sa kojima su sklopljeni ti sporazumi.

Direktor Uprave za javne nabavke Predrag Jovanović najavljuje da će novim zakonom o javnim nabavkama naručioci biti motivisani da više koriste kriterijum „ekonomski najpovoljnije ponude“. Taj kriterijum je smanjio učešće u vrednosti javnih nabavki, tokom poslednje tri godine, sa 26 odsto na svega 12 odsto, u korist kriterijuma najniže cene koja često na kraju bude najviša. Reč je, kako ukazuje, o negativnom trendu koji se mora preokrenuti promenom prakse javnih nabavki, imajući u vidu da se učešće kriterijuma „ekonomski najpovoljnije ponude” u zemljama EU kreće oko 80 odsto, dok se kriterijum najniže cene koristi u svega 20 odsto slučajeva.  

„Praksa je pokazala da je kriterijum najniže ponuđene cene pogodan za nabavke visokostandardizovanih, jednostavnijih dobara, dok kod nabavki ostalih, kompleksnijih dobara i usluga treba koristiti i druge elemente kriterijuma, pored cene. U suprotnom, rezultat korišćenja najniže ponuđene cene kao jedinog kriterijuma za izbor je da se kupuju predmeti nabavke koji su inicijalno najjeftiniji, s tim da su njihovi troškovi eksploatacije visoki zbog čestog kvarenja, visokog utroška energije i drugih slabosti, tako da je ukupan trošak koji ima naručilac veći nego u slučaju kvalitetnijeg i inicijalno skupljeg proizvoda ili usluge”, navela je Uprava u izveštaju o javnim nabavkama za 2016. godinu.

Pored toga, ubuduće će se više koristiti okvirni sporazumi koji povećavaju ekonomičnost postupaka javnih nabavki jer se njima umesto više postupaka sprovodi samo jedan na osnovu kojeg se zaključuje više ugovora. Radiće se i na usavršavanju službenika koji sprovode javne nabavke, a ima ih oko 3.000, zatim jačanju institucija, pre svega Uprave za javne nabavke, zatim Državne revizorske institucije (DRI), tužilaštva, Agencije za borbu potiv korupcije, Komisije za zaštitu konkurencije.

Po podacima Uprave za javne nabavke, od 2014. godine značajno su povećane efikasnosti i ekonomičnosti postupaka javnih nabavki, mereno prosečnim brojem dana potrebnih da se postupak sprovede. U 2014. godini prosečno trajanje otvorenog postupka javne nabavke, računajući od dana objavljivanja poziva pa do dana zaključenja ugovora, iznosilo je 77 dana, dok je u 2016. godini za to bio potreban 61 dan, što znači za petinu manje vremena. U istom periodu, dužina trajanja postupka javne nabavke male vrednosti skraćena je za četvrtinu, sa 37 na 29 dana. Porasla je i uspešnost sprovođenja postupaka tako što je udeo uspešno okončanih postupaka povećan sa 86 odsto u 2014. na 90 odsto u 2016. godini, dok je učešće obustavljenih postupaka smanjeno sa 13 na 10 odsto.