Digitalna transformacija i pandemija

Kako smo se inficirali onlajn radom

Pandemija je za digitalizaciju u Srbiji učinila više nego bilo koji državni program. Promenila je iskustvo ljudi, koji su se prvi put našli u prilici da rade od kuće, stvorila je pravi tržišni bum u nabavci opreme i savladavanju novih servisa, i otvorila pitanje da li bi rad od kuće na daljinu trebalo da postane deo standardnog pristupa kompanija u organizovanju rada i korišćenju poslovnog prostora  

„Covid-19 je pomerio neke industrije u Srbiji unapred za barem dve godine kad je u pitanju digitalna transformacija“, rekao je Željko Crnjaković, koordinator Startit centra u Subotici i vlasnik agencije za razvoj digitalnog sadržaja Solotium na majskom onlajn predstavljanju globalnog Payoneer-ovog izveštaja o uticaju pandemije na aktivnosti frilensera koji su već odavno otkrili onlajn rad od kuće. Ovaj skup je tako osvetlio i one sektore koji tradicionalno ne pripadaju onlajn sferi rada i poslovanja. Kako kaže Tamara Gavrić, ambasadorka Upworka za Srbiju, jedne od najvećih svetskih onlajn platformi za angažman frilensera: „Konačno više nikome ne moram da objašnjavam šta je onlajn rad.“   

U prvom kvartalu 2020. godine zabeležen je najveći rast isporuka laptopova u odnosu na prethodnih 55 kvartala, to jest skoro 14 godina. Na taj porast uticalo je nekoliko velikih državnih tendera, ali svakako i prelazak kompanija na rad od kuće i organizovanje onlajn nastave za decu.  Tu informaciju nedavno je izneo Milovan Matijević, analitičar u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija, na predstavljanju novog izdanja studije ICT in Serbia: At a Glance 2020 vojvođanskog IKT klastera. 

Ovi tržišni podaci slažu se sa rezultatima kvalitativnog istraživanja među zaposlenima koje je tokom aprila sproveo Centar za istraživanje javnih politika. Oni ukazuju da su se radnici i poslodavci preorijentisali na onlajn rad od kuće u svim onim sektorima u kojima je to bilo moguće, a u koje prema klasifikaciji Agencije za privredne registre spadaju stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti, „ostale uslužne delatnosti“ (različite konsultantske usluge), informisanje i komunikacija i državna uprava, obrazovanje i finansijske delatnosti. Možda su najveći iskorak u radu na daljinu napravili učitelji i nastavnici, koji su svoje iskustvo podelili sa nama kroz anketu. 

U istraživanju odgovore je ponudilo 180 ispitanika i ispitanica svih starosnih grupa, među kojima su dominirali visoko obrazovani i žene. Najviše odgovora je bilo iz Beograda, ali prelazak na rad na daljinu nije bio samo rezervisan za prestonicu Srbije već se od kuće radilo i u Vrnjačkoj Banji, Kikindi, Ruskom Krsturu, Rumi, Užicu, Zrenjaninu, Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, Somboru, Čačku, Leskovcu, Trsteniku, Ivanjici, Senti, Velikom Gradištu, Kovinu, Kraljevu, Zaječaru, Pirotu, Adi, Zrenjaninu, Požarevcu, Kladovu i Aleksincu. Ovo istraživanje je deo šireg istraživačkog poduhvata Centra o prelasku na onlajn rad i stepenu digitalizacije rada kompanija koje su se i pre no što su očekivale našle u „budućnosti rada“.  

„Prosto nismo mogli da se odbranimo od zahteva preduzeća koja su bila zainteresovana za digitalizaciju. Trenutno 600 kompanija u Srbiji koristi pomoć Centra za digitalnu transformaciju Privredne komore Srbije“, rekao je Tomislav Knežević iz Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) koja podržava rad ovog Centra, na predstavljanju pomenute IKT studije.

Kako smo preselili rad u kuhinju? 

Koliko su, sa stručnom podrškom ili bez nje, radnici i poslodavci zaista bili spremni na prelazak na onlajn rad od kuće? Birajući između višestrukih odgovora, anektirani sagovornici rekli su da su najviše koristili besplatne onlajn aplikacije za timski rad i održavanje sastanaka i konferencija (68%). Na drugom mestu je korišćenje telefona i imejla (65%) za obavljanje radnih zadataka a najmanji je broj onih koji su koristili interne platforme poslodavaca i biznis verzije onlajn aplikacija (36,7 %). To posredno govori da veliki broj firmi nije bio tehnički dovoljno opremljen za ovu tranziciju. 

Međutim, prema Centrovoj anketi, skoro 90% zaposlenih (88,7%) ocenjuje da su njihovi poslodavci pokazali zavidnu snalažljivost i uspeli da relativno brzo naprave planove za onlajn rad od kuće za svoje zaposlene.  Do sličnih rezultata došlo se i u anketi „Zajedno kroz krizu“ koju su realizovali Privredna komora Srbije i USAID-ov projekat Saradnje za ekonomski razvoj na uzorku od 1.000 kompanija u trećoj nedelji aprila. Naime svako drugo preduzeće je organizovalo delimičan rad od kuće. 

Nastavak teksta možete pročitati u 71. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija". 

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara