Veliko delo još većeg čoveka

Umro je Mihailo Miša Crnobrnja, profesor emeritus, višegodišnji predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, urednik Bele knjige Saveta stranih investitora, diplomata i još mnogo toga.

Bio je i kolumnista Nove ekonomije od prvog broja, pa dok je mogao da piše.

Ali ovo nije priča o njegovom profesionalnom delu, koje je nesumnjivo veliko, nego o njegovoj ljudskoj strani koja je bila još i veća.

Bio mi je profesor na Fakultetu političkih nauka, a onda smo godinama profesionalno sarađivali na nivou novinar-sagovornik.

Kad je moja ćerka, tada srednjiškolka, krenula da se priprema za prijemni ispit za čuvenu francusku Visoku školu Sciences Po, pozvala sam Mišu da ga pitam da li bi pristao da je sprema – pošto literature nema, traži se široko znanje i opšta obaveštenost.

Pristao je da se sa njom vidi „pa ako utvrdi da je dete pametno, onda hoće, a ako zaključi da ona nije za to – da ne gubimo vreme“.

Došao je u redakciju, ćerka takođe. Tražio je da ih ostavim same. Izašla sam, tresući se od treme, što mi je inače skoro pa nepoznat osećaj. Šta ako „presudi“ da je dete nedovoljno pametno?

Posle pola sata ćerka je izašla i rekla da ja uđem.

– Pametna je mala, radiću sa njom svakog petka, tad sam slobodan – rekao je bez okolišenja.

– Super, hvala puno, a koliko će da koštaju časovi – pitam ja.

– Je l’ ti mnogo sto evra za čas? –

– Nije, u redu je – kažem ja i progutam knedlu.

– Ahaha, pa ne misliš valjda da bih ti stvarno uzeo te pare? Meni je sada najvrednije moje vreme, pare mi ne trebaju. Uložiću ga u tvoju ćerku jer verujem da će uspeti i to ti je gratis. Šalio sam se, samo da vidim šta ćeš da kažeš.