Kolumna Biljane Stepanović

555 evra i druge bajke

Broj 555 je baš lep, već na prvi pogled privlačan, odmah se nekako „lepi“ za oči. Propagandni genije&marketinški mag Aleksandar Vučić upravo zbog toga je tu cifru izabrao za novi primer lepog života pod njegovim režimom. Predsednik koji izgleda ništa ne ume da radi, pa zato i ne radi, osim ličnog marketinga i držanja vlasti, gde mu se mora priznati doza genijalnosti, kaže da je upravo 555 evra iznosila plata u martu, mesecu koji on iz nekog razloga smatra „referentnim mesecom“ i da smo zbog toga iz zemlje gubitnika sada prekvalifikovani u zemlju pobednika.

Ali ni to nije sve. Ovih 555 magičnih evra je očigledno mnogo više u odnosu na 320 evra koje je zatekao kad je postao predsednik Vlade Srbije, kaže Aleksandar Vučić. Jedino što nije očigledno, to su dve sitne stvari: prvo, prosečna plata je 2012. iznosila 365 evra, a ne 320 evra (mora da slaže, makar za 45 evra) i drugo, nemamo poređenje rasta troškova života za tih devet godina, odnosno nemamo poređenje kupovne moći. Da nam je to predsednik saopštio, tek onda bismo znali da li nam se standard povećao i za koliko, za skoro deceniju njegove vlasti. Samo, to je upravo ono što predsednik ne želi da nam kaže.

Da odemo mali korak dalje – koliko je ljudi u Srbiji stvarno primilo tu prosečnu platu od 555 evra u martu? Prema raspoloživim istraživanjima, više od 70% zaposlenih u Srbiji prima manje od prosečne plate. Za skoro polovinu zaposlenih to je misaona imenica. Pola miliona ljudi u zemlji nalazi se u apsolutnom siromaštvu, dakle nema ni za hleb. Statistički, ni 100 evra mesečno.

Šta imamo dalje: Fiskalni savet je više puta upozoravao da se neopravdano podižu plate u javnom sektoru, apelovao na Vladu Srbije (a to je opet Vučić) da se to ne radi i skretao pažnju na enormno visoke plate u pojedinim javnim preduzećima. Zbirno gledano, plate u privatnom sektoru manje su za oko 20 odsto od plata u javnom sektoru. A trebalo bi da bude, recimo, obrnuto. Ova činjenica takođe podiže statističku prosečnu platu u Srbiji.

Dalje: kurs dinara je stabilan (neki smatraju da se veštački održava, da nije realan i da to takođe šteti privredi, ali to je druga tema), u Srbiji posluju strana preduzeća, predstavništva, međunarodne organizacije, pojedine nevladine organizacije sa visokim platama i to podiže prosečnu platu. Međutim, sve to sa stvarnom Srbijom izvan simboličkog beogradskog „kruga dvojke“ nema nikakve veze.

Ono što je primetno, to je ogromno društveno raslojavanje i potpuna promena finansijskih „elita“ u Srbiji od dolaska naprednjaka na vlast. Oni su stvorili sopstvene tajkune koji se ponekad javno dokače oko plena, ali to sve ekspresno splasne. Samo se zatrpa drugim pričama, korišćenjem klasičnih tehnika preusmeravanja pažnje. Nema kontrole cena javnih radova, država je prešla na direktne pogodbe sa investitorima, nema kontrole budućih zaduživanja i preuzimanja obaveza koje će država (dakle mi svi) jednom morati da plati. 

Samo jedan, ali svima očigledan pojavni oblik enormnog bogaćenja nove kaste jeste izgradnja stanova, hotela, poslovnog prostora u Beogradu, u turističkim centrima i u većim gradovima po Srbiji. Ako se pitamo ko ovoliko gradi i odakle mu novac, kao i ko sve to kupuje i odakle njemu novac, odgovor se nekako sam nameće: oni koji su se u ovom sistemu obogatili baš mnogo, imaju novca da grade, jer gde će taj novac da uposle; oni koji su se u istom sistemu obogatili malo manje, te stanove i poslovne prostore kupuju, jer ni oni ne znaju gde bi te pare uložili. 

Zato cene rastu i za ovog prosečnog kupca koji je u martu namlatio 555 evra, postaju potpuno nedostižne, čak i na kredit. Ako uzmemo izveštaj Agencije za privredne registre (APR) o poslovanju privrede i banaka u prošloj korona godini, u sektoru građevinarstva neto dobit je uvećana za čak 72,6 odsto u odnosu na 2019. U istom periodu u bankama je neto dobit smanjena za 37,4 odsto. Zašto? Više se štedeo novac, bile su niske kamate? Istina. Ali nije teško izvesti ni ovaj zaključak: ko ima, kupovao je za keš. Ko nema, nije ni kupovao.

A ko u Srbiji ima keš? Sigurno ne onaj ko zaradi fantastičnih 555 evra. Ako uspe sa tim novcem hleba da jede do sledeće plate, to je već veliki uspeh.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.