Klanje vola, a nema ni kilo mesa

Kako bi „otvorila“ poglavlјe/klaster u pregovorima za priklјučenje EU, Srbija je prihvatila zahtev Evropske komisije da uskladi akcize za žestoka pića. O čemu je reč? Srpsko zakonodavstvo je do maja razlikovalo nekoliko kategorija žestokih alkoholnih pića; domaće prirodne rakije bile su opterećene manjom akciznom stopom od uvoznog viskija ili džina. Konkretno, domaći proizvođači prirodnih rakija su do sada imali oko 10% manje dažbine po flaši od stranih žestokih pića. To nije preterano velika razlika, ali ipak je omogućavala da se kako-tako razvija domaća proizvodnja žestokog alkohola, a da ne bude ugrožena uvozom (da ne zaboravimo, primenom SSP-a na žestoki alkohol iz EU ne postoje carine). Zahvalјujući toj pogodnosti, dobra domaća voćna rakija je imala priliku da postane pravi srpski brend na stranom tržištu.

Mi smo pristali na ponižavajuće uslovlјavanje Evropske komisije da uskladimo akciznu politiku u pogledu žestokog alkohola još i pre otvaranja pregovora o odgovarajućem poglavlјu. Zar nije logično da se tek u toku pregovara o određenom klasteru/poglavlјu Srbija obaveže da će, recimo, godinu dana pre ulaska u EU uskladiti sve akcize?

Ovog puta su domaći proizvođači rakija dobili po nosu. Nije samo „rakija“ stradala u potpuno iluzornom pokušaju naših vlasti da „otvore“ neki klaster/poglavlјe posle skoro dve godine – izdvojena je i distribucija iz EPS-a, kao i čitav niz drugih stvari, bez rezultata.

Za potpuni fijasko oko „evropskih integracija“ ne može se kriviti samo sadašnja vlast, iako neki „stručnjaci za evrointegracije“ tvrde da krivica nije na strani EU i njene unutrašnje krize, već samo u načinu vladanja Aleksandra Vučića. Da je to netačno, vidi se iz činjenice da niko sa „Zapadnog Balkana“ neće dobiti od EU ni pisamce, uklјučujući i nesrećne Makedonce koji su čak i promenili naziv države, a da ne mogu ni da počnu „pregovore“.

Ako smo već „znali“ da nećemo dobiti nijedno poglavlјe, kako je saopštio Vučić, zašto smo onda udarili na svoje proizvođače rakija? Vučić kao da ništa nije naučio od debakla i Koštunice i Tadića sa usvajanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (da, i Koštunica ga je podržao, pa se zbog Kosova predomislio kad je bilo prekasno). Klјučni efekat SSP je ukidanje svih carina na uvoz robe iz EU u roku od šest godina, čime je domaća industrija do kraja „otvorena“ prema neuporedivo jačim konkurentima.

Suština tog procesa je da država po isteku prelaznog perioda (šest  godina) postane članica EU i da, iako je „otvorila tržište“ za uvoz, dobije pristup obilnim EU fondovima za razvoj i na taj način nekako kompenzuje udar na svoju industriju.  U međuvremenu, EU je „otvorila“ i novi problem jer je počela da pritiska Srbiju da prihvati nezavisnost „Kosova“ tako da se Srbija našla ne pred članstvom u EU nego bar deceniju daleko, ali sa potpuno otvorenim tržištem, bez ikakve carinske zaštite za domaću proizvodnju. 

Za ovu glupost oko akciza Vučić ne može kriviti prethodnike („žute lopove“ kako on kaže). Zaklali smo vola, a nismo dobili ni gram mesa pa se ovaj fijasko lepo može opisati kao vegetarijansko „klanje vola“ – bez mesa.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs