Američki Drajfus – slučaj koji je namestio Nikson

Prljavi trikovi i lov na komuniste

Slučaj Aldžera Hisa je jedna od najvećih kontroverzi moderne američke istorije. Pitanje da li je His bio sovjetski špijun ili ne, žestoko je podelilo američku intelektualnu elitu. Ni danas u SAD ne postoji jedinstveno mišljenje o tome

 Knjiga „Američki Drajfus – slučaj koji je namestio Nikson“ autorke Džoan Brejdi na vrlo upečatljiv način pokušava da objasni kako su dokazi protiv Hisa montirani od strane Ričarda Niksona (i ne samo od njega), kasnijeg američkog predsednika. Osuda Hisa je bila veoma značajna jer je omogućila Niksonu vrtoglavi uspon u američkoj politici; od opskurnog i javnosti nepoznatog kongresmena, postao je velika (medijska) zvezda. Uskoro je izabran u Senat, Ajzenhauer ga je 1953. godine odabrao za potpredsednika, da bi 1960. godine za dlaku izgubio od Kenedija, a za predsednika je biran dva puta: 1968. i 1972. godine.

Čistke na američki način

Priča o Hisu vraća čitaoca u period neposredno posle II svetskog rata iz koga su SAD izašle kao najmoćnija svetska sila. Iako su Amerikanci bili daleko ispred SSSR-a po svim pokazateljima, a posebno po vojno-industrijskom potencijalu (između ostalog jedini su imali atomsku bombu u to vreme), hladni rat je žestoko uzdrmao američko društvo iznutra. Počele su „čistke“ levičara i komunista. Upravo je slučaj His otvorio prostor da budući senator Makarti pedesetih godina počne svoj neslavni lov na veštice u Stejt departmentu, koji je i danas poznat kao „makartizam“. Zanimljivo je da su kongresni istražitelji u lovu na „komuniste“ dolazili da ispituju čak i u američku ambasadu u Beogradu.

Postupke protiv „komunista“ u početku je vodio Komitet za antiameričke aktivnosti Predstavničkog doma. U američkom političkom sistemu parlamentarni komiteti imaju ovlašćenja da vode istrage uz pomoć plaćenih profesionalnih istražitelja. Svedoci su dužni da odgovaraju na (svakakva) pitanja; uskraćivanje odgovora je krivično delo „nepoštovanja Kongresa“, a pošto se izjave daju pod zakletvom, svaka neistina povlači teške kazne (po tom osnovu stradao je i His). 

U uzavreloj atmosferi „lova na komuniste“ sednice tog Komiteta su postale prava mala inkvizicija. Kongresmeni su mogli da pitaju svedoke šta god požele. Na tim saslušanjima nema sudije koji kontroliše da li je pitanje svedoku korektno ili ne, niti advokati mogu da intervenišu kao na sudu. 

Ko god se našao na meti tog Komiteta, nije imao nimalo privlačan izbor. Ako se ne odazove, sleduje mu zatvorska kazna, ako se odazove, onda je prinuđen da odgovara i na krajnje neprijatna pitanja koja su mogla da dovedu do saslušanja i njegove porodice i prijatelje. Jedini izlaz za svedoka bilo je pozivanje na Peti amandman Ustava SAD (to se i danas koristi kada svedok ne želi da odgovorom sebi oteža poziciju). Ali pozivanje na „peti“ značilo je indirektno priznavanje krivice u javnosti, a to je, u uzavreloj atmosferi posle rata, povlačilo siguran gubitak posla.

Na meti se prvo našao Holivud u kome je u to doba radilo puno levičara. Pre slučaja His, Komitet je proganjao „holivudsku desetoricu“, grupu istaknutih režisera i scenarista koji su odbili da se pojave na saslušanju. Zbog uvrede Kongresa, svi su bili osuđeni na po godinu dana robije a dugo godina posle su bili na crnoj listi. Jedan od te desetorice bio je i čuveni scenarista Donald Trambo (obavezno treba pogledati istoimeni film) koji je posle robije morao da piše scenarije za filmove za bedne honorare pod tuđim imenom. 

Jedan od njih je dobio „Oskara“ koji je primio njegov kolega da bi se mnogo kasnije saznalo da je on pravi autor scenarija. Trambo je nekako rehabilitovan 1960. godine, tek pošto je za njega „zalegao“ Kirk Daglas. 

Od nekoliko stotina filmadžija koji su bili na crnim listama samo 10 odsto je ostalo da radi u branši. U toj grupi bio je na početku i Bertold Breht, ali on se očigledno uplašio kazne i svedočio je na sednici Komiteta (vrlo neslavno) da bi neposredno posle saslušanja napustio SAD.


Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.