29.12.2020. 12:15

Edicija Lideri društvene odgovornosti 2020

Autor: Nova Ekonomija

Građani i kompanije donirali 20 miliona evra za borbu protiv korone

Catalyst Balkans

Logično je da se ove godine zbog korona krize najviše po donacijama izdvajaju medicinske i farmaceutske kuće, ali veliki su doprinos dali i proizvođači hrane, banke, kao i tekstilna industrija koja se posvetila izradi maski. Tri najveće donacije tokom pandemije, od po više od milion dolara, dali su Petrohemija, Novak Đoković i United grupa. Čak 80 odsto je otišlo državi i javnim institucijama. Glavni problem je što ne znamo šta se desilo sa novcem koji je uplaćen na račun RFZO

Nathan Koeshall, osnivač Catalyst Balkans

Koliko su građani i kompanije od početka pandemije donirali u Srbiji za borbu protiv posledica korone?

Za ovih osam meseci krize, Catalyst Balkans je zabeležio nešto malo manje od 20 miliona evra donacija građana i kompanija za borbu protiv posledica korona virusa. Čak dve trećine od tog iznosa su donirale kompanije. Građani su kroz masovna davanja donirali 8,6 odsto, a isto toliko su donirali i istaknuti pojedinci. Ovi podaci u potpunosti menjaju sliku filantropije u Srbiji, koja je građena prethodnih godina. U 2018. i 2019. videli smo da su građani mnogo aktivniji i da su oni najviše donirali. Međutim, u doba neizvesnosti, i posebno u prvim trenucima krize kada je bilo onemogućeno kretanje, građani, nesigurni za svoje poslove i budućnost, ovog puta su bili mnogo manje aktivni.

Ono što nas zapravo brine jeste da sada svakako rastu davanja u vezi sa pandemijom, ali se zbog toga smanjuju davanja za druge oblasti

Sa druge strane, poslovni sektor pokazao je svoje liderstvo i agilnost reagujući izuzetno brzo. Tu su važnu ulogu odigrali Srpski filantropski forum, Fond B92 i Unicef, koji su praktično koordinisali akcije između poslovnog sektora i zdravstvenih institucija. Međutim, osam meseci od početka krize, kompanije su istrošile svoje budžete, a zabrinuti smo kako će izgledati njihovi budžeti za društveno odgovorne projekte u narednoj godini, s obzirom na to da smo sada i u ekonomskoj krizi. Imajući u vidu razmere izazova sa kojima se suočavamo, moramo da budemo svesni da je odgovornost za borbu protiv posledica korona virusa na svakom od nas. Država ne može sama da se izbori sa svim nedaćama, moraju da pomognu i poslovni sektor i neprofitni sektor, kao i svaki građanin pojedinačno, u svojoj zajednici. Zato apelujemo na sve građane da se uključe, i svojim mikrodonacijama podrže ugrožene preko Donacije.rs.

Na kraju, kad uporedimo podatke sa drugim zemljama regiona, vidimo još jedan interesantan podatak. U Srbiji su donacije najvećim delom (47 odsto) bile namenjene nabavci medicinske opreme, poput respiratora, dok je u drugim zemljama svrha bila nabavka potrošne robe, poput maski i dezinfekcionih sredstava. Dakle, kompanije u Srbiji, ali i građani, preko Donacije.rs, su bili fokusirani da obezbede strateški najvažnije stvari, koje će moći da daju dugoročne efekte.

Iz kojih sektora ili industrija su kompanije koje su najviše donirale?

Mislim da bi bilo nezahvalno ovog puta izdvajati pojedine industrije. Zbog prirode ove krize, logično je da se medicinske i farmaceutske kuće izdvajaju, ali veliki su doprinos dali i proizvođači hrane, banke, kao i tekstilna industrija koja se posvetila izradi maski. Tri najveće donacije, od po više od milion dolara, dali su Petrohemija, Novak Đoković i United grupa.

Važno je da sagledamo i sektore na strani primalaca. Direktnu pomoć pojedincima i porodicama čini tek 4,7 odsto doniranog iznosa. Neprofitne organizacije, koje su svojim radom na terenu pružale pomoć ljudima koji su uvođenjem vanrednog stanja ostali odsečeni od sistema, primile su 13,7 odsto ukupno doniranog iznosa. Čak 80 odsto je otišlo državi i javnim institucijama. Glavni problem koji tu postoji jeste što ne znamo šta se desilo sa novcem koji je uplaćen na račun RFZO-a. Sa jedne strane, postoji velika potreba da se pomogne, postoji i spremnost kompanija da pomognu, ali onda država koja prima tu pomoć kaže da je tajna kako se to troši. Time se urušava poverenje u filantropiju uopšte i građani i kompanije se demotivišu da doniraju. Solidarnost i dobročinstvo su danas neophodni. Ne možemo bez toga. Ali dobročinstva nema bez poverenja i transparentnosti. Svi, a pogotovu država, moraju da rade otvoreno i transparentno, da bismo izgradili poverenje i zajedno prevazišli ove izazove.

Tokom neke krize ili prirodne katastrofe povećava se iznos donacija, da li su i ove godine od uvođenja vanrednog stanja primetno povećana davanja i za koliko?

Uvek u kriznim vremenima vidimo porast dobročinstva. Tome smo svedočili i 2014. godine, kada su nas zadesile poplave. U prvim nedeljama pandemije videli smo neverovatnu solidarnost i brzinu kojom su kompanije i građani reagovali. U prva tri meseca krize je donirano koliko i za šest meseci prošle godine, oko 17 miliona evra. Međutim, kako vreme odmiče, nivo donacija sve više opada. Ali, kriza ne opada. Štaviše, sa novom ekonomskom krizom, izazovi sa kojima se susrećemo samo se umnožavaju. Zato moramo pametno da postupamo, da gledamo da za svaki donirani dinar dobijemo najveći efekat i da budemo svesni da će ovo proći. Ali, do tada moramo nesebično da ulažemo za opstanak i dobrobit naših zajednica. Ono što nas zapravo brine jeste da sada svakako rastu davanja u vezi sa pandemijom, ali se zbog toga smanjuju davanja za druge oblasti. Kada se pandemija završi, veliko je pitanje šta će se dešavati dalje, koji će biti obim dobročinstva i koje će oblasti biti u fokusu.

Koliko iznosi, prema vašim poslednjim podacima, procenjena darovana suma u 2019, da li se povećao broj akcija, koliko iznosi prosečna donacija po pojedincu. Ima li rasta i koje su promene u odnosu na 2018. godinu, kad su procenjene donacije iznosile 27,3 miliona evra, gotovo isto kao i 2017. godine?

Prošla godina (2019), koja sada deluje tako daleko, bila je izuzetno dobra za filantropiju u Srbiji. Tokom 2019. godine građani i kompanije donirali su 34,5 miliona evra. To je rast dobrotvornih davanja od 26 odsto u odnosu na 2018. godinu, a prosečna donacija po građaninu je oko 4,9 evra. Toliko prosečna donacija otprilike iznosi i u Hrvatskoj, dok je veća jedino u Crnoj Gori, gde iznosi oko 10 evra. Prvi put od 2016. godine videli smo i porast broja dobrotvornih akcija, u 2019. godini zabeležili smo 3.037 akcija, u odnosu na 2.772 iz 2018. godine. Dakle, rasla je i donirana suma i broj dobrotvornih akcija, postojao je sveopšti razvoj filantropije.

Ukidanje PDV-a na donacije u robi i uslugama, kao i poreske olakšice, nužno je ne samo zbog podsticanja dobročinstva, već zbog jednog jednostavnog moralnog principa, nije ispravno kažnjavati dobročinstvo

U razvijenim demokratskim društvima, koja imaju i ukorenjene filantropske tradicije, građani su uvek ti koji doniraju najviše. Više i od poslovnog sektora. Dobročinstvo je deo kulture, to je mnogo kompleksnija tema od ekonomskog stanja. U Srbiji smo u 2018. i 2019. godini videli da su građani donirali više od kompanija, u odnosu na period pre toga. To nije nikako loša vest za kompanije, koje su zadržale aktivnosti na nivou iz 2018, ali kada imamo sve veći broj građana koji je uključen u dobrotvorne akcije, to znači da se menja svest kod ljudi. To znači da oni preuzimaju odgovornost za svoje zajednice u svoje ruke, da počinju da veruju da oni imaju moć da utiču na društvo oko sebe, i da kad se udruže, mogu ostvariti pozitivne promene.

Koliko od ukupnih donacija direktno dobiju porodice koje su najugroženije i koliko ima takvih porodica u Srbiji?

Pojedinci i porodice su direktni primaoci donacija u 39 odsto dobrotvornih akcija. Otkako istražujemo filantropiju od 2013. godine, najveći broj akcija je uvek usmeren direktno na pojedince i porodice. Prema podacima Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, 1,8 miliona građana Srbije živi u riziku od siromaštva, a pola miliona ne može da zadovolji osnovne životne potrebe. Naravno, krajnji korisnici su uvek građani i zajednice, a neprofitne organizacije služe da artikulišu potrebe svojih korisnika i zajednica, kako bi se ostvarili strateški efekti. Direktna humanitarna pomoć ugroženima je neophodna, a na strateškom nivou je najbolje ulagati u obrazovanje dece koja dolaze iz ugroženih porodica. Tako se pružaju prilike za izlaz iz siromaštva. To takođe podrazumeva da sva deca imaju pristup obrazovanju. Novi način funkcionisanja našeg školskog sistema, uslovljen pandemijom, učinio je da veliki broj najugroženije dece ostane odsečen od sistema i da ostane dugoročno zarobljen u siromaštvu. Zato je Catalyst Balkans zajedno sa Fondacijom SOS Dečija sela, udruženjima ADRA i Music Art Project, pokrenuo na Donacije.rs dobrotvornu akciju za nabavku tableta i interneta za 274 ugrožene dece. Prikupili smo prvih milion dinara, neophodno je da uz pomoć građana i kompanija prikupimo još četiri miliona.

Zbog korone ove godine procenat donacija je mnogo veći u zdravstvu, kakvi su efekti tih donacija?

Tako je, u zdravstvu je najviše, ali to je normalno u ovakvim krizama. Međutim, važno je i da pogledamo efekte donacija. Jedno je kada doniramo da bismo poslali naše sugrađane na lečenje u inostranstvo, a potpuno drugo kada doniramo da bismo nabavili opremu zbog koje će lečenje većeg broja pacijenata biti moguće i u našoj zemlji. Naravno da će u društvu poput našeg biti neophodno donirati i za prvi slučaj, međutim, važno je da imamo što više strateških donacija, odnosno onih sa dugoročnim efektima. Tokom ove krize videli smo da je gotovo polovina doniranih sredstava upotrebljena za nabavku opreme, koja će dugoročno koristiti građanima i zdravstvenom sistemu. Kao što sam već rekao, sada razmišljamo šta će biti nakon korone sa dobročinstvom, koliko će iznositi donacije i šta će se podržavati.

U paketu ekonomskih mera Vlada je oslobodila plaćanja PDV-a donacije namenjene državi, ali ta mera ne važi za organizacije i za one koji daruju neprofitnim organizacijama. Zbog čega kad se odavno ističe da je jedan od važnih uslova za razvoj filantropije oslobađanje PDV-a na doniranu robu?

Ukidanje PDV-a na donacije u robi i uslugama, kao i poreske olakšice, nužni su ne samo zbog podsticanja dobročinstva, već zbog jednog jednostavnog moralnog principa, nije ispravno kažnjavati dobročinstvo, a PDV na doniranu robu je upravo kazna. Svaki put kada spomenemo ovu temu, država se uplaši da će tu biti nekih velikih prevara, iako se podrazumeva da sve podleže redovnim poreskim kontrolama. Zato smo predložili model kompenzacionog fonda koji podrazumeva da se donatoru daje povraćaj plaćenog PDV-a na doniranu hranu, a taj iznos je limitiran na godišnjem nivou, kako bi država bila sigurna da neće imati velike gubitke u pogledu naplate PDV-a, ali i kako bi postojao fer odnos prema donatorima.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Negative votes

Positive votes

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.

Povezani sadržaji

2020

Na visini odgovornosti i u godini najvećih izazova

Svoj pozitivan uticaj u Srbiji, pivara ostvaruje kroz odgovornu konzumaciju, održivu proizvodnju piva, ujedno i dobru kulturu poslovanja Početak svetske pandemije izazvane korona virusom potpuno je izmenio sliku sveta za svega nekoliko meseci, dok su promene u svim domenima života, pa i u poslovanju, vidljivije više nego ikad pre. Uticaj pandemije na pojedinca, ali i na kompanije učinio je da više razmišljamo o zdravlju pre svega, a samim tim o okruženju u kome se krećemo i svakodnevno boravimo. Kao pojedinci postali smo odgovorniji prema sebi i svom okruženju, dok kompanije pored otežanih uslova poslovanja ne zaostaju u dostizanju ciljeva društvene odgovornosti neumorno pomažući zajednici da se suoči sa svim izazovima koje je kriza izazvana pandemijom donela u proteklom periodu. Kao deo Molson Coors-a, Apatinska pivara uspešno je odgovorila na potrebe zajednice u kojoj posluje u godini pandemije aktivno pomažući ali i ne odustajući od postavljenih ciljeva u oblasti održivosti do 2025. godine. A to je pre svega nastojanje da se konstantno ostvaruje pozitivan uticaj na poslovanje, zajednicu i okolinu. Svoj pozitivan uticaj u Srbiji, pivara ostvaruje kroz odgovornu konzumaciju, održivu proizvodnju piva, ujedno i dobru kulturu poslovanja. Aktivni u borbi protiv pandemije U aprilu 2020. Apatinska pivara uplatila je Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje sedam miliona dinara kako bi podržala borbu protiv kovida-19 i time omogućila nabavku sredstava neophodnih za lečenje tokom pandemije. Kompanija Molson Coors Brewing Company, u čijem sastavu je Apatinska pivara, u svim zemljama u kojima posluje, na različite načine pružila je pomoć zdravstvenim i privrednim sistemima. Pivara „Trebjesa“ iz Nikšića donirala je novac za nabavku neophodne medicinske opreme Kliničkom centru Crne Gore, dok je Molson Coors u Americi pored donacije vode za piće u Denveru, sa milion dolara podržao Udruženje barmena koje čine vlasnici barova čiji biznis je direktno ugrožen zbog zatvaranja lokala. Privreda donirala 45 tona hrane za 10.000 domaćinstava Početkom aprila, NALED je pokrenuo onlajn platformu za donacije kako bi povezao i ujedinio svoje članove i partnere u borbi protiv kovida-19, i to na prvom mestu lokalne samouprave kojima je potrebna pomoć, sa kompanijama i međunarodnim organizacijama koje tu pomoć mogu da pruže. Vodeće kompanije iz industrije hrane i pića u Srbiji, među kojima je i Apatinska pivara, obezbedile su donaciju od 45 tona hrane za 10.000 domaćinstava u 20 gradova i opština. Lokalne samouprave su preko NALED-ove platforme za donacije iskazale najveću potrebu upravo za prehrambeno-higijenskim paketima za ugrožene kategorije stanovništva (42%) i medicinskom i zaštitnom opremom (34%). Od izbijanja epidemije korona virusa, društveno odgovorne kompanije okupljene u članstvu NALED-a donirale su direktno ili u saradnji sa filantropskim organizacijama više od dva miliona evra, uglavnom za nabavku hitno potrebne medicinske opreme. Zaštitna sredstva za ugostiteljske objekte Apatinska pivara je poslovanje u ovoj godini u potpunosti prilagodila novonastaloj situaciji, poštujući sve propisane preventivne mere stavljajući bezbednost i zdravlje svojih zaposlenih, kao i bezbednost kupaca i potrošača, na prvo mesto. Kako bi pomogla ugostiteljskim objektima i omogućila njihovim gostima da se osećaju bezbednije, pivara je snabdela više od 1.500 kafića i restorana sa zaštitim sredstvima širom Srbije. Podeljeno je 50.000 rukavica, 20.000 maski i 2.000 litara dezinfekcionog sredstva kako bi ljubitelji piva mogli da uživaju u ukusu svežeg piva i da se osećaju potpuno bezbedno dok borave u kafićima i restoranima. Kako bi pomogla ugostiteljskim objektima i omogućila njihovim gostima da se osećaju bezbednije, pivara je snabdela zaštitnim sredstvima više od 1.500 kafića i restorana Pomoć koja znači posebnim grupama Iako su ovogodišnje manifestacije otkazane iz zdravstveno-bezbednosnih razloga, poput maratona, to nije sprečilo tim Apatinske pivare da tokom perioda trajanja pandemije izazvane kovidom-19 aktivno pomaže i prvom hospisu za palijativno zbrinjavanje obolelih. Šesti humanitarni turnir u tenisu BELhospice OPEN 2020, okupio je 85 tenisera i teniserki na terenima Novak Tennis Center-a ali i veliki broj kompanija među kojima je bila i Apatinska pivara. Zahvaljujući učešću svih prikupljeno je 7.560 evra za rad BELhospice centra. Sva prikupljena sredstva tokom turnira održanog u septembru 2020. godine biće upotrebljena za stručnu pomoć BELhospice tima i prevoz pacijenata obolelih od raka do bolnica na preglede i tretmane. Podrška kampanji Run and Walk 4BELhospice naredni je korak podrške i pomoći Apatinske pivare BELhospice centru da nastavi da pruža besplatnu podršku pacijentima obolelim od kancera. 1.350.000 čepova za nabavku ortopedskih pomagala Od 2015. godine Apatinska pivara je deo akcije Udruženja „Čep za hendikep“ i od tada svake godine prikuplja čepove pozivajući ljude da učine dobro delo pomažući onima kojima je najpotrebnije. I ove godine, pivara je nastavila akciju prikupljanja čepova i tradicionalno donirala ovog puta 1.350 000 krunskih čepova Udruženju „Čep za hendikep“. Na ovaj način obezbeđena je pomoć za nabavku ortopedskih pomagala osobama sa invaliditetom širom Srbije, a akciji pivare se pridružio i potrošač Mirko Mijić iz Sombora, koji je uz pomoć svojih prijatelja sakupio preko 42.000 čepova jelen piva. I OVE GODINE PIVARA JE NASTAVILA AKCIJU PRIKUPLJANJA ČEPOVA I DONIRALA 1.350.000 KRUNSKIH ČEPOVA UDRUŽENJU „ČEP ZA HENDIKEP“ Odgovorna konzumacija na snazi i u 2020. godini U okviru kampanje „Kad pijem ne vozim“ Apatinska pivara donirala je Upravi saobraćajne policije 50.000 usnika za alkometre doprinoseći na taj način masovnijem testiranju vozača, a time i boljoj prevenciji, većoj sigurnosti i bezbednosti učesnika u saobraćaju. Proteklih godina u okviru kampanje, pivara je donirala 125 najsavremenijih alkometara Upravi saobraćajne policije u nameri da udruženim snagama edukuju javnost o značaju sigurne i bezbedne vožnje. Nastavljajući kampanju, i ove godine apelovali su zajedničkim snagama na sve vozače, da, ako su konzumirali alkohol, ne sedaju za volan, već da pozovu prijatelja, taksi, prošetaju ili sačekaju autobus. U saradnji sa Upravom saobraćajne policije Apatinska kompanija skoro deceniju i po kroz kampanju „Kad pijem ne vozim“ apeluje na odgovornu konzumaciju alkohola, kao i bezbednu i sigurnu vožnju. Pojačanje u NALED-ovom Savezu za zaštitu životne sredine Na svečanoj sednici NALED-ovog Saveza za zaštitu životne sredine, Slobodanka Cucić, menadžer za korporativne odnose u Apatinskoj pivari, izabrana je za potpredsednika Saveza. Uređenje sistema naplate naknada u oblasti zaštite životne sredine, upravljanja ambalažnim otpadom, otpadnim vodama, otpadom od hrane i posebnim tokovima otpada, kao i promovisanje uvođenja koncepta cirkularne ekonomije, prioriteti su kojima će se u naredne dve godine baviti NALED-ov Savez za zaštitu životne sredine. Ovaj savez je osnovan krajem 2019. godine kao programska platforma koja će okupiti donosioce odluka i stručnjake iz društveno odgovornih kompanija, lokalnih samouprava, državnih organa i civilnog sektora, sa ciljem objedinjavanja stručnih kapaciteta u definisanju sistemskih rešenja u oblasti upravljanja životnom sredinom u Srbiji. Kontejneri za reciklažu stakla Niš i Sombor biće prvi gradovi koji će dobiti oko 600 kontejnera za prikupljanje staklene ambalaže u vidu donacije Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Deutsche Gesellschaft fur Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH u Srbiji, koji sprovode projekat „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“. Projekat se realizuje u saradnji sa operaterom ambalažnog otpada Sekopak uz finansijsku podršku Apatinske pivare, kroz Otvoreni regionalni fond za jugoistočnu Evropu - Modernizacija javnih usluga, a finansira ga nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ). Kontejneri za reciklažu stakla sprečiće da velike količine staklene ambalaže, kojoj je inače potrebno više od 5.000 godina da se razgradi, završe na deponiji. Zbog nedostataka u upravljanju otpadom na lokalnom i nacionalnom nivou, količina sakupljene ambalaže koju operateri preuzimaju je mala i neisplativa za tretman. Glavni razlog su skupi troškovi transporta do drugih zemalja, jer u Srbiji ne postoje kapaciteti za potpunu preradu. Cilj projekta je da se reciklaža stakla u pilot opštinama poveća za 20%, a do 2022. očekuje se proširenje mreže i na druge lokalne samouprave Zaposleni odgovorni prema životnoj sredini Odgovoran odnos prema životnoj sredini je sastavni deo poslovanja Apatinske pivare i njenih zaposlenih koji svake godine podržavaju brojne akcije u cilju zaštite životne sredine. Ove godine, podrška je upućena nevladinoj organizaciji „Zeleni razvojni centar“ i akciji „Posadi svoj hlad“ u okviru koje je građanima podeljeno više hiljada besplatnih sadnica jasena. Zaposleni Apatinske pivare posadiće u svojim dvorištima više od 100 sadnica i time doprineti zdravijem životnom okruženju. Godina, koja je za mnoge kompanije i brendove ujedno i najizazovnija kako u poslovanju, tako i u pokazivanju brige i podrške zajednici u kojoj posluju, polako izmiče kraju. Brojne kompanije brzo su se prilagodile novonastaloj situaciji i odreagovale adekvatno na pandemiju. Još su „veće“ one koje su, sa jedne strane, svojim aktivnostima pokazale odgovornost prema zajednici i svetu nastojeći da ublaže posledice kovid krize, a sa druge, uspeli da sprovedu tradicionalne CSR aktivnosti, pa čak i upišu neke nove. Zbog svega toga, epitet lidera društvene odgovornosti u ovoj godini ima veću vrednost, zar ne?

2020

Za zdravo društvo i zdravu planetu

Za zdraviju budućnost su pored zdravih ljudi neophodni zdravo društvo i zdrava planeta. Zaposleni kompanije AstraZeneca se trude da daju svoj doprinos na svim ovim poljima. Pored svakodnevnog angažovanja da inovativne lekove učinimo dostupnim što većem broju ljudi širom sveta, trudimo se da na svaki način pomognemo zajednici u kojoj poslujemo i živimo Naša težnja je da imamo zdravu budućnost, i da budemo aktivni učesnici u zdravom društvu, planeti i poslovanju. Strategiju održivosti smo izgradili oko tri osnovna principa, koji stavljaju zdravlje u središte našeg rada - pristup zdravstvenoj zaštiti, zaštiti životne sredine i etici i transparentnosti. Aktivno promovišemo prevenciju bolesti u zajednici i podržavamo naše pacijente, bez obzira na prepreke sa kojima se mogu suočiti. Takođe, kontrolišemo naš uticaj na životnu sredinu, što je od značaja za prevenciju nekih oboljenja i unapređenja ishoda za pacijente. Ambicija kompanije AstraZeneca je da do 2025. godine postane „Carbon neutralna“, a do 2030. godine „Carbon negativna“ kroz različite inicijative uključujući 100% električni vozni park, smanjenje putovanja za najmanje 20%, uključenje trećih strana (dobavljača) da smanje emisiju CO2 i sl. Ambicija kompanije AstraZeneca je da do 2025. godine postane „Carbon neutralna“ a do 2030. godine „Carbon negativna“ Ne smemo zaboraviti na važnost koju imaju etika i transparentnost u poslovanju kompanije. Želimo da stvorimo pozitivan uticaj na društvo i promovišemo etičko ponašanje u svim zemljama u kojima poslujemo. Oblasti na koje smo fokusirani su: etička poslovna kultura, inkluzivnost i raznolikost, ljudska prava, dobrobit zaposlenih, rad sa trećim stranama koje imaju iste etičke standarde kao AstraZeneca. Poseban značaj dajemo kulturi koja se zasniva na vrednostima kompanije: Radimo ono što je ispravno i Pacijenti na prvom mestu. U kompaniji AstraZeneca, stvaramo okruženje koje podstiče inovaciju i različitost mišljenja, kao i psihološku bezbednost, otvorenost i prihvatanje. Po pitanju aktivnosti u oblasti društvene odgovornosti, u Evropi je učestvovalo preko 8.000 zaposlenih. AstraZeneca je tako pomogla više od 2.000.000 pacijenata, zasadili smo preko 17.000 stabala, proveli više od 9.000 sati u volonterskom radu i izbegli kupovinu više od 600.000 plastičnih flaša. A da zajednica ceni i vrednuje to zalaganje imamo potvrdu kroz niz priznanja. U 2020. godini, Corporate Knights je visoko rangirao kompaniju AstraZeneca u pogledu održivog razvoja - u konkurenciji 7.000 kompanija, AstraZeneca je bila 56. u ukupnom plasmanu, odnosno druga u grupi biofarmaceutskih kompanija. Poseban značaj dajemo kulturi koja se zasniva na vrednostima kompanije „Radimo ono što je ispravno“ i „Pacijenti na prvom mestu“ Biram da recikliram Svakoga dana imamo priliku da vidimo kako se naša planeta guši u otpadu. Biram da recikliram, jer planetu Zemlju imamo samo jednu. Zamenili smo plastične čaše (flaše) Eco Tupperware flašicama, jer naše malo za planetu je mnogo. Karton i plastiku odvajamo u zasebne kutije za reciklažu. Zaposleni su se samostalno organizovali da sve plastične čepove odvajamo za humanitarnu akciju. GoGreen Mi u AstraZeneca Srbija duboko verujemo da je vreme da delujemo sada i damo svoj doprinos u smanjenju zagađenja životne sredine. U našem voznom parku to znači da u potpunosti pređemo na hibridna vozila do 2025. Godine, što je cilj i AstraZeneca na globalnom nivou. Ponosni smo što smo taj proces započeli i u Srbiji, i svaki naredni automobil će biti hibrid. Za sada smo stigli do 35% hibrida od ukupne „flote“. Each for Equal Žene iz različitih ruralnih delova Srbije, koje svojim znanjem i umećem doprinose očuvanju srpske tradicije i kulture, čine organizaciju „1.000 žena“. One prave različite predmete (peškire, tkane podmetače, prostirke, različite pletene, vezene programe) i to najčešće sa motivima tkanice, jednog od najprepoznatljivijih elemenata srpske narodne tradicije. Cilj Etno-mreže da pokrene ovakvu inicijativu jeste da se na godišnjem nivou obezbedi posao za hiljadu žena kao dodatni prihod njihovim domaćinstvima. AstraZeneca je ponosno uzela učešće u ovom projektu i to tako što smo za Osmi mart – Dan žena, rukotvorine ove organizacije poklonili zaposlenima umesto uobičajenih poklona u vidu cveća. Druga inicijativa koju je kompanija AstraZeneca sprovela u delo povodom obeležavanja istog praznika bila je podrška još jednoj inicijativi iza čije delatnosti se krije plemenita namera. Naime, ketering za sastanak koji je organizovan povodom obeležavanja Dana žena pripremio je Bagel Bejgl. Ovaj prostor, ljudi i koncept su deo jedne borbe koja traje više od dvanaest godina - borbe za pravedno društvo ravnopravnih, koje promoviše različitost i solidarnost. Ovo socijalno preduzeće je osnovala NVO Atina - organizacija koja se od 2003. godine zalaže za prava žrtava trgovine ljudima i drugih vidova iskorišćavanja, sa ciljem da unapredi održivost svojih programa. Na ovaj način kompanija AstraZeneca je dala svoj finansijski doprinos, ali još važnije - podigla svest kod svojih zaposlenih o ovoj temi. AZ Forest - težnja ka zdravoj budućnosti Nije potrebno iznova podsećati na ogroman značaj zelenih površina i drveća za kvalitet života u urbanim sredinama. S tim u vezi, zaposleni u kompaniji AstraZeneca Srbija su sproveli akciju sadnje drveća u čast Dana planete Zemlje, koji se obeležava 22. aprila. Ideja potiče od zaposlenih koji su uvereni da je to moguće i koji su spremni da aktivno učestvuju i motivišu okruženje, tj. ovaj program u Srbiji započet je prvom sadnjom 59 platana, koja je bila održana 2019. godine. Stabljike su zasađene na parkovskoj površini između starog železničkog mosta i Gazele, na levoj obali Save, duž pešačke i biciklističke staze. Simbolično je zasađeno po jedno drvo za svakog zaposlenog Astra Zeneca Srbija. Većina zaposlenih bila je prisutna i svi su aktivno učestvovali u sadnji sopstvenog drveta. Zaposleni kompanije AstraZeneca i ove godine nastavili su sa akcijom sadnje drveća, samo sa još većim entuzijazmom i ambicijom. Naime, globalno je kompanija AstraZeneca prepoznala snažnu vezu između zdrave planete i zdravih ljudi. Cilj ove inicijative jeste ublažavanje negativnih uticaja klimatskih promena na ljude i planetu. Kompanija se obavezala da će do 2025. godine posaditi 50 miliona stabala. Ambiciozni plan koji je napravljen za akciju sadnje drveća u Srbiji, morao je ove godine biti korigovan usled pandemije virusa COVID-19, koja je imala ogroman uticaj kako na ovaj plan, tako i na mnoge druge planove koje smo za ovu godinu imali. Usled uvođenja novih mera prevencije, odlučeno je da predstavnici švedskih kompanija, među kojima je svakako i kompanije AstraZeneca Srbija, zasade simbolično po jedno drvo, kao i gradonačelnik i ambasador Švedske, dok je ostalih 200 stabala zasadila služba Zelenila. Earth Day - akcija čišćenja zelenila Kada je u pitanju uticaj zaštite životne sredine na održivost i održivi razvoj poslovanja, zaposleni AstraZeneca kroz veliki broj aktivnosti daju svoj doprinos obeležavanju Dana planete Zemlje. Pored akcije sadnje drveća i dana bez automobila, zaposleni AstraZeneca daju svoj lični doprinos u očuvanju naše životne sredine kroz akciju čišćenja zelenila na Košutnjaku. Kroz druženje, osmehe i entuzijazam, svoj doprinos daju čišćenjem „pluća Beograda“, odnosno sakupljanjem komunalnog otpada koji se nalazi na zelenim površinama. Takođe, kolege van Beograda podržavajući akciju svoj doprinos daju čišćenjem u svojoj okolini. Ove godine, nažalost, epidemiološka situacija nije dozvolila da nastavimo sa zajedničkim akcijama čišćenja zelenila, te je svako od nas svoj doprinos morao dati individualno. Svakako, AstraZeneca ima u planu da ovaj trend nastavi, i da, od momenta kada to situacija bude dozvolila, ponovo kroz timske akcije radi na unapređenju i zaštiti životne sredine. RACE for cure Zaposleni u AstraZeneca Srbija već nekoliko godina učestvuju u manifestaciji RACE FOR THE CURE kako bi podigli svest u borbi protiv karcinoma dojke i pružili podršku obolelima, njihovim porodicama i celom društvu. Ove godine zbog pandemije COVID-19, kada se odlažu ili otkazuju svi sportski događaji i kada su oboleli od raka dojke među najranjivijima, uspeli smo da nađemo način da pružimo podršku, svesni toga da im je potrebnija više nego ikad. Takođe, ove godine su zaposleni kompanije AstraZeneca Srbija učestvovali i u petom izdanju manifestacije Serbia Business Run, serije poslovnih trka. Trka je zbog bezbednosti učesnika održana u digitalnom formatu, a u cilju nastavka promocije sportske i fizičke kulture, kao i zdravog načina života. Young Health Programme Pokret za prevenciju pušenja i upotrebe duvana kod dece i mladih MISSION: OXYGEN je u cilju širenja uticaja i podizanja svesti među najmlađima, ali i među roditeljima, učiteljima i nastavnicima, sklopio strateško partnerstvo sa Balkan Tube Fest-om (BTF). U pitanju je vodeća domaća platforma za okupljanje najuticajnijih influensera i kreatora sadržaja na društvenim mrežama na području Srbije i šire. BTF svake godine na regionalnom višednevnom okupljanju poseti na hiljade dece i tinejdžera sa područja Zapadnog Balkana, pružajući im priliku za upoznavanje i druženje sa njihovim uzorima, te uživanje u raznim oblicima zabavnih i edukativnih sadržaja. Na jesen 2019. godine među sadržajima namenjenim posetiocima i njihovim roditeljima predstavljen je i program pokreta MISSION: OXYGEN: zaposleni kompanije AstraZeneca su kao volonteri programa za posebno dizajniranim štandom pružali osnovne informacije, isticali važnost prevencije pušenja i pozivali odrasle posetioce da potpišu inicijativu „Dajem reč za gašenje loših navika kod mladih“. Zaposleni su prikupili oko 900 potpisa ove peticije, obavezujući svakog potpisnika na budući aktivan rad na kreiranju društva bez duvana i detinjstva bez duvanskog dima. U okviru ovih aktivnosti održana je i edukativna panel-diskusija sa popularnim kreatorima sadržaja na YouTube platformi, među kojima su bili i Anna Lazarević, Andrija Jo i Milica Kovalska. Deci je predstavljen značaj pravljenja pametnih i zdravih izbora, nasuprot lošim navikama koje mogu biti štetne po zdravlje, kao što je upotreba duvana.

2020

Velika dela nastaju kod kuće

Kompanija Bambi je u prethodnom periodu svojim donacijama pomogla preko 30 ustanova i organizacija kao čin podrške u borbi protiv COVID-19 Već 53 godine, društveno odgovorno poslovanje sastavni je deo identiteta i poslovne kulture kompanije Bambi. Sa vizijom o boljem sutra, kompanija Bambi je u proteklih više od 50 godina pokrenula i realizovala brojne društveno odgovorne projekte, koji najbolje govore o našim vrednostima. Sve te aktivnosti čine kompaniju Bambi jednom od društveno najodgovornijih. Ipak, 2020. godina nas je sve primorala da budemo još aktivniji i odgovorniji u situaciji kada se ceo svet suočio sa borbom protiv nevidljivog neprijatelja. Globalna pandemija korona virusa uticala je da i kompanija Bambi sprovede niz aktivnosti koje su imale za cilj podršku i pomoć zajednici, zdravstvenim radnicima i ostalim grupama i pojedincima koji su bili prvi na liniji borbe, a ovde ćemo samo nabrojati neke od njih, na koje smo izuzetno ponosni. Velika dela nastaju kod kuće „Velika dela nastaju kod kuće“ je krovni naziv projekta koji je trajao više nedelja, a cilj projekta je bio da se ljudi širom Srbije, dok je trajalo vanredno stanje, pozivaju da učine neko dobro delo i podele sa Plazmom na društvenim mrežama. Cilj projekta je bio pružanje podrške svim građanima Srbije, pozivanje na solidarnost i kolektivnu svest, a Bambi i Plazma su tu da olakšaju tu borbu, pomoću donacija koje su realizovane. Ideja projekta je da upravo u tom trenutku pomognemo onima kojima je pomoć najpotrebnija, da činimo mala-velika dela koja nekome mnogo znače i da sa svojim najbližima stvorimo lepe uspomene. I tako je brend Plazma kompanije Bambi polovinom aprila 2020. godine pokrenuo pokret dobrih dela koja nastaju kod kuće. Sasvim malo ponekad je potrebno za velika dela, a s obzirom na situaciju u kojoj se većina građana našla i preporuke da svi koji mogu ostanu kod kuće, brend Plazma je svoje fanove okupio pod platformom #VelikaDelaNastajuKodKuce. Ideja je da svako ko želi može da postane deo slagalice velikih dela koja su pojedinci činili u tom periodu. Kada se sva dela slože nastaje jedno veliko, a brend Plazma se potrudio da priča o velikim delima ne staje. Plazmina slagalica dobrih dela je svakog dana bila sve veća i veća. Inspirisani kreativnošću fanova, Plazma se odlučila da obraduje mališane iz bolnice za dečje bolesti i TBC bolnice „Dragiša Mišović“, bolnice za pedijatriju „Dr Olga Popović Dedijer“ (KBC Zvezdara), kao i sa odeljenja pedijatrije i neonatologije opšte bolnice Vršac Plazma paketima, bojankama, flomasterima i društvenim igrama, kako bi mogli da se igraju i iskažu svoju maštu! Medicinskim radnicima, koji i dalje čine velika dela kako bi svi građani bili bezbedni, donirani su viziri, a pored toga donirano je i preko 1.000 zaštitnih kombinezona i mantila. I to je bio samo jedan deo donacija. Plazma je u toku dva meseca trajanja projekta, svake nedelje podržala neke od institucija kojima je pomoć bila potrebna. U okviru projekta pomognute su COVID-19 ambulante, predškolske ustanove, volonteri opštine Palilula i mnogi drugi. Ukupno, pomognuto je preko 15 ustanova u okviru projekta „Velika dela nastaju kod kuće“. Kompanija Bambi je sa podrškom nastavila i tokom letnjih meseci… Podrška medicinskim ustanovama Od početka krize izazvane epidemijom korona virusa u Srbiji, kompanija Bambi je donirala preko 30 miliona dinara za više od 30 ustanova, organizacija i gradova koji su najteže pogođeni virusom. Od samog početka krize kompanija Bambi je nastojala da pruži podršku zdravstvenim centrima koji su na prvoj liniji borbe sa korona virusom, a samo u julu 2020. godine, značajnom donacijom u neophodnoj medicinskoj opremi, pomognuti su Infektivna klinika u Beogradu, Gerontološki centar Bežanijska kosa, Klinički centar Kragujevac, Opšta bolnica u Užicu, Opšta bolnica Vranje, kao i bolnice u Šapcu i Surdulici. Kompanija je ranije u toku godine medicinskom opremom pomogla i bolnicu u Požarevcu. Tokom vanrednog stanja Bambi je donirao svoje proizvode i zdravstvenim radnicima u svim većim zdravstvenim centrima. „Naši potrošači su godinama uz Bambi i posebno naš brend Plazma, za koju smo gotovo svi sentimentalno vezani i koja je odavno postala omiljeni proizvod i izvan granica Srbije. Upravo zato smo i mi, kao deo zajednice, imali veliku želju i potrebu da pružimo podršku i prvenstveno pomognemo svim hrabrim zdravstvenim radnicima u ovoj teškoj borbi protiv epidemije. U prvoj fazi krize pokrenuli smo projekat „Velika dela nastaju kod kuće“ i inspirisani upravo potrošačima donirali proizvode, zaštitnu opremu i sredstva za naše zdravstvene radnike i brojne institucije širom Srbije. Kako je situacija u zemlji i dalje veoma ozbiljna, odlučili smo da pomognemo doniranjem medicinske opreme ustanovama u nekoliko gradova,“ izjavio je u julu Dragan Stajković, generalni direktor kompanije Bambi. Podrška zaposlenima u trgovini Na samom početku vanrednog stanja, zbog globalne pandemije COVID-19, dosta toga je bilo neizvesno: na koji način će se nastaviti sa normalnim aktivnostima, koliko će dugo da traje čitava situacija, imajući u vidu koliko je stanje ozbiljno. Predstavnici Direkcije za prodaju kompanije Bambi su baš u tim prvim nedeljama došli na ideju da se zahvale onima koji pomažu svim građanima da život ide koliko-toliko normalno. Bambi je uputio zahvalnost prodavačicama i prodavcima u trgovinskim objektima sa kojima sarađuje. Kompanija Bambi je ljudima u trgovinskim objektima sa kojima sarađuje obezbedila poklone sa Bambi proizvodima i pismom zahvalnosti za sve što rade u ovom trenutku. Ova akcija je naišla na veliki odjek kod zaposlenih u trgovinskim objektima, a zaposleni u kompaniji Bambi su na ovaj način hteli da im se zahvale još jednom na požrtvovanosti i trudu koji su pokazali u prethodnom periodu. Predstavnici Sektora prodaje kompanije Bambi su posetili oko 5.000 objekata i podelili oko 12.000 poklona za sve velike heroje u trgovinskim radnjama. Važna si Oktobar je međunarodni mesec borbe protiv raka dojke, a prošle godine kompanija Bambi pokrenula je projekat „Važna si“, u okviru kojeg je organizovala besplatne mamografske preglede za zainteresovane žene na teritoriji grada Požarevca starosti od 45 do 69 godina. Akcija u oktobru prošle godine realizovana je uz podršku Ministarstva zdravlja, grada Požarevaca, kao i Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, koji su takođe prepoznali važnost teme borbe protiv raka dojke, kao i rane dijagnostike i same prevencije. Direktor pravnih i korporativnih poslova u kompaniji Bambi Vukašin Petković istakao je da je veoma ponosan na činjenicu što je kompanija Bambi u ovaj projekat ušla uz podršku lokalne samouprave, Ministarstva zdravlja i Instituta za javno zdravlje Srbije. „Projekat Važna si veoma je značajan za našu kompaniju i naš cilj je da nastavimo da razvijamo i unapređujemo pomenuti projekat“, rekao je Petković. I ove godine kompanija Bambi nastavila je sa aktivnostima na projektu „Važna si“. Uzimajući u obzir situaciju koja je zadesila čitavo društvo, kompanija Bambi je ove godine zaposlenim koleginicama starijim od 45 godina, a koje u prethodne dve godine nisu bile na mamografskom pregledu, poklonila 30 preventivnih mamografskih pregleda. Pored toga, krajem oktobra u fabrici u Požarevcu organizovana je i podela majica sa natpisom „Važna si“, za sve koleginice , čime se još jednom podsetilo na važnost prevencije. Odgovno i dalje Kompanija Bambi će nastaviti sa svojim društveno odgovornim aktivnostima i podrškom zdravstvenim ustanovama i organizacijama širom Srbije, a u cilju borbe protiv korona virusa. Jedino solidarno i udruženi uspećemo da pobedimo u ovoj borbi, poručuju iz Bambija. Glosa 1: Brend Plazma je svoje fanove okupio pod platformom #VelikaDelaNastajuKodKuce Glosa 2: Kompanija Bambi je ljudima u trgovinskim objektima sa kojima sarađuje obezbedila poklone sa Bambi proizvodima i pismom zahvalnosti za sve što rade u ovom trenutku

2020

Od startapa do kompanije koja menja industriju iz korena

Od proglašenja vanrednog stanja, CarGo je donirao više od 250.000 evra i uposlio još 500 ljudi u sklopu svog sistema. Obavljeno je više od 30.000 besplatnih usluga za medicinske radnike i dostavljeno 10.000 besplatnih obroka Uvećanje dobrobiti zajednice, odgovoran odnos prema društvu, podrška udruženjima koja pružaju pomoć osobama sa invaliditetom, projektima koji doprinose zaštiti životne sredine, razvoju nauke i kulture jesu odrednice društveno odgovornog poslovanja domaće kompanije CarGo Technologies. Želja da Srbija postane zemlja jednakih mogućnosti nosi sa sobom veliku odgovornost koju svakodnevnim radom i uloženom energijom teže da ostvare članovi CarGo tima i Udruženja građana CarGo. Briga o zdravlju i u trenucima krize Korona virus (COVID–19) promenio je način života i poslovanja širom sveta. Kako bismo sprečili širenje pandemije u Srbiji, preduzeli smo određene mere. Od proglašenja vanrednog stanja, CarGo je donirao više od 250.000 evra u cilju ublažavanja posledica i uposlio još 500 ljudi u sklopu svog sistema. Obavljeno je više od 30.000 besplatnih usluga za medicinske radnike, dostavljeno 10.000 besplatnih obroka za zdravstvene radnike, socijalno ugrožene i volontere i organizovano pet hiljada besplatnih dostava za penzionere i najugroženije. Podrška zdravstvenim radnicima Zdravstveni radnici vode bitku na prvoj liniji fronta za život svih nas, a mi iz pozadine moramo da učinimo sve da im pomognemo i olakšamo svaki dan. Ovo je samo jedan od primera kako tehnologija uvek, a posebno u doba krize, može da se koristi za opštu dobrobit. Zato smo od proglašenja vanrednog stanja obezbedili potpuno besplatnu CarGo uslugu za sve medicinske radnike, lekare, medicinske sestre, tehničare i druge zaposlene u državnim zdravstvenim ustanovama od kuće do posla i obratno. Zajedno sa partnerima smo obavili više od 30.000 besplatnih usluga za naše heroje. Pored toga, zaposlenima na hirurgiji u Urgentnom centru, ali i ugroženim porodicama i osobama sa invaliditetom, dostavili smo više od 10.000 besplatnih obroka. CarGo studentski volonterski centar U saradnji sa Udruženjem građana CarGo okupili smo studente volontere sa više fakulteta sa kojima smo zajedno sproveli akciju CarGo servis na točkovima kako bismo najstarijim i najugroženijim sugrađanima dostavili namirnice u vreme vanrednog stanja. U periodu najveće krize i potpunog zatvaranja Beograda, CarGo je stavio na raspolaganje svu svoju infrastrukturu, prostore, opremu, automobile, a studenti su nam se pridružili i nesebično krenuli u akciju pomaganja bakama i dekama. U cilju da zaštitimo naše volontere, CarGo je obezbedio zaštitne maske i rukavice, a automobile smo dezinfikovali više puta dnevno, čime je akcija sprovedena na najvišem nivou uz poštovanje svih propisa. Zaštitne pregrade u automobilima Bezbednost svih korisnika CarGo aplikacije je naš prioritet. Zato smo uveli dodatne mere zaštite i u svim automobilima smo ugradili zaštitne pregrade koje su zaštitile naše pružaoce i korisnike usluge. Humanitarna CarGo fondacija Svojim delovanjem i angažmanom CarGo je pokazao spremnost da podrži ugrožene grupe društva. Nažalost, dece i odraslih sa invaliditetom u Srbiji ima, ali nisu vidljivi u sistemu, ni u društvu. Iz tog razloga CarGo je odlučio da osnuje humanitarnu fondaciju CarGo kako bismo podigli svest građana o ugroženim grupama i zajedno radili na tome da Srbija postane društvo jednakih mogućnosti za sve. U poslednjih godinu dana humanitarna fondacija CarGo sprovela je brojne humanitarne aktivnosti. Zajedno koračamo za decu obolelu od raka Prva inicijativa za osnivanje CarGo humanitarne fondacije jeste bila saradnja sa Nacionalnim udruženjem roditelja dece obolele od raka (NURDOR) kada smo obezbedili potpuno besplatnu CarGo uslugu deci koja se leče od malignih bolesti. U cilju da pomognemo NURDOR-u da izgradi kuću za decu koja se leče od raka, CarGo je donirao milion dinara, a članovi CarGo tima su se pridružili šetnji za život tokom koje se prikupilo dovoljno sredstva da kuća bude izgrađena. Za Radovanov korak Misija kojom se vodimo jeste da smo tu da omogućimo svim ljudima da pređu razdaljine, bezbedno i brzo, kako niko u našoj zemlji ne bi stajao, ili bio zaustavljen. Radovan Samardžić, dečko sa spinalnom mišićnom atrofijom, sam je naučio da čita, piše i koristi kompjuter, koji je njegov prozor u svet i time nas inspirisao da nikada ne odustajemo od svojih ciljeva. Tim povodom, CarGo je obezbedio iznos od skoro milion dinara za kupovinu elektromotornih kolica koja su Radovanu olakšala život i kretanje. Nakon toga smo odlučili da mu pomognemo upošljavanjem, čime smo podstakli ravnopravno uključivanje osoba sa invaliditetom na tržište rada. Radovan nas je inspirisao da pomažemo i zato je CarGo obezbedio i besplatnu uslugu do škole i od nje, za decu sa invaliditetom. Zajedno za humaniju Srbiju U cilju da pomognemo svim ugroženim grupama u društvu, CarGo je u saradnji sa Udruženjem građana CarGo pokrenuo akciju obezbeđivanja besplatnih usluga obolelima od - spinalne mišićne atrofije (SMA Srbija), onima sa retkim bolestima (Fondacija Norbs plus), slepim i slabovidim licima (Centar za unapređenje društva), a povodom Svetskog dana borbe protiv multipla skleroze, svoje usluge učinili smo besplatnim za udruženje MS platforma Srbije, koje se sa više od 2.000 članova bori protiv te bolesti. CarGo na Forbsovoj listi Pre samo godinu dana srpska kompanija CarGo našla se na Forbsovoj listi među 10 svetskih kompanija koje menjaju industriju iz korena. Kako je tada primetio američki biznis magazin, „CarGo je postao profitabilan startap koji je svoj uspeh gradio godinama, bez ikakve institucionalne investicije. Zeleniji i zdraviji Beograd i Srbija Uspeh kompanije može da bude potpun samo ukoliko doprinosi razvoju zajednice. Svi smo svedoci sve većeg zagađenja vazduha u Srbiji i Beogradu. Kao društveno odgovorna kompanija, odlučili smo se da proširimo svoju flotu hibridnim i potpuno električnim automobilima, među kojima se nalaze i jaguari I-Pace, model koji je proglašen za automobil 2019. godine. Agencija za zaštitu životne sredine prepoznala je CarGo kao kompaniju čije usluge utiču na smanjenje emisije štetnih gasova i tim povodom zajedno smo obeležili Svetski dan zaštite životne sredine, kada su prepoznatljivi CarGo električni i hibridni automobili prošli trasom od Agencije do TC Ušće. Sa ciljem da CarGo flotu do 2023. godine čine isključivo hibridni i električni automobili, CarGo je ušao u pregovore sa kompanijom koja je lider u izgradnji elektropunjača u jugoistočnoj Evropi, a kako bi se obezbedila neophodna infrastruktura elektropunjača, koja nije dovoljno razvijena u Srbiji. Tvoj život su tvoja dela Svojim primerom pokazujemo kako treba da se ponašamo prema svojoj zajednici i zato se CarGo tim pridružio studentima Šumarskog fakulteta u akciji pošumljavanja i čišćenja Beograda. U akciji Tvoj život su tvoja dela posađeno je više od 1.000 bagrema u Lipovačkoj šumi, a ove godine akcija je proširena i na čišćenje hektara površine okolnog terena i šume. Svojim poslovanjem trudimo se da doprinesemo opštem napretku Srbije, a tehnologija i inovacije definitivno će biti sredstvo kojim ćemo se voditi u svojoj borbi za moderniju, zdraviju i humaniju Srbiju. CarGo i Hilandar zajedno kao stub humanosti Udruženje CarGo prošlog leta je podržalo tradicionalnu humanitarnu akciju manastira Hilandar „Kamp prijateljstva“, kada je 400 dece slabijeg materijalnog statusa iz čitavog regiona prvi put boravilo u Beogradu. U želji da zajedno sa Hilandarom nastavimo humanu misiju, CarGo je ove godine donirao 1,2 miliona dinara manastiru za završetak radova na izgradnji Kampa u Sijarinskoj banji, opština Medveđa, koji će imati smeštajne kapacitete za 200 dece. „Kamp prijateljstva“ će biti kuća za svu decu iz ugroženih sredina i mesto gde će se okupljati, učiti i širiti humanost.

Građani i kompanije donirali 20 miliona evra za borbu protiv korone

Koliko su građani i kompanije od početka pandemije donirali u Srbiji za borbu protiv posledica korone?

Iz kojih sektora ili industrija su kompanije koje su najviše donirale?

Tokom neke krize ili prirodne katastrofe povećava se iznos donacija, da li su i ove godine od uvođenja vanrednog stanja primetno povećana davanja i za koliko?

Koliko od ukupnih donacija direktno dobiju porodice koje su najugroženije i koliko ima takvih porodica u Srbiji?

Zbog korone ove godine procenat donacija je mnogo veći u zdravstvu, kakvi su efekti tih donacija?

Оставите одговор Одустани од одговора

Vreme je novac, štedimo ga za vas.

Povezani sadržaji

Na visini odgovornosti i u godini najvećih izazova

Za zdravo društvo i zdravu planetu

Velika dela nastaju kod kuće

Od startapa do kompanije koja menja industriju iz korena

NOVA EKONOMIJA

prtplatite se za čitanje premium sadržaja

Vreme je novac, štedimo ga za vas.

Vreme je novac,
štedimo ga za vas.

Vreme je novac,
štedimo ga za vas.