2020

Važno je da smo zajedno

Tokom celokupnog trajanja krize osluškivali smo potrebe najranjivijih segmenata društvene zajednice i pronalazili odgovarajuće načine kako da ih podržimo Čini se da nikada kao ove 2020. godine svet nije bio više ujedinjen zbog situacije koju je nametnula globalna pandemija. Globalno selo postalo je još manje. Ljudi su sa jednakim interesovanjem pratili situaciju u svom gradu, u svojoj državi, u isto vreme interesujući se za stanje na drugim kontinentima. Agresivno širenje virusa COVID-19 preko noći je kod ljudi osvestilo fenomen „sistem spojenih sudova“ na takav način da je svima postalo jasno kako pojedinačna ponašanja i delovanja i te kako mogu imati uticaj koji se lako prenosi sa jednog na drugi kraj sveta. Godina koja je na isteku postavila je pred nas različite testove. U gotovo neizdrživom tempu testirana je naša individualna i kolektivna izdržljivost, konstantno je testirana naša samodisciplina, vapaji globalne i lokalne zajednice za povišenim stepenom odgovornosti i upornosti u sprovođenju propisanih mera testirali su naše etičke postavke i volju. Na testu se našlo i saosećanje: koliko smo spremni da razumemo druge u teškoj situaciji i šta mi možemo da učinimo kako bismo pomogli drugome da lakše prebrodi krizu. Kao društveno odgovorna kompanija, Wiener Städtische osiguranje takođe se našlo na testu kako da se što bolje prilagodi novonastaloj krizi i kako da u toj krizi deluje najbolje za svoju zajednicu. Osim sprovođenja hitnih mera za postizanje maksimalne zaštite svojih zaposlenih i organizacije posla na način koji će omogućiti sigurnost i udobnost pružanja usluga svojim klijentima, tokom celokupnog trajanja krize osluškivali smo potrebe najranjivijih segmenata društvene zajednice i pronalazili odgovarajuće načine kako da ih podržimo. WIENER Aplauz Praktično na samom početku pandemije u Srbiji, postalo je jasno da će neke delatnosti morati da podnesu viši stepen žrtve i samoodricanja kako bi ostatak društva mogao da prebrodi ovaj težak period. Medicinski radnici su se prirodno našli u samom epicentru krize. Šta učiniti da im se makar malo pomogne u obavljanju odgovornog i iscrpljujućeg posla? Aplauz koji smo svako veče upućivali medicinskim radnicima sa naših prozora i balkona širom Srbije inspirisao nas je da kao kompanija čija je osnovna delatnost zaštita od rizika, pronađemo našu ulogu – da podsetimo medicinske radnike da u borbi za tuđe živote ne treba da zaborave na brigu o sopstvenom. Pokretanjem akcije „Wiener Aplauz“ kreirali smo za njih program specijalnih pogodnosti prilikom zaključivanja polise osiguranja, sa željom da dok oni čuvaju naše zdravlje mi brinemo o stvarima koje su njima važne. Ubrzo smo akciju „Wiener Aplauz“ proširili i na druge delatnosti koje su takođe vitalne za održavanje svakodnevnog života, a nemaju mogućnost pauze u radu ili rada od kuće – zaposleni u vojsci, policiji, prevoznici, službe dostave, radnici u trgovinama, volonteri i humanitarne organizacije. Aplauz koji smo svake večeri upućivali medicinskim radnicima inspirisao nas je da podsetimo medicinske radnike da u borbi za tuđe živote ne treba da zaborave na brigu o sopstvenom WIENER Art + Fond solidarnosti kulturnih radnika i radnica Srbije Kako su mere socijalne distance, zabrane kretanja i ograničavanja okupljanja imale svoj pozitivni efekat na opštu sliku pandemije u Srbiji, tako su one donele negativan efekat za brojne samostalne umetnike čiji rad i prihodi upravo zavise od javnih događaja i kontakata sa publikom. Hiljade samostalnih umetnika se preko noći susrelo sa otkazivanjem projekata na kojima su do tada radili i nemogućnošću realizacije svojih planova, što je uslovilo i prekid u finansiranju. Wiener Städtische osiguranje već skoro deceniju neguje i razvija kolekciju savremene umetnosti „Wiener Art“. Politikom otkupa vrhunskih dela savremene umetnosti, u isto vreme omogućavamo prihod umetnicima kako bi nastavili sa svojom produkcijom. Plan otkupa za ovu godinu nije omela ni pandemija. Uvidevši, takođe, da je mnogo veći broj samostalnih umetnika ostao bez konkretne podrške države, odlučili smo da se priključimo humanitarnoj akciji koju je pokrenula Asocijacija nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) kroz prikupljanje novčanih donacija za Fond solidarnosti kulturnih radnika i radnica Srbije. Dali smo svoj doprinos kao signal umetničkoj zajednici da smo uz njih kada je najteže i na taj način pomogli NKSS da postignu svoj humanitarni cilj. Plan otkupa vrhunskih dela savremene umetnosti nije omela ni pandemija Podrška malim porodičnim firmama Zajednica koja je takođe podnela težak udarac izbijanjem pandemije su mala porodična preduzeća, naročito male firme koje se bave proizvodnjom i prodajom nedeficitarne robe. U uslovima smanjene potrošnje, neizvesnosti i straha od nestašice, potrošači su mahom preorijentisali svoje kupovne prioritete na osnovne životne namirnice i medicinska sredstva. Takva raspodela prioriteta ostavila je negativan uticaj na likvidnost malih firmi i dodatan pritisak na preživljavanje ne samo poslova nego i čitavih porodica. Svesni činjenice da ne možemo da utičemo na tržište u Srbiji, a u želji da i tom segmentu društva ponudimo neki vid podrške, onoliko koliko smo u mogućnosti, pokrenuli smo akciju „Podrška malim porodičnim firmama“ tako što smo našu kompanijsku politiku nabavke usmerili upravo na taj segment proizvođača. Pozvali smo male preduzetnike iz cele Srbije da nam se predstave svojim programima, bilo da su u pitanju konkretni proizvodi ili usluge, kako bismo naše poslovne potrebe realizovali upravo u saradnji s njima. Akcija se nije završila na jednokratnim porudžbinama kvalitetne robe i usluga, koje su za neke od njih bile najdirektnija pomoć da nastave sa svojom delatnošću. Ovu akciju nastavljamo kroz niz drugih vidova aktivacije njihovih potencijalnih klijenata, pružanjem pomoći da postanu vidljiviji u širem krugu, koristeći naše kanale interne i eksterne komunikacije. Movember Sprečavanje širenja zaraze virusom COVID-19 postao je državni prioritet broj 1, uključujući u to kompletan sistem javnog zdravlja. Brojne zdravstvene ustanove na teritoriji Srbije, ulaskom u COVID-19 režim, mesecima su bile blokirane za svoje regularne pacijente. To je značilo otežan pristup preventivnim pregledima za sve druge vrste bolesti, kao i lečenju hroničnih oboljenja. Jedna od bolesti sa veoma negativnom statistikom u Srbiji, kao i u svetu, svakako je rak prostate i testisa. Zbog takvog negativnog trenda, svojevremeno je na globalnom nivou ustanovljen „Movember“: novembar mesec borbe protiv ove bolesti i podizanja svesti o načinima prevencije. Wiener Städtische osiguranje je pre nekoliko godina pokrenulo akciju besplatnih preventivnih pregleda za sve muškarce starosne dobi 35 godina i više, kako bi se ta populacija ohrabrila da aktivno učestvuje u prevenciji i ranoj dijagnostici bolesti. Ove godine akcija „Movember“, koju tokom novembra sprovodimo sa odabranim zdravstvenim ustanovama u Srbiji, ima još veći značaj jer pruža mogućnost preventivnih pregleda u situaciji kada je javni zdravstveni sistem opterećen a pristup ograničen. „Dečje srce“ na kalendaru Wiener Stadtische osiguranja za 2021. Društveno uključivanje ranjivih grupa je konstantan proces a odgovornost preuzima celokupno društvo. Postoje brojne nevladine i humanitarne organizacije koje kroz svoj rad uključuju različite ranjive kategorije ljudi i skreću pažnju na njihov nepravedno loš položaj u društvu. Jedna takva organizacija, koja se bavi podrškom i uključivanjem osoba sa mentalnim poteškoćama, jeste i „Dečje srce“ iz Beograda. Njihovo delovanje na tom polju se ogleda kroz raznovrsne akcije obuka, socijalizacije i osamostaljivanja ovih osoba, a postali su najprepoznatljiviji po svom jedinstvenom Radno-okupacionom centru u srcu Vračara, koji se sastoji od: kafića, kreativne radionice i prodavnice „Srcotvornica“ gde se prodaju rukotvorine nastale kroz kreativno-proizvodne procese njihovih polaznika. Želeći da baš njima posvetimo svoj korporativni kalendar za 2021. godinu, osmislili smo akciju u kojoj su polaznici „Dečijeg srca“ oslikali i porukama upotpunili naš kalendar pružajući svoj pogled na teme: sigurnost, ljubav, različitost, priroda, zdravlje, putovanje, leto, sreća, Austrija, prijatelji, Srbija i budućnost. Nadamo se da će pogled na njihove spontane i emotivne crteže i poruke, sa svakog stola na kojem se bude nalazio naš kalendar, pomoći da se postigne veći stepen osvešćenosti o osobama sa mentalnim poteškoćama, ali kroz prizmu pozitivne emocije koju njihovi radovi nose. Želja nam je da ovim kalendarom, koji stiže na brojne adrese iz korporativnog sektora, podstaknemo i druge kompanije da aktivno pristupe procesu inkluzije i da svojim idejama i aktivnostima pomognu u boljoj socijalizaciji i osamostaljivanju ovih osoba. Sumirajući godinu na izmaku, ponosni smo kako je naša kompanija odgovorila društvenim izazovima. Uspeli smo da raspodelimo našu pažnju i podršku na različite društvene segmente. Pokazali smo odgovornost i prema pojedincima i prema grupama. Pomažući drugima, postali smo bogatiji za neka nova partnerstva koja ćemo gajiti u budućnosti. Različitost, posvećenost i odgovornost su vrednosti koje nas pokreću i obavezuju. Važno je da smo zajedno.

2020

Novogodišnja donacija već devetu godinu za redom

Već devetu godinu zaredom SBB fondacija nastavlja tradiciju i umesto kupovine novogodišnjih poklona saradnicima, u njihovo i svoje ime, pomaže onima kojima je pomoć potrebna. Ove godine SBB fondacija ...

2020

Samostalnim umetnicima je potrebna pomoć

Novcem prikupljenim u Fondu solidarnosti samo je delimično pomognuto umetnicima koji su ostali bez primanja u pandemiji, podmiren je tek deseti deo od pristiglih prijava (SLIKA) Vahida Ramujkić, zamenica predsednika UO Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) i jedan od pokretača Fonda solidarnosti Koliko je kulturnih radnika od početka pandemije dobilo pomoć iz Fonda solidarnosti i koliko ste prikupili novca od uvođenja vanrednog stanja, kad je i nastao Fond da bi se pomoglo kulturnim radnicima koji su ostali bez primanja i nalaze se u teškoj finansijskoj situaciji? Kad je uvedeno vanredno stanje i kad su svi kulturni događaji i ugovoreni projekti počeli da se otkazuju ili odlažu, a pritom je ukinut i konkurs Ministarstva kulture za savremeno stvaralaštvo, uradili smo anketu da bismo ispitali koliko je umetnika u teškoj situaciji. Anketirali smo kolege i na uzorku od 330 ispitanika utvrdili smo da više od 80 odsto njih predviđa da će ostati bez planiranih prihoda u periodu vanrednog stanja. Zato smo osnovali Fond solidarnosti za prikupljanje novca od fondacija koje su već uglavnom imale neku ostvarenu saradnju sa Asocijacijom nezavisne kulturne scene (Fond za otvoreno društvo Srbije, Švajcarska agencija za razvoj i saradnju, Platforma Fund Action). Ovim akcijama od sredine aprila do početka jula uspeli smo da prikupimo oko 40.000 evra, što je bilo dovoljno za oko 150 umetnika koji su dobili jednokratnu pomoć u iznosu od 30.000 dinara. Pošto smo utvrdili da je broj umetnika i kulturnih radnika kojima treba pomoć daleko veći od ovog broja, od kraja jula smo pokrenuli i „crowdfunding“ kampanju preko platforme Doniraj.rs sa ciljem da sakupimo još pomoći za dodatnih 20 umetnika. Konačno, početkom septembra, 177 umetnika je dobilo pomoć. Koji su kriterijumi bili na osnovu kojih se odlučivalo? Selekcija prijava rađena je po kategorijama, tako da je od prijavljenih, dobilo pomoć njih 71, koji pripadaju prvoj i drugoj kategoriji: samohrani roditelji i oni preko 65 godina koji imaju male penzije. Pomoć je dobilo ukupno 106 pojedinaca koji imaju maloletnu decu i gde su svi članovi domaćinstva ostali bez značajnih primanja. Fond su osnovali Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS), Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV), Udruženje likovnih kritičara AICA Srbija, Stanica – Servis za savremeni ples, BAZAART i Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS). Koliko prijavljenih nije dobilo finansijsku podršku, koliko se zapravo prijavilo umetnika za pomoć? Ukupno se prijavilo oko 1.700 kulturnih radnika i umetnika, a mnogi su nastavili da se javljaju i nakon zatvaranju roka za prijave, sa pitanjima da li će biti organizovan novi krug pomoći. Inače, Fond solidarnosti kulturnih radnica i radnika Srbije, inicijalno nije ni bio zamišljen da funkcioniše na duže staze, već je pokrenut kao izuzetan napor koji se čini da se pomogne kolegama koje su ostale neuvažene i neprepoznate od strane državnih organa u trenutku kad su donete mere za pomoć privredi. Stoga, pokretanje ovog Fonda bilo je iznuđeno rešenje čija je ideja, takođe, bila i da ukaže na postojeće probleme rastućeg prekarijata u sektoru kulture i umetnosti. Nažalost, svesni smo da je novac koji smo mogli da obezbedimo tek delimično podmirio otprilike deseti deo od pristiglih prijava. Sa druge strane, naša udruženja se i sama već nalaze u dosta teškoj situaciji, koja je dodatno pojačana efektima pandemije, tako da nemaju kapaciteta da se duže bave prikupljanjem i administriranjem pomoći. Kojoj grupi umetnika je najpotrebnija pomoć? Gledajući po delatnostima, iznenađenje je bilo da je procentualno najveći broj prijava stigao od estradnih umetnika (10 odsto), koji su usled obustave okupljanja, otkazivanja manifestacija i proslava, automatski izgubili sve prilike za privređivanje. Posle toga, opet po delatnostima, najveći je broj likovnih umetnika (osam odsto), pa rok muzičara (tri odsto). Ipak najveću grupu čine prijave umetnika i kulturnih radnika koji nisu članovi nijednog od udruženja iz čitave Srbije, od glumaca u malim mesnim centrima kulture, naivnih umetnika, šminkera, modela u školama crtanja, kulturnih animatora. Iz budžeta se izdvaja minimalno za kulturu, svega 0,73 odsto. Vaše kolege pokrenule su inicijativu „1 odsto za kulturu“. Očekujete li nešto od nove ministarke kulture Maje Gojković? Asocijacija nezavisne kulturne scene Srbije pokrenula je kampanju „1 odsto za kulturu“ pre nekoliko godina i ideja je da ponovo na široj platformi pokrenemo ovu temu zajedno sa ULUS-om i drugim udruženjima. Inače, ovaj procenat od 0,73 odsto uključuje i medije, pa odvajanja za kulturu iznose u stvari oko 0,5 odsto. To je tako malo imajući na umu da i Unesko preporučuje procenat od najmanje jedan odsto izdvajanja za kulturu, smatrajući da se time obezbeđuje minimalni budžetski podsticaj za razvoj savremenog stvaralaštva i očuvanje kulturnog nasleđa. Da stvar bude još gora, ove godine rebalansom budžeta za kulturu i medije je odvojeno još manje nego prethodnih godina, pa je taj procenat pao na 0,49 odsto. Od novog Ministarstva kulture, pre svega, očekujemo otvorenost za saradnju u zajedničkom rešavanju mnogih nagomilanih problema koji godinama opterećuju umetnike, kako samostalne tako i umetnike koji svoju profesionalnu delatnost obavljaju iz drugih statusa.

2020

„Sačuvamo 100 tona hrane mesečno“

Naši donatori su trenutno neke od vodećih kompanija koje posluju u Srbiji, uz čiju pomoć godišnje spasemo i podelimo više od 1.300 tona hrane (SLIKA) Aleksandar Vidaković, predsednik humanitarne organizacije Banka hrane Organizacija Banka hrane je članica Evropske federacije banaka hrane, kad ste počeli sa radom i da li ste zadovoljni dosadašnjim rezultatima? Banka hrane Beograd je humanitarna organizacija osnovana 2006. godine, od 2009. smo članica Evropske federacije banaka hrane, kao jedina zemlja u regionu. Banka hrane prvenstveno ima za cilj smanjenje gladi kao najdrastičnijeg vida siromaštva. Naša misija se zasniva na ideji širenja kulture davanja, volontiranja, promovisanja solidarnosti među građanima, kao i na podizanju svesti o problemu siromaštva u Srbiji, širenju filantropije i podsticanju društveno odgovornog poslovanja. Kako funkcioniše organizacija, ko su donatori, ko su korisnici kojima je najpotrebnija pomoć, kako se distribuira hrana? Naši donatori su trenutno neke od vodećih kompanija koje posluju u Srbiji, uz čiju pomoć godišnje spasemo i podelimo više od 1.300 tona hrane. Banka hrane pomaže više od 200 udruženja i socijalnih ustanova, od toga 110 udruženja ima za članove osobe sa nekim oblikom invaliditeta. Kroz ta udruženja pomažemo raznim strukturama socijalno ugroženih građana, deci bez roditeljskog staranja i deci ometenoj u razvoju, penzionerima, samohranim roditeljima, invalidima, beskućnicima i drugim socijalno marginalizovanim grupama. Posebno sada, tokom epidemije kovida 19 trudimo se da pomognemo i korisnicima koji nisu članovi nekih udruženja, već pojedinci koji nam se svakodnevno obraćaju sa molbom za pomoć. Zbog novonastale situacije broj korisnika je sve veći. Hranu distribuiramo uz pomoć lokalnih samouprava i volontera u slučaju da pojedina udruženja nemaju sopstveni prevoz. Koliko je ljudi ove godine dobilo pomoć od vaše organizacije? Koliko je ljudi koje ste označili da su ugroženi, s obzirom na to da četvrtina stanovništva u Srbiji živi u siromaštvu? Imajući u vidu da svake godine broj korisnika oscilira, ne možemo precizirati tačan broj ljudi kojima je pomoć uručena, ali ako uzmemo u obzir da samo kroz jedan projekat mesečno pomognemo više od 9.000 korisnika, možete zaključiti da pomažemo hiljadama i hiljadama ljudi. Takođe, zavisi i od donacija koje dobijamo. Tokom epidemije trudimo se da pomognemo i korisnicima koji nisu članovi nekih udruženja, već pojedinci koji nam se svakodnevno obraćaju sa molbom za pomoć Koje su vaše humanitarne aktivnosti i projekti na kojima radite ove godine? Kad govorimo o projektima i akcijama, pre svega treba spomenuti i stare projekte koji su i dalje aktuelni „Pomažemo da imaju i oni koji nemaju“, započet 2015. godine, u saradnji sa jednim međunarodnim trgovinskim lancem kroz koji „spasemo“ oko 100 tona hrane (uglavnom voća i povrća) mesečno, što čini više od 80 odsto naših ukupnih donacija. Iz tog projekta je nastao i pilot-projekat u vidu platforme koja povezuje 70 udruženja, u 33 opštine sa 125 marketa, koja im omogućava preglednost donacija na dnevnom nivou. Od 2016. godine koordiniramo projekat u koji je uključeno osam organizacija koje svakog meseca preuzmu oko 600 kg hrane iz 12 restorana jednog stranog lanca. Isto tako, veoma smo aktivni - kroz kampanju „Zajedno za obrok“ koja traje do 15. decembra 2020. godine, gde svako prodato „zaječarsko pivo“ (Heineken) obezbeđuje jedan obrok, pomoći ćemo više od 2.200 socijalno ugroženih porodica na teritoriji Srbije. Takođe, lideri smo na projektu povezivanja banaka hrane u regionu, učestvujemo i u dva partnerska projekta koji se bave socijalnim preduzetništvom. Spomenuo bih i projekat koji je u začetku i u kome učestvujemo sa jednom startap kompanijom, a koji ima za cilj kreiranje platforme kroz koju ćemo povezivati donatore, u ovom slučaju i trgovinske lance i proizvođače hrane sa organizacijama. Trudimo se da u perspektivi kao jednu od stalnih akcija uvrstimo i dečje edukativne radionice koje bi imale za cilj podizanje svesti o bacanju hrane. Postoje brojni primeri pronevera u radu humanitarnih organizacija, da li donatori imaju poverenja, da li danas humanitarne organizacije posluju transparentno? Dugogodišnja partnerstva koja imamo sa našim donatorima, kao i razni projekti kojih je sve više, govore u prilog poverenju i kvalitetnoj saradnji, a transparentnost je osnov humanitarnog rada. Poražavajući su podaci koji prenose mediji da dnevno u svetu umre od gladi 25.000 ljudi, a godišnje se u svetu baci milijardu tona hrane. Kako se može rešiti taj problem? Podaci kojima raspolažemo, a koje smo dobili od Centra za unapređenje životne sredine, govore da se u Srbiji godišnje baci 248.000 tona hrane ili 35 kg po članu domaćinstva. Dobrom preraspodelom bi bilo moguće rešiti problem gladi. Želeli bismo da istaknemo da bi mera ukidanja PDV-a na donacije stimulisala još veći broj donatora. I usvajanje zakona o rokovima trajanja bi svakako dupliralo količine donacija kojih bi zasigurno bilo više ako bi se hrana manje bacala, a da ne govorimo koliko bi to bilo društveno i ekološki odgovorno.

2020

Nova iskra radosti u tri dečije bolnice

Novak Đoković fondacija i u velikom finalu ove veoma izazovne godine, s velikom odlučnošću i zadovoljstvom, nastavlja rad na podršci i ulaganju u rani razvoj i obrazovanje dece. Doživljaj usaml...

2020

Besplatna užina za socijalno ugrožene đake

Nakon intervencije Hitne pomoći u Poljoprivrednoj školi u Vršcu 2018. Godine, zato što se dešavalo da se deca onesveste od gladi, Aleksandar Smerdov, vlasnik porodične fast food radnje počeo je da priprema i poklanja užinu socijalno ugroženoj deci. Samo u 2019. godini podelili su 7.500 sendviča, 300 gotovih jela i 7.500 flašica vode, u vrednosti od milion dinara Aleksandar Smerdov, vlasnik fast food radnje iz Vršca Kako ste počeli da organizujete pripremanje hrane za socijalno ugroženu decu u Vršcu? Počeli smo sa pripremom hrane za socijalno ugrožene đake 2018. godine, kad smo osnovali radnju u Poljoprivrednoj školi u Vršcu. Iste godine pokrenuli smo akciju doniranja besplatnih užina kad smo videli da su đaci vršačke Poljoprivredne škole kolabirali od gladi, zbog čega je Hitna pomoć više puta intervenisala. Tu smo i započeli svoj porodični biznis fast food „Smerdov“, ali posle godinu dana rada morali smo da napustimo objekat pošto je država donela zakon da montažni objekat u školi ne sme biti veći od 10 kvadrata, dok je naš lokal imao 15 kvadrata i u tom trenutku smo finansirali 30 učenika. Trenutno obezbeđujemo užinu za 70 đaka, 40 u Školskom centru „Nikola Tesla“ i 30 đaka u osnovnoj i srednjoj specijalnoj školi „Jelena Varjaski“ Koliko ima socijalno ugrožene dece u školi kojima poklanjate užinu? Trenutno obezbeđujemo užinu za 70 đaka, 40 u Školskom centru „Nikola Tesla“ i 30 đaka u osnovnoj i srednjoj specijalnoj školi „Jelena Varjaski“. Ovu humanitarnu akciju počeli smo skromno sa troje srednjoškolaca i u skladu sa tadašnjim mogućnostima. Nakon toga, saznali smo od direktora škole da je broj socijalno ugrožene dece mnogo veći, pa smo rešili da proširimo akciju. Slali smo mejlove na razne adrese institucijama i kompanijama, i najpre nas je podržala ambasada Danske. Posle njihove objave na društvenim mrežama sponzori su počeli sami da se javljaju. Svakog meseca dostavljamo spisak donatora direktorima škola koji dele bonove đacima sa spiska lokalnog centra za socijalni rad. I sve radimo transparentno. Sa tim bonovima učenici mogu da uzmu užinu. Koliko ste do sada podelili obroka u školi i u kojoj vrednosti? Da li sve sami radite ili imate podršku nekih kompanija, na koji način vas podržavaju? Samo u 2019. godini podelili smo 7.500 sendviča, 300 gotovih jela i 7.500 flašica vode, u vrednosti od milion dinara. Ove godine nominovani smo i za Virtus nagradu iz filantropije. Naša humanitarna akcija ima podršku Srpske pravoslavne crkve, Rimokatoličke crkve, danske ambasade i lokalnih donatora. Trenutno smo u pregovorima i sa Rumunskom pravoslavnom crkvom i ako se oni budu pridružili to će biti prvi projekat u Srbiji oko koga su se ujedinile sve tri crkve. Posle objave danske ambasade na društvenim mrežama, koja nas je prva podržala, sponzori su počeli sami da se javljaju Koliko ima socijalno ugrožene dece u školskom uzrastu u Vršcu, da li sva ta deca dobijaju vašu hranu? U Vršcu ima oko 350 socijalno ugroženih učenika i naš cilj je da im svima obezbedimo užinu. Ako bismo to postigli, Vršac bi bio prvi grad u Srbiji, a i šire, koji je to uradio. Da li akcija i dalje traje i kako je pandemija uticala na vaš posao, koliko su prihodi bili manji tokom vanrednog stanja u odnosu na prošlu godinu? Kako ste inače zadovoljni poslovanjem, koje probleme imate kao preduzetnik? Akcija i dalje traje. Iako nismo radili od marta do septembra ove godine, odlučili smo da nastavimo isto kao i pre pandemije. I zbog ove situacije od početka pandemije imamo ogroman gubitak, ali mi i dalje nastavljamo da odvajamo od svoje zarade za socijalno ugrožene učenike. Pandemija nam je mnogo otežala posao i ovu akciju pošto samo polovina đaka ide u školu i časovi traju 30 minuta. Zarada nam je pala za 50 odsto.

2020

Dobrotvor sa učiteljskom platom

U ovom kraju nema organizovanog prevoza i učitelj većinu svojih đaka dovozi u školu i posle nastave ih vraća kući. Dnevno pređe više od 70 kilometara po lošem makadamskom putu. Meštanima donosi namirnice i lekove Marko Čikarić, učitelj u selu Tovrljanu U selu Tovrljanu, u okolini Prokuplja, u prostorijama nekadašnje seoske zadruge nalazi se škola. U njoj je mladi učitelj Marko Čikarić pre pet godina kad je počeo da radi, a škola otvorena nakon dvadesetpetogodišnjeg zatvaranja, našao samo krede, tablu i klupe. Prvog septembra 2015. vrata Osnovne škole ,,Svetislav Mirković Nenad“ Mala Plana, sa izdvojenim odeljenjem u tom selu, otvorena su za samo tri đaka iz tog sela i susednih mesta Arbanaška i Trnovi Laz. Markovim angažovanjem za prilično kratko vreme škola je postala centar zbivanja i društvenog života. Svake godine broj đaka se povećavao. Prošle školske godine školu je pohađalo šestoro, a ove godine petoro đaka. U zgradi današnje škole nekad je bila zadruga, inače u privatnom vlasništvu Radivoja Šmigića koji je ustupio svoje prostorije za potrebe škole bez dinara naknade. „Lokalna samouprava je finansirala da se dovede voda i izgradi toalet. Zahvaljujući dobrim ljudima koji potiču iz Tovrljana, a žive u inostranstvu, dobili smo laptop, zvučnike, projektor i belu tablu. Od Skupštine grada Prokuplja dobili smo LCD televizor“, kaže Marko Čikarić. Pošto u Tovrljanu i okolnim selima nema prodavnice i apoteke u blizini, učitelj Marko svim tim ljudima donosi namirnice i lekove, čak je i televizore nosio na popravku. U ovom kraju nema organizovanog prevoza, a pošto on putuje stalno već punih pet i po godina do sela, svakog dana nekog vozi od sela do grada. Loši putevi, loš internet U selu je katastrofalna infrastruktura, do škole se dolazi makadamskim putem i učitelj Marko većinu svojih đaka dovozi u školu i posle nastave ih vraća kući. Dnevno pređe više od 70 kilometara, od toga oko 40 po lošem makadamskom putu. Najveći problemi porodica koje su odlučile da ostanu u tim krajevima je loša infrastruktura i slab signal mobilne telefonije, kao i slab internet, ali on se nada da će i taj problem uskoro biti rešen. Po tom putu, Marko je uništio već tri automobila, kako kaže, i sam snosi troškove za amortizaciju i deo putnih troškova. Odvaja od učiteljske plate. „Trenutno najviše što školi nedostaje jeste dobar internet i jedno terensko vozilo koje bi mojim đacima i meni puno značilo da što bezbednije stignemo do škole, naročito u zimskom periodu. Do sada, koliko već radim u toj školi, tri auta sam uništio i tri kredita podigao za automobile. Nikada nismo tražili pomoć od Ministarstva, ali jesmo od lokalne samouprave, koja se maksimalno trudi da nam izađe u susret“, kaže on. Svake godine u saradnji sa gradskom školom OŠ ,,Ratko Pavlović Ćićko“ organizuje priredbe za sve meštane i roditelje svih sela povodom Dečje nedelje i završetka školske godine. Otkako je otvorena škola, za taj kraj čulo se nadaleko, zahvaljujući angažovanju njegovih učenika, njihovih roditelja i ovog učitelja, vraćen je život u te krajeve. Pre nekoliko godina zajedno sa OŠ ,,9. oktobar“ iz Prokuplja obeležili su Međunarodni dan šetnje i obišli sve znamenitosti tog kraja. Pošto se škola nalazi u Parku prirode Radan planine, dobili su letnjikovac ispred škole. Učitelj sa decom organizuje kupovinu poklona za rođendane učenika Pokloni Ljubav prema prosveti nasledio je od majke koja je inače učiteljica u jednoj gradskoj školi i učila ga je da nijedno dete nije isto, ali da svakom detetu treba dati šansu da bude najbolje. „Moji roditelji, takođe i profesori na Učiteljskom fakultetu u Leposaviću učili su me da pored onog što radimo u školi treba da pomažemo i okolini koliko smo god u mogućnosti. Pored redovne nastave, posle škole organizovao sam u saradnji sa Domom zdravlja preventivne preglede za sve meštane. Pomagati drugima znači da vam je taj neko drag. Ko nekome pomaže i njemu će neko pomoći u životu“, kaže Marko. Pored svega što radi, takođe, organizuje kupovinu poklona za rođendane učenika, i zajedno sa njim svi učenici sakupljaju novac. Na predlog Fondacije Ana i Vlade Divac, dobio je Virtus nagradu. Na njegovu inicijativu Fondacija Divac je donirala 100 paketa namirnica za 100 domaćinstava u saradnji sa MZ Tovrljane. Pakete su dobili ljudi iz četiri mesne zajednice Tovrljane, Arbanaška, Kruševica i Trnovi Laz. „Svoj posao radim iz ljubavi prema deci u tom kraju”, kaže on. Kompanija Leoni donirala je novu PVC stolariju koja je postavljena u učionici i svake godine obezbeđuje paketiće za sve sadašnje i buduće đake, dok grad Prokuplje i Dnevni boravak „Sunce“ nabavljaju paketiće za Novu godinu. Pošto nema pomoćnog radnika u školi, učitelj Marko sam vodi računa o higijeni u školi i da deci bude toplo u učionici.

Izdanja

Broj 108

Mart 2024.

Broj 107

Januar 2024.

Broj 106

Decembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.

Broj 104

Oktobar 2023.

Broj 103

Septembar 2023.

Broj 102

Jul 2023.

Broj 101

Jun 2023.

Broj 100

Maj 2023.

2020

Peške napravili krug oko planete za dečje zdravlje

Preko aplikacije za mobilne telefone uključili smo veliki broj ljudi u akciju, svi zajedno u roku od tri meseca prepešačili smo obim planete Zemlje i na taj način obezbedili 56 miliona dinara za NURDOR. Mnogo toga dobrog mogu da urade mali ljudi kada su udruženi u velike ciljeve Tamara Klarić, inicijatorka akcije „Pruži korak“ Kako ste se zainteresovali za filantropiju? Kad ste pokrenuli akciju „Pruži korak“ pridružio vam se vaš prijatelj Bogdan Stevanović. Koliko ste do sada prepešačili? Interesovanje za filantropiju počelo je davno, 2008. godine, kad sam na večeri okupila najbliže prijatelje i predložila im da napravimo akciju podrške za organizaciju NURDOR, koja pomaže deci koja se leče od malignih bolesti i njihovim porodicama. Svi smo bili studenti, mladi ljudi koji su odrastali devedesetih godina, sa željom da stvaramo bolje okruženje u kom živimo i da damo svoj doprinos da detinjstvo za decu u ovoj zemlji bude mnogo lepše nego što je bilo naše. Tada smo pomogli opremanje i otvaranje prve roditeljske kuće u Beogradu za smeštaj i brigu o deci oboleloj od raka. Akciju „Pruži korak“ pokrenuli smo kasnije, prvu 2017, a drugu 2019. godine, sa željom da podržimo NURDOR u izgradnji bolnice dečje hemato-onkologije u Nišu i nove Roditeljske kuće u Beogradu. Tada sam, pošto je i sama akcija tako zahtevala, pozvala samo svog najboljeg prijatelja i saborca u svim ludim i hrabrim idejama, Bogdana Stevanovića. Iako se u tom trenutku nalazio u Barseloni, on je sa oduševljenjem prihvatio inicijativu, koju smo dalje zajedno oživeli. Prepešačili smo Srbiju uzduž dva puta, ukupno prešli 520 kilometara na nogama. Neko bi pomislio da je to podvig, ali ja to vidim kao ogromnu privilegiju. Upoznali smo svoju zemlju na najdivniji mogući način i do sada smo bili deo dve veoma važne priče koje ostavljamo u nasleđe budućim generacijama. Bolnica i Roditeljska kuća će živeti mnogo duže od svih nas i govoriti o tome koliko mnogo dobrog mogu da urade mali ljudi kada su udruženi u velike i važne ciljeve. Tamara i Bogdan Koliko je sakupljeno novca od organizovanja vaše humanitarne akcije? Do sada, u dve „Pruži korak“ kampanje sakupili smo ukupno nešto više od 59 miliona dinara. U drugoj, najveći doprinos u materijalnom smislu omogućila nam je aplikacija za mobilne telefone, koju smo osmislili i napravili u saradnji sa kompanijom „Vivify ideas“ iz Novog Sada, koja nam je donirala sve svoje usluge. Kroz sve naše dosadašnje akcije pružali smo podršku deci oboleloj od malignih bolesti i njihovim roditeljima tako što smo sve donacije usmeravali NURDOR-u, koji se kroz sistemska rešenja i unapređenje uslova lečenja i života dece bori da svako obolelo dete u Srbiji ima pravo na detinjstvo i svaki roditelj pravo na dostojanstvo. Nažalost, usled epidemije korona virusa u 2020. godini obustavili smo sve planove i rad na ovogodišnjoj kampanji „Pruži korak“. Stoga smo procenili da je najbolje da sačekamo da se stvore uslovi u kojima će organizacija i sprovođenje naše akcije biti bezbedni za sve. Novu „Pruži korak“ kampanju ostavljamo za sledeću godinu. Važno je da nikad ne zaboravimo da su solidarnost i zajedništvo najbolji kolektivni imunitet u svako vreme i „nevreme“. Zvuči neverovatno da smo po broju korisnika pretekli neke najpopularnije aplikacije Koliko vam se ljudi priključilo preko aplikacije? Kao što sam pomenula, za drugu akciju u 2019. godini, osmislili smo aplikaciju za mobilne telefone preko koje smo uključili veliki broj ljudi u akciju i značajan broj kompanija donatora. Korisnici aplikacije su pešačili, aplikacija je brojala korake, a društveno odgovorne kompanije su te korake „otkupljivale“ kao donaciju NURDOR-u. Podaci koji zvuče neverovatno, ali su istiniti, jesu da smo po broju korisnika, kojih je u nekim trenucima bilo više od 560.000, pretekli na regionalnim listama i najpopularnije aplikacije poput WhatsApp-a ili Viber-a. Takođe, svi zajedno u roku od tri meseca prepešačili smo obim planete Zemlje (i nešto malo dalje) i na taj način obezbedili 56 miliona dinara za NURDOR. Čime se bavite, koliko vam vremena oduzima ova akcija pored svakodnevnih obaveza? Za mene je prva akcija „Pruži korak“ bila prekretnica i na ličnom planu. Neposredno pre toga dala sam otkaz u firmi u kojoj sam pet godina radila kao advokat u privredi. Bilo mi je potrebno da uradim nešto što za mene ima mnogo više smisla. I onda kad sam jednom osetila da mi je do onoga što radim toliko stalo da mogu da posvetim tome celo svoje biće, i fizički i duhovno, više nisam u stanju da se vratim na manje od toga. Tako sam 2018. godine i počela da radim u NURDOR-u, gde sam i danas. Svaki put kad se osvrnem na to šta radimo ili kada nas poseti neko od dece koja su se lečila, a koja su danas zdrava i srećna, shvatim koliko sam privilegovana što sam tu gde sam danas.

2020

Mobi Banka novac predviđen za proslavu preusmerila u humanitarne svrhe

Mobi Banka preusmerila je novac namenjen internoj novogodišnjoj proslavi u humanitarne svrhe. Sredstva će biti donirana NURDOR-u, nacionalnom udruženju roditelja dece obolele od raka, koje sačinjavaju roditelji, lekari, medicinsko osoblje i svi ljudi dobre volje. „Ono što smo naučili iz ove teške i izazovne godine je da su solidarnost, podrška i zajedništvo stubovi svakog društva. Mi zastupamo ideju humanog bankarstva u kreiranju svojih usluga i uvek polazimo od ljudi. Smatramo da je naša odgovornost da pomažemo onima kojima je to najpotrebnije, kao i društvu koje je zaslužno za naše poslovne uspehe“, izjavila je predsednica izvršnog odbora Mobi Banke Marija Popović. Donacija je realizovana u sklopu projekta „Budi Heroj“, u okviru koga je NURDOR pripremio novogodišnje paketiće koji se mogu naručiti preko njihovog sajta. „Voleli bismo da pokažemo svima da #BITIHEROJ nije teško. Svemu tome najbolje nas uče deca, a deca koja se leče od malignih bolesti već jesu pravi mali superheroji. Oni koji svakog dana prolaze kroz ono kroz šta smo delom morali svi da prođemo ove godine. I svakog dana nam pokazuju da su za superherojska dela potrebni ljubav i podrška. Praznici su pravo vreme da to delimo jedni sa drugima i da shvatimo da za jedno društvo nema boljeg kolektivnog imuniteta od zajedništva“, rekla je Tamara Klarić aktivista NURDOR-a. Mobi Banka se ponosi svojom dugom saradnjom sa NURDOR-om. Podsećamo, Mobi Banka je 2019. godine donacijom od milion dinara pomogla izgradnji nove roditeljske kuće u Beogradu u sklopu kampanje „Pruži korak“, koja će pružiti smeštaj i brigu za dvadeset porodica čija deca prolaze kroz dug proces lečenja od raka.

2020

Devojke za jedan dan prikupile 36.000 evra za bolnicu

Devojke iz Novog Pazara pokrenule akciju za pomoć bolnici Na svom instagram-profilu Selma Hasić Manić, modna dizajnerka, pokrenula je kampanju za prikupljanje novca Opštoj bolnici u Novom Pazaru, u kojoj se leče oboleli od korone. Ubrzo joj se priključila koleginica Nerma Zekić Hoćanin i zajedno su pomogle da se nabavi oprema za bolnicu u vrednosti oko 100.000 evra U novopazarskoj Opštoj bolnici letos je bilo dramatično stanje. Broj obolelih od korone naglo se povećavao i opreme nije bilo dovoljno, kažu Selma Hasić Manić i Nerma Zekić Hoćanin koje su organizovale humanitarnu akciju. Zajedno, preko društvenih mreža, uz pomoć građana, pomogle su da se prikupi novac za pomoć bolnici. Pored Opšte bolnice u Novom Pazaru kojoj je donirana oprema samo zahvaljujući njihovoj akciji u vrednosti oko 100.000 evra, pomogle su i bolnicama u okolnim mestima - Sjenici, Tutinu, Raški, Kraljevu, Prijepolju, Brodarevu, Novoj Varoši i obližnjim selima. Selma Hasić Manić pokrenula je akciju preko svog instagram-profila kad je videla da bolnica nema adekvatne uslove, da je bilo dana, prema njenim rečima, kad nije bilo osnovnih protokomera za kiseonik (regulatora). Donirana oprema „To su bile jezive scene i fotografije koje su kružile gradom. Jednostavno naglo se povećavao broj pacijenata i nije bilo mesta za sve. Za samo 24 sata prikupljeno je 36.000 evra, a narednih nedelju dana, koliko je trajala akcija, i ostatak novca. Tog dana kad sam pokrenula akciju pridružila mi se u ovoj borbi Nerma Zekić Hoćanin, koja je sa mnom danonoćno bila na terenu“, kaže Selma. Bilo je stresno, kako ona napominje, najviše zbog problema prilikom dostavljanja donacije. „Uprava bolnice smatrala je da im ništa nije neophodno i da imaju apsolutno sve za lečenje u borbi protiv korone, dok su nam se lekari i medicinsko osoblje žalili da nemaju čak ni dovoljno rukavica i skafandera“, kaže Selma, koja radi u porodičnoj firmi kao modni dizajner, nakon što nije pronašla posao u struci kao diplomirani pravnik. „Sada već imam svoju liniju svečanih i tradicionalnih haljina, upravo zbog toga imam i mnogo pratioca na Instagramu, što je pomoglo da prikupimo novac za humanitarnu akciju i pomoć bolnicama u Sandžaku“, kaže ona. Od novca koji su građani donirali njih dve kupile su 115 komada protokomera za kiseonik. Cena jednog bila je 250 evra, takođe, učestvovale su u zameni redukcione table kiseonika sa iznosom od 10.000 evra. Zatim, kupile su više od 50 invalidskih kolica, laringoskope, dva radiološka monitora, više od 10 UV lampi, mašinu za razvijanje filmova, više od 20 pulsnih oksinometara, između ostalog i rukavice, maske, dezinfekciona sredstva, skafandere, lekove. „Mislim da sad imaju apsolutno sve, počev od maski pa do kiseonika. Nadam se da poučeni iskustvom katastrofalnog juna i jula, pacijenti mogu očekivati bolji tretman. Ono što bih htela da naglasim jeste da se u bolnici oseća netrpeljivost među lekarima, i oni lekari koji su nezadovoljni radom uprave bolnice trenutno trpe sankcije, što nam govori da ipak nemamo demokratiju i pravo na slobodu govora i mišljenja“, ističe Selma Hasić Manić. Uprava bolnice smatrala je da imaju apsolutno sve za lečenje u borbi protiv korone, dok su nam se lekari žalili da nemaju čak ni dovoljno rukavica i skafandERA Pomoć dijaspore Pre ove akcije Selma se takođe bavila humanitarnim radom, pomagala je samohranim majkama, deci bez roditeljskog staranja, starima, a posebno je ponosna na akcije namenjene bolesnoj deci. Njena koleginica Nerma Zekić Hoćanin kaže da je sa zadovoljstvom deo humanitarnih akcija i da je ponosna zbog toga. „To je posao od kojeg mi nemamo nikakvu materijalnu dobit, ali zadovoljne smo kad nekom pomognemo i ulepšamo mu život“, kaže Nerma. Pojedinci koji to mogu, treba da pomažu zajednici, ne može se sve čekati od države, smatra Selma. Donatori su uglavnom bili ljudi iz dijaspore, koji su poreklom iz ovog kraja a žive i rade u inostranstvu. Osim dijaspore, pomogli su ljudi širom Srbije, Bosne i Hercegovine, Turske. Nerma je, takođe, diplomirana pravnica, trenutno bez posla i poručuje svim ljudima da se okrenu oko sebe i pomognu svojim komšijama, rodbini, prijateljima, pošto je došlo teško vreme.

2020

Od paklica do papira po japanskoj tehnologiji

Globalna zdravstvena kriza pogodila je i naše poslovanje, bavimo se proizvodnjom ambalaže, keteringom. Ali, posvetili smo se izradi papira, što je naš odgovor na pandemiju i dokaz o fleksibilnosti i otpornosti socijalnih preduzeća Anica Spasov, direktorka Udruženja za podršku osobama ometenim u razvoju „Naša kuća“ Udruženje „Naša kuća“ bavi se reciklažom. Šta sve proizvodite i gde plasirate proizvode? „Naša kuća“ je osnovana 2007. godine kao udruženje građana, odnosno roditelja dece sa razvojnim teškoćama. U samom početku funkcionisali smo kao organizacija koja pruža uslugu dnevnog boravka, ali tokom vremena prema njihovim potrebama definisali smo prioritete razvoja i programe kako bismo obezbedili uslove za radno osposobljavanje i zapošljavanje naših korisnika. Bili smo pioniri u ovom poduhvatu. Prikupljanje paklica od cigareta i njihova reciklaža je novi program koji razvijamo u saradnji sa organizacijama iz Japana (JICA i Ikom). Od prikupljenih paklica izrađujemo papir po japanskoj tehnologiji. Bili smo početkom godine u Japanu na edukaciji, slede nam još dva ciklusa u Srbiji i Japanu kako bismo u potpunosti savladali tehniku. Vreme edukacije koristimo kako bismo ispitali tržište u Srbiji i, prema analizi, usmerili se na vrstu papira koja se može plasirati. Za sada proizvodimo papir različite gramaže i teksture koji nalazi primenu u slikarstvu, za izradu ambalaže i kao ukrasni papir. Ručno rađenog papira nema na našem tržištu, tako da za sada, sa probnim serijama, lako dolazimo do kupaca i testiramo kvalitet. Koliko je korisnika do sada radilo u Udruženju? Najznačajniji trenutak na našem razvojnom putu je bila kupovina mašine za papirne kese i uspostavljanje kompleksne i konstruktivne saradnje sa lokalnom samoupravom, biznis sektorom, otvorenim tržištem i lokalnom zajednicom. Može sa računati da je 2010. godina početak razvoja socijalnog preduzeća. Pravni okvir u kome poslujemo je ostao isti, udruženje građana. Do sada je kroz naše programe prošlo više od trideset mladih ljudi. Ilija secka paklice Šta je ideja da oni rade nakon prvog posla, da li im je nakon toga kvalitet života bolji? Trenutno jedan zaposleni radi u kuhinji, jedan u hidroponskoj bašti, dvoje na proizvodnji kartonske ambalaže i petoro na proizvodnji papira, dok je još petoro na obuci. Nažalost, Zakon o zapošljavanju i profesionalnoj rehabilitaciji osoba sa invaliditetom nije dao očekivane rezultate iz mnogih razloga. Jedan od prvih je neusklađenost sa evropskim zakonima i Konvencijom UN o pravima osoba sa invaliditetom, zatim zbog neusklađenosti domaćeg zakonodavstva, zbog predrasuda društva i poslodavaca. Naši zaposleni bi trebalo da, ako žele, ostanu da rade kod nas ili da se zaposle kod drugog poslodavca. U svakom slučaju njihov život se iz korena promenio od kada su počeli da rade. Postali su deo naše zajednice, sa pravima i obavezama kao i svi drugi zaposleni, ekonomski nezavisniji, ostvareni i ravnopravni deo zajednice. Koliko ste zadovoljni rezultatima vašeg socijalnog preduzeća? Naše socijalno preduzeće je tokom ovog perioda iz godine u godinu osvajalo deo po deo tržišta, povećavalo broj proizvoda i postajalo prepoznatljivo. Naravno, morali smo da ponudimo kvalitet koji je u istoj ravni sa proizvodima drugih. Ipak, mislim da ima još prostora za unapređenje našeg rada. Ambalažu prodajemo velikom broju firmi koje se bave keteringom, obroke prodajemo firmama i građanima, ketering radimo za veliki broj nevladinih organizacija i biznis sektor. Miša i Anči Kako je pandemija uticala na vašu proizvodnju? Izrada papira je bila i naš odgovor na pandemiju i dokaz o fleksibilnosti i otpornosti socijalnih preduzeća. Naime, tokom decenije našeg razvoja, a s obzirom na to da radimo sa grupom mladih ljudi koji imaju veoma različite veštine, razvijali smo i druge proizvodne linije. Osim proizvodnje kesa, počeli smo da se bavimo proizvodnjom kartonske ambalaže, zatim imamo uslugu „Kuhinja na točkovima“, proizvodnju i dostavu kuvanih jela i keteringa, i proizvodnju začina i salata inovativnom hidroponskom tehnologijom (rast biljaka u vodi uz led-osvetljenje). Osim keteringa, na tržištu smo prepoznati po jedinstvenoj slatkoj liniji naše kuhinje, Čokošljiva i Čokomalina. Inače, pandemija nam je zatvorila tržište za obroke, ketering, ambalažu, slatku liniju. Veoma sporo se popravlja situacija i pitanje je da li će se u dogledno vreme vratiti naši kupci. Zato smo se usredsredili na razvoj ručne proizvodnje papira.

2020

Beograđani donirali više od tonu proizvoda za novogodišnje paketiće

Građani koji su učestvovali u akciji Crvenog krsta Beograd i Maxi supermarketa i ove godine pokazali su veliku solidarnost. U humanitarnoj akciji „Jedan paketić – mnogo ljubavi“ za samo dva...

2020

Građani i kompanije donirali 20 miliona evra za borbu protiv korone

Logično je da se ove godine zbog korona krize najviše po donacijama izdvajaju medicinske i farmaceutske kuće, ali veliki su doprinos dali i proizvođači hrane, banke, kao i tekstilna industrija koja se posvetila izradi maski. Tri najveće donacije tokom pandemije, od po više od milion dolara, dali su Petrohemija, Novak Đoković i United grupa. Čak 80 odsto je otišlo državi i javnim institucijama. Glavni problem je što ne znamo šta se desilo sa novcem koji je uplaćen na račun RFZO Nathan Koeshall, osnivač Catalyst Balkans Koliko su građani i kompanije od početka pandemije donirali u Srbiji za borbu protiv posledica korone? Za ovih osam meseci krize, Catalyst Balkans je zabeležio nešto malo manje od 20 miliona evra donacija građana i kompanija za borbu protiv posledica korona virusa. Čak dve trećine od tog iznosa su donirale kompanije. Građani su kroz masovna davanja donirali 8,6 odsto, a isto toliko su donirali i istaknuti pojedinci. Ovi podaci u potpunosti menjaju sliku filantropije u Srbiji, koja je građena prethodnih godina. U 2018. i 2019. videli smo da su građani mnogo aktivniji i da su oni najviše donirali. Međutim, u doba neizvesnosti, i posebno u prvim trenucima krize kada je bilo onemogućeno kretanje, građani, nesigurni za svoje poslove i budućnost, ovog puta su bili mnogo manje aktivni. Ono što nas zapravo brine jeste da sada svakako rastu davanja u vezi sa pandemijom, ali se zbog toga smanjuju davanja za druge oblasti Sa druge strane, poslovni sektor pokazao je svoje liderstvo i agilnost reagujući izuzetno brzo. Tu su važnu ulogu odigrali Srpski filantropski forum, Fond B92 i Unicef, koji su praktično koordinisali akcije između poslovnog sektora i zdravstvenih institucija. Međutim, osam meseci od početka krize, kompanije su istrošile svoje budžete, a zabrinuti smo kako će izgledati njihovi budžeti za društveno odgovorne projekte u narednoj godini, s obzirom na to da smo sada i u ekonomskoj krizi. Imajući u vidu razmere izazova sa kojima se suočavamo, moramo da budemo svesni da je odgovornost za borbu protiv posledica korona virusa na svakom od nas. Država ne može sama da se izbori sa svim nedaćama, moraju da pomognu i poslovni sektor i neprofitni sektor, kao i svaki građanin pojedinačno, u svojoj zajednici. Zato apelujemo na sve građane da se uključe, i svojim mikrodonacijama podrže ugrožene preko Donacije.rs. Na kraju, kad uporedimo podatke sa drugim zemljama regiona, vidimo još jedan interesantan podatak. U Srbiji su donacije najvećim delom (47 odsto) bile namenjene nabavci medicinske opreme, poput respiratora, dok je u drugim zemljama svrha bila nabavka potrošne robe, poput maski i dezinfekcionih sredstava. Dakle, kompanije u Srbiji, ali i građani, preko Donacije.rs, su bili fokusirani da obezbede strateški najvažnije stvari, koje će moći da daju dugoročne efekte. Iz kojih sektora ili industrija su kompanije koje su najviše donirale? Mislim da bi bilo nezahvalno ovog puta izdvajati pojedine industrije. Zbog prirode ove krize, logično je da se medicinske i farmaceutske kuće izdvajaju, ali veliki su doprinos dali i proizvođači hrane, banke, kao i tekstilna industrija koja se posvetila izradi maski. Tri najveće donacije, od po više od milion dolara, dali su Petrohemija, Novak Đoković i United grupa. Važno je da sagledamo i sektore na strani primalaca. Direktnu pomoć pojedincima i porodicama čini tek 4,7 odsto doniranog iznosa. Neprofitne organizacije, koje su svojim radom na terenu pružale pomoć ljudima koji su uvođenjem vanrednog stanja ostali odsečeni od sistema, primile su 13,7 odsto ukupno doniranog iznosa. Čak 80 odsto je otišlo državi i javnim institucijama. Glavni problem koji tu postoji jeste što ne znamo šta se desilo sa novcem koji je uplaćen na račun RFZO-a. Sa jedne strane, postoji velika potreba da se pomogne, postoji i spremnost kompanija da pomognu, ali onda država koja prima tu pomoć kaže da je tajna kako se to troši. Time se urušava poverenje u filantropiju uopšte i građani i kompanije se demotivišu da doniraju. Solidarnost i dobročinstvo su danas neophodni. Ne možemo bez toga. Ali dobročinstva nema bez poverenja i transparentnosti. Svi, a pogotovu država, moraju da rade otvoreno i transparentno, da bismo izgradili poverenje i zajedno prevazišli ove izazove. Tokom neke krize ili prirodne katastrofe povećava se iznos donacija, da li su i ove godine od uvođenja vanrednog stanja primetno povećana davanja i za koliko? Uvek u kriznim vremenima vidimo porast dobročinstva. Tome smo svedočili i 2014. godine, kada su nas zadesile poplave. U prvim nedeljama pandemije videli smo neverovatnu solidarnost i brzinu kojom su kompanije i građani reagovali. U prva tri meseca krize je donirano koliko i za šest meseci prošle godine, oko 17 miliona evra. Međutim, kako vreme odmiče, nivo donacija sve više opada. Ali, kriza ne opada. Štaviše, sa novom ekonomskom krizom, izazovi sa kojima se susrećemo samo se umnožavaju. Zato moramo pametno da postupamo, da gledamo da za svaki donirani dinar dobijemo najveći efekat i da budemo svesni da će ovo proći. Ali, do tada moramo nesebično da ulažemo za opstanak i dobrobit naših zajednica. Ono što nas zapravo brine jeste da sada svakako rastu davanja u vezi sa pandemijom, ali se zbog toga smanjuju davanja za druge oblasti. Kada se pandemija završi, veliko je pitanje šta će se dešavati dalje, koji će biti obim dobročinstva i koje će oblasti biti u fokusu. Koliko iznosi, prema vašim poslednjim podacima, procenjena darovana suma u 2019, da li se povećao broj akcija, koliko iznosi prosečna donacija po pojedincu. Ima li rasta i koje su promene u odnosu na 2018. godinu, kad su procenjene donacije iznosile 27,3 miliona evra, gotovo isto kao i 2017. godine? Prošla godina (2019), koja sada deluje tako daleko, bila je izuzetno dobra za filantropiju u Srbiji. Tokom 2019. godine građani i kompanije donirali su 34,5 miliona evra. To je rast dobrotvornih davanja od 26 odsto u odnosu na 2018. godinu, a prosečna donacija po građaninu je oko 4,9 evra. Toliko prosečna donacija otprilike iznosi i u Hrvatskoj, dok je veća jedino u Crnoj Gori, gde iznosi oko 10 evra. Prvi put od 2016. godine videli smo i porast broja dobrotvornih akcija, u 2019. godini zabeležili smo 3.037 akcija, u odnosu na 2.772 iz 2018. godine. Dakle, rasla je i donirana suma i broj dobrotvornih akcija, postojao je sveopšti razvoj filantropije. Ukidanje PDV-a na donacije u robi i uslugama, kao i poreske olakšice, nužno je ne samo zbog podsticanja dobročinstva, već zbog jednog jednostavnog moralnog principa, nije ispravno kažnjavati dobročinstvo U razvijenim demokratskim društvima, koja imaju i ukorenjene filantropske tradicije, građani su uvek ti koji doniraju najviše. Više i od poslovnog sektora. Dobročinstvo je deo kulture, to je mnogo kompleksnija tema od ekonomskog stanja. U Srbiji smo u 2018. i 2019. godini videli da su građani donirali više od kompanija, u odnosu na period pre toga. To nije nikako loša vest za kompanije, koje su zadržale aktivnosti na nivou iz 2018, ali kada imamo sve veći broj građana koji je uključen u dobrotvorne akcije, to znači da se menja svest kod ljudi. To znači da oni preuzimaju odgovornost za svoje zajednice u svoje ruke, da počinju da veruju da oni imaju moć da utiču na društvo oko sebe, i da kad se udruže, mogu ostvariti pozitivne promene. Koliko od ukupnih donacija direktno dobiju porodice koje su najugroženije i koliko ima takvih porodica u Srbiji? Pojedinci i porodice su direktni primaoci donacija u 39 odsto dobrotvornih akcija. Otkako istražujemo filantropiju od 2013. godine, najveći broj akcija je uvek usmeren direktno na pojedince i porodice. Prema podacima Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, 1,8 miliona građana Srbije živi u riziku od siromaštva, a pola miliona ne može da zadovolji osnovne životne potrebe. Naravno, krajnji korisnici su uvek građani i zajednice, a neprofitne organizacije služe da artikulišu potrebe svojih korisnika i zajednica, kako bi se ostvarili strateški efekti. Direktna humanitarna pomoć ugroženima je neophodna, a na strateškom nivou je najbolje ulagati u obrazovanje dece koja dolaze iz ugroženih porodica. Tako se pružaju prilike za izlaz iz siromaštva. To takođe podrazumeva da sva deca imaju pristup obrazovanju. Novi način funkcionisanja našeg školskog sistema, uslovljen pandemijom, učinio je da veliki broj najugroženije dece ostane odsečen od sistema i da ostane dugoročno zarobljen u siromaštvu. Zato je Catalyst Balkans zajedno sa Fondacijom SOS Dečija sela, udruženjima ADRA i Music Art Project, pokrenuo na Donacije.rs dobrotvornu akciju za nabavku tableta i interneta za 274 ugrožene dece. Prikupili smo prvih milion dinara, neophodno je da uz pomoć građana i kompanija prikupimo još četiri miliona. Zbog korone ove godine procenat donacija je mnogo veći u zdravstvu, kakvi su efekti tih donacija? Tako je, u zdravstvu je najviše, ali to je normalno u ovakvim krizama. Međutim, važno je i da pogledamo efekte donacija. Jedno je kada doniramo da bismo poslali naše sugrađane na lečenje u inostranstvo, a potpuno drugo kada doniramo da bismo nabavili opremu zbog koje će lečenje većeg broja pacijenata biti moguće i u našoj zemlji. Naravno da će u društvu poput našeg biti neophodno donirati i za prvi slučaj, međutim, važno je da imamo što više strateških donacija, odnosno onih sa dugoročnim efektima. Tokom ove krize videli smo da je gotovo polovina doniranih sredstava upotrebljena za nabavku opreme, koja će dugoročno koristiti građanima i zdravstvenom sistemu. Kao što sam već rekao, sada razmišljamo šta će biti nakon korone sa dobročinstvom, koliko će iznositi donacije i šta će se podržavati. U paketu ekonomskih mera Vlada je oslobodila plaćanja PDV-a donacije namenjene državi, ali ta mera ne važi za organizacije i za one koji daruju neprofitnim organizacijama. Zbog čega kad se odavno ističe da je jedan od važnih uslova za razvoj filantropije oslobađanje PDV-a na doniranu robu? Ukidanje PDV-a na donacije u robi i uslugama, kao i poreske olakšice, nužni su ne samo zbog podsticanja dobročinstva, već zbog jednog jednostavnog moralnog principa, nije ispravno kažnjavati dobročinstvo, a PDV na doniranu robu je upravo kazna. Svaki put kada spomenemo ovu temu, država se uplaši da će tu biti nekih velikih prevara, iako se podrazumeva da sve podleže redovnim poreskim kontrolama. Zato smo predložili model kompenzacionog fonda koji podrazumeva da se donatoru daje povraćaj plaćenog PDV-a na doniranu hranu, a taj iznos je limitiran na godišnjem nivou, kako bi država bila sigurna da neće imati velike gubitke u pogledu naplate PDV-a, ali i kako bi postojao fer odnos prema donatorima.

2020

Kafa koja decu sklanja sa ulice

Centar za integraciju mladih (CIM) pokrenuo je pre tri godine Kafe bar 16 u Beogradu, kao socijalno preduzeće u kom se zapošljavaju mladi ljudi iznad 16 godina nakon što izađu iz svratišta za decu Dušan Jordović, menadžer lokala Kafe bar 16 Koliko je mladih zaposleno u kafiću i da li je posao finansijski održiv? Kao i u svakom ugostiteljskom objektu na svetu, situacija je dosta teška. Bolje je, naravno, nego kad smo bili dva meseca pod ključem, ali svako skraćenje radnog vremena nama donosi smanjeno poslovanje i velike gubitke. U situaciji kada imamo četvoro mladih zaposlenih i odgovornost prema njima, morali smo da se obratimo za pomoć i zajednici koja je odlično odgovorila na našu molbu. Sakupili smo 1,35 miliona dinara donacija i to će nam omogućiti sledećih godinu dana rada, da budemo sigurni. To nam je znak da ljudi cene naš rad i dodatni podstrek da učinimo sve da uspešno prevaziđemo probleme u kojima smo se našli. Uvereni smo da ćemo u tome uspeti. Tokom višemesečne obuke u Kafe baru 16 mladi stiču široka znanja iz oblasti ugostiteljstva. Pored toga, zbog nedostatka formalnog obrazovanja, naš tim pruža polaznicima obuke i mogućnost sticanja znanja rada na računaru, usavršavanja engleskog jezika i matematike, izgradnje komunikacionih veština i slično. Pored četvoro mladih koji su se nakon obuke zaposlili u Kafe baru 16, uspeli smo da pomognemo i drugima da dođu do posla u partnerskim kafićima, restoranima i hotelima. Do sada je njih 15 uspelo da se skloni sa ulice. Koliko ima mladih ljudi koji su ekstremno siromašni u Srbiji? Što se tiče opšte populacije, a prema postojećim podacima iz SILC-a (Statistics on Income and Living Conditions) koji se odnose na 2018. godinu, čak 34,3 odsto stanovništva Srbije izloženo je riziku siromaštva ili socijalnog isključivanja. Posmatrano prema faktorima rizika, 24,3 odsto stanovništva suočava se sa rizikom od siromaštva, 16 odsto je izrazito materijalno deprivirano, a 13 odsto živi u domaćinstvima sa niskim radnim intenzitetom. Čak 7,1 odsto stanovnika Srbije je apsolutno siromašno. Sakupili smo 1,35 miliona dinara donacija i to će nam omogućiti sledećih godinu dana rada. To je znak da građani cene naš rad Nažalost, zvaničnih podataka o ovoj populaciji nemamo. Naša država se ovom fenomenu, još uvek, ne obraća na adekvatan način. Oslanjajući se na istraživanje koje smo sproveli 2018. godine u 28 neformalnih naselja u Beogradu, ispitujući više od 500 porodica, došli smo do podataka da gotovo dve trećine domaćinstava ostvaruje prihode sakupljanjem sekundarnih sirovina. Ovo predstavlja naporan i slabo plaćen posao koji ljude koji ga obavljaju izlaže rizicima po zdravlje. Samo 5,5 odsto ispitanih domaćinstava ostvaruje mesečne prihode u iznosu višem od 36.000 dinara. Većina njih živi u uslovima ekstremnog siromaštva. Koliko je dodatno ugrožen njihov položaj tokom pandemije? Problemi koje ekstremno siromaštvo izaziva tokom pandemije dodatno su se produbili. Tokom vanrednog stanja, kada je slobodno kretanje bilo onemogućeno, rad na ulici je praktično bio nemoguć, a time je i mogućnost zarade naših mladih i njihovih porodica svedena na minimum. Drugi veliki problem tiče se obrazovanja i nemogućnosti praćenja onlajn nastave. Mnoga deca u neformalnim naseljima nemaju ni struju, a kamoli pristup internetu, pa je važno reći da državne institucije nisu učinile ništa da se ovaj problem prevaziđe. Pandemija je ostavila dubok trag na rad naše organizacije smanjujući finansijska sredstva, što je dovelo do smanjivanja i broja zaposlenih. Ulažući veliki napor, naš tim je uspeo da i pored manjeg broja ljudi održi sve svoje programe, te su vrata naših programa ostala otvorena za korisnike. Kako vidite rešavanje njihovih problema u nekom dugoročnom periodu, zašto državne institucije više ne brinu o njima? Deca i mladi koji žive ili rade na ulici jedna su od najdiskriminisanijih i najranjivijih grupa. Najčešće žive u neformalnim naseljima u barakama bez struje, vode i drugih elementarnih uslova za normalan život. Ono što bismo kao društvo mogli da uradimo jeste da ih, pre svega, primetimo i razumemo razloge zbog kojih su deca i mladi na ulici. Za većinu njih, kao i za njihove porodice, to je najčešće jedini način da prežive. Uzimajući u obzir finansijsku situaciju i činjenicu da organizacija ne dobija nikakav novac od grada Beograda ili države, naš glavni cilj za narednu godinu je da održimo postojeće programe i na taj način ne ostavimo više od 500 dece i mladih bez osnovnog - bez svog drugog doma. Što se tiče državnih institucija, mislim da je najbolje njima postaviti ovo pitanje. Svedoci smo da prethodnih godina postoje određeni pomaci i želja da se nešto preduzme, ali to je i dalje na veoma niskom nivou, svakako nedovoljno da se govori o bilo kakvoj smislenoj podršci. Centar za integraciju mladih od 2004. radi sa decom i mladima koji žive ili rade na ulici. Prvo Svratište za decu od pet do 15 godina otvorili smo 2007. godine i ono danas postoji na dve lokacije u gradu (na Zvezdari i na Novom Beogradu).

2020

Humanost – zajednički prijatelj sa Fejsbuka

Kad smo nas tri počele sa stranicom, inače ne znamo se lično, virtuelni smo prijatelji, nismo se nadale da ćemo da pokrenemo ovakvu lavinu humanosti, dobrote i dobre energije Milena Marinković, administrator grupe Budi human - humanitarne licitacije na Facebook-u Koliko je sakupljeno novca od organizovanja humanitarnih licitacija, koliko imate članova grupe? Grupa je osnovana u maju 2020. godine i za to vreme okupila je više od 200.000 članova. Licitacijama, nagradnim igrama, uživo koncertima, uspemo dnevno da sakupimo između 5.000 i 10.000 evra. Koliko se često organizuju aukcije i kako neko može da se priključi? Svakog dana nam pristiže između 2.000 i 3.000 objava za neku licitaciju. I to raznih stvari: igračke, odeća, obuća, mali kućni aparati, bebi oprema, kozmetika, parfemi, knjige... Sve ono što nekome ne treba, a i dalje može da se koristi. Pravilno postavljena licitacija mora da sadrži sliku predmeta, sliku onoga kome je licitacija namenjena, opis proizvoda, početnu cenu i datum isteka ne duže od 24 sata. Nagradne igre traju 48 sati. Najčešće se kao nagrade postavljaju ponude za vikend po Srbiji, televizori, kafe-aparati, Montesori kućice. Trenutno je na nagradnoj igri automobil koji je u prva 24 sata sakupio 300.000 dinara. Žene su se dosetile da iskoriste ono u čemu su najbolje, pa svoje proverene recepte šalju u zamenu za pomoći putem SMS-a. Kome sve pomažete, kojoj grupi je namenjen novac? Svakog dana pišemo apele o korisnicima fondacija Budi human i Podrži život, da bismo članovima približili priču o njima. Svakog četvrtka pravimo tabele za korisnike čiji su nam se roditelji ili rođaci javili, tako da su te informacije sveže i članovi se rukovode tabelom i postavljaju licitacije. U poslednje vreme, imamo sve više poznatih koji se javljaju da idu na kafu sa nekim ko ponudi najveći iznos Ko su najaktivniji članovi koji se nadmeću, da li su aktivnije žene ili muškarci? U grupi su aktivni i žene i muškarci. Primetno je da imamo sve više sportista, pa se na licitaciji može naći i potpisani dres ili lopta. Takođe, sve je više profesora koji nude svoje časove, lekara koji nude preglede, kozmetičkih i frizerskih salona koji se odazivaju na naše apele da učestvuju u akcijama. Šta je najskuplje što je licitirano i šta je još bila vredna roba na licitaciji? Najuspešnije dosad su nam bile nagradne igre Montesori kućica na kojoj smo sakupili oko 450.000 dinara, dečji krevet takođe 450.000 dinara, zatim licitacije za dres fudbalera Borjana koji je dostigao cifru od 148.500 dinara, lopta sa potpisima fudbalera Crvene zvezde 72.845. U poslednje vreme, imamo sve više poznatih koji se javljaju da idu na kafu sa nekim ko ponudi najveći iznos. Da li kompanije licitiraju i ima li interesovanja dijaspore? Da li bi vam značila neka podrška organizacija ili kompanija? Srećna sam da imamo sve više firmi koje nam šalju vredne predmete koje postavljamo kao nagradne igre, pa tako sakupimo na jednoj nagradnoj igri više od 100.000 dinara. Ova grupa dala je ideju i mnogim našim ljudima iz dijaspore, pa su grupe nalik našoj nastale u Nemačkoj, Austriji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini. Isto tako, ljudi iz inostranstva nam šalju predmete da stavljamo na licitacije. Kome ste sve pomogli i kako uspevate da se dodatno angažujete pored svakodnevnih obaveza? Iza pozornice je naš tim, tri administratora, Branka Zarić, Tijana Majić i ja, i još 80 moderatora. Svi radimo volonterski, organizujemo se uporedo sa našim privatnim obavezama koje imamo - posao, deca ili studije. Kad smo počele sa stranicom, inače ne znamo se lično, virtuelni smo prijatelji, nismo se ni nadale da ćemo da pokrenemo ovakvu lavinu humanosti, dobrote i dobre energije. Ljudi se odriču svojih dragih uspomena da bi pomogli nekome, a ne poznaju toga kome je potrebna pomoć. Snagu i vetar u leđa da nastavimo dalje, daju nam naši članovi, kao i mnoge pobede koje su iza nas. Za pet meseci postojanja grupe pomogli smo da se sakupi novac za Sofiju, Unu, Zoricu, Lanu, Luku, Milanu, Filipa, Miloša Zarića, Jelenu, Bogdana, Miloša Gutešu, Svetlanu, Marka, Svetlanu Lešnjaković, Lanu Bulatović, Stefana, Pavla, Emila, Petra, Snežu, Natašu, Gregora i Nestora, Milicu, Matiju, Marinu, Danijelu, Saru. Radujemo se sa njima i iščekujemo vesti od njih. Šalju nam pozdrave iz bolnice, emotivne snimke kojima nam zahvaljuju i to je naša najveća nagrada za ovo što radimo.

2020

Vreme je novac, štedimo ga za vas.

Izdanja

Mart 2024.

Januar 2024.

Decembar 2023.

Novembar 2023.

Oktobar 2023.

Septembar 2023.

Jul 2023.

Jun 2023.

Maj 2023.

NOVA EKONOMIJA

prtplatite se za čitanje premium sadržaja

Vreme je novac, štedimo ga za vas.

Vreme je novac,
štedimo ga za vas.

Vreme je novac,
štedimo ga za vas.