Ko bos po trnju

Aprilski izbori pokazali su sve slabosti srpske opozicije. Rezultatima možda jedino mogu da budu zadovolјne nacionalno orijentisane stranke koje su uspele da uđu u parlament, čime su obezbedile ne samo finansiranje iz budžeta, već i određen pristup medijima, kao i politički legitimitet. Ipak, ni oni nemaju puno razloga za optimizam; dve liste su prošle cenzus samo zato što je smanjen na 3%.

Neuporedivo veće apetite imale su prozapadne stranke, posebno koalicija „Ujedinjeni za pobedu“. Sudeći po ponašanju tokom izborne noći i kasnije, utisak je da su, posebno Dragan Đilas i njegovi saradnici, postali žrtve sopstvene propagande. Teško je nabrojati sve, danas očigledno potpuno proizvolјne tvrdnje koje je mesecima u javnosti i preko društvenih mreža iznosio Đilas na osnovu „pravih istraživanja“ javnosti, optužujući praktično sve druge istraživače da su agenti vlasti i preteći krivičnim gonjenjem. Ipak nije loše da se podsetimo nekoliko karakterističnih teza: rejting Aleksandra Vučića pada u kontinuitetu (a dobio je rekordnih 2.250.000 glasova), „dobijaju Beograd“ ako glasa više od 900.000 birača (a glasalo je 920.000 i daleko su od većine) kao i „informacija“ koju je plasirao na RTS-u pet dana pre izbora da njegova lista dobija čak 28% glasova na republici (a završili su sa 13,7%).

Osim lošeg rezultata (u odnosu na očekivanja) izbori su pokazali i potpunu nesposobnost prozapadne opozicije: klјučne, izborne noći, „Ujedinjeni za pobedu“ nisu izneli nijedan podatak o nepravilnostima na biralištima, niti su objavili „svoje rezultate“, pa je javnost morala da se zadovolјi samo onim što su saopštavali iz Ipsosa i Cesida, da bi oko 11 sati uveče rezultate objavio lično Vučić. Doduše, po izrazima lica Đilasa i ostalih i praznim izjavama Ponoša, Tepić i Jankovića videlo se da su doživeli debakl; ni druga prozapadna koalicija „Moramo“ nije se pokazala mnogo bolјom. Doduše, oni su pevali te noći pred kamerama, iako je njihov rezultat bio tanak; da nije cenzus snižen ni oni ne bi prošli sa 4,7% glasova.

I umesto da prihvate debakl i povuku određene pouke za budućnost (lokalni izbori dolaze za dve godine), prozapadne stranke su posle dva dana pokrenule postupak poništavanja izbora na više stotina mesta. To je bilo hvatanje za slamku u nadi da će ponavlјanjem izbora na velikom broju mesta uspeti da proguraju listu Borisa Tadića „Ajmo lјudi“ da pređe preko cenzusa i time uskratiti SNS-u i SPS-u većinu u Skupštini Beograda.

Ali, tu se odmah videlo da je cela priča nategnuta; ne samo što je opoziciji trebalo duže od 36 sati da se oglasi o navodnim nepravilnostima, a da nisu ni na internetu objavili detalјe tih navoda, nego su prigovori podneti samo za beogradske izbore, a ne i za predsedničke i parlamentarne na tim istim mestima. Za takav postupak nemaju objašnjenja, pa ih treba upitati da li smatraju da postoji neki „beogradski fantom“ koji na više od 100 mesta (odnosno preko 10% birališta u Beogradu) pravi „cirkus“ samo za gradske izbore, a ne i za ostale? Ili možda opozicija misli da famozni Vesić ima neke natprirodne moći da samo falsifikuje gradske izbore, odnosno listiće u jednoj kutiji, pred svim opozicionim kontrolorima?

Na kraju, cela strategija „guranja“ Tadićeve liste se obila tvorcima o glavu, pa su tako SNS i SPS umesto 55 mandata dobili 56, a klјučni mandat je izgubila upravo koalicija „Ujedinjeni za pobedu“.

Tu nije kraj greškama koje je opozicija učinila. Dragan Đilas se sam, da nije pitao nikoga od koalicionih partnera, pozvao na razgovor kod Vučića, što je ovaj iskusno odmah prihvatio. To je izazvalo lavinu negativnih reakcija svih Đilasovih koalicionih partnera i po svemu sudeći za večna vremena je rasturilo mogućnost buduće koalicije sa Vukom Jeremićem.

Na to sve Vučić samo trlјa ruke; pokazao je pravu političku veštinu kada je posle ponovlјenih izbora prilično neodređeno ponudio „u jednom trenutku“ nove beogradske izbore; kada – naravno nije precizirao. A u međuvremenu će se njegovi protivnici gložiti između sebe, dok će Vučić nove izbore (možda) zakazati tek kad bude siguran u pobedu i za njega u najpovolјnijem trenutku. A veliko je pitanje da li će ovako pocepana i razjedinjena opozicija (jer se više prozapadne stranke neće okupiti kao na ovim izborima) bilo šta uraditi; čak naprotiv, lako je pretpostaviti da će zbog malog odziva naprednjaci ostvariti mnogo bolјi rezultat. Naravno, ako u međuvremenu zbog ukrajinske krize Vučić ne napravi neku tešku grešku.