Veštačka inteligencija ne može da zameni kreativnost novinara

Kada je u pitanju veštačka inteligencija, moramo znati u šta ulažemo jer nije svaka od njih isplativa a ulaganja u njih su velika, rekao je predstavnik Lead data Scientist Smartocto Goran Milovanović na konferenciji “Uživo iz budućnosti – inovativne strategije za rast brenda, publike i prihoda u medijima“.

Milovanović je na panelu „Budućnost potrebe tehnologije u stvaranju, distribuciji i konzumiranju sadržaja“ rekao da su kompanijama u fokusu ChatGPT i veštačka inteligencija, ali da nije saglasan da će ljudi zbog napredovanja tehnologije dobijati otkaze.

Dodao je da su ovo turbulentna vremena, kada napreduju tehnologije i kada se otpuštaju ljudi sa određenih pozicija, da postoje i određene turbulencije u ekonomiji ali i „da se pametan prekvalifikuje“.

„Po mojoj proceni trenutno su zarade marginalne a nas tek čekaju tehnološke inovacije“, kazao je on.

Na pitanje da li veštačka inteligencija može da nam pomogne da profitiramo, rekao je da je teško dati odgovor na to pitanje jer se uvek govori o smanjenju troškova i otpuštanju ljudi ali da biznis i kompanije ne predstavljaju to.

„Pitanje je samo kuda nas to vodi. I dalje razmišljam da hoću autora sa identitetom, ali hoću i da mi informacije u komunikaciji saopštava čovek. Pitam se samo kakva će kulturološka promena biti“, rekao je Milovanović.

O tome šta misli da će mediji koristiti kao pomoćno sredstvo a što podrazumeva veštačku inteligenciju, rekao je da bi to trebalo da budu programi koji će sažimati novinske članke ili pak „draftovanje“ istih.

Predstavnik „VR-AII-ART“ Vitomir Jevremović rekao je da svaki posao postoji alat koji može da nas ubrza.

„Ako imate dobar alat i pisanje novinarskog teksta može dobro da se uradi. Otpuštao sam mnogo ljudi u poslednja dva meseca zbog veštačke inteligencije. U novembru pa u februaru sam rekao da se sve menja“, kazao je on.

Dodao je da bi na primer medijske redakcije trebalo da finansiraju kupovanje alata koji koriste veštačku inteligenciju ali i da nije šteta ukoliko to urade sami novinari jer bi to uradili „zbog sebe“.

„Nem zna šta bi takvi alati mogli da rade jer ni sam ne radim u medijima ali bi to možda bio posao kao što je prevođenje tekstova na veći broj jezika“, istakao je.

Iz kompanije Telekom Srbija „TS Venture Fund“ Davor Sakač rekao je da je „ulaganje u veštačku inteligenciju skuplje nego izgradnja svih auto-puteva u svetu koji postoje“.

„To je skup proces za koji se ne zna da li će imati primenu. Samo je pitanje ko to zna da koristi i na koji način zna da koristi“, rekao je Sakač.

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Nova ekonomija: Paola Felix Meza

Pogledaj galeriju

I on je istakao da ne veruje da će upotreba veštačke inteligencije dovesti do velikog problema u zapošljavanju ljudi u raznim sektorima.

„Svedoci smo da velikog broja zapošljavanja ljudi u svetu u raznim sektorima pa i u novinarstvu. Ljudi su nezamenjiva kategorija. Vreme će se skraćivati, radna nedelja će biti kraća, ali ljudi će ostati tu“, rekao je on.

Kazao je da je jako dobar primer promene veštačke inteligencije u oblasti medicine, jer se uz pomoć nje može skratiti vreme za dijagnostikovanje bolesti.

„Veštačka inteligencija to radi 99 odsto precizno, a doktori treba da se usmere na veće stvari“, kazao je Sakač.

Na pitanje da li će se u budućnosti govoriti o etičnosti kada je u pitanju veštačka inteligencija, rekao je da mi treba da vršimo autocenzuru i selektujemo informacije koje nam se plasiraju.

Nova ekonomija: Paola Felix Meza

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Direktor WebMind-a Lazar Jovanović rekao je da njegova firma koristi veštačku inteligenciju u istraživanjima za sažimanje teksta i transkripciju video materijala.

„To ubrzava proces. Činjenica je da on utiče na smanjenost zaposlenih, ali to je drugo pitanje“, kazao je on.

Na pitanje d ali u novinarstvu može da se zameni novinar veštačkom inteligencijom, rekao je da ona može sve da zameni ali da na primer neki kreativni procesi mogu da i dalje budu zadatak ostatka redakcije.

Dodao je da bi moderna novinska redakcija mogla da izgleda tako da svaki njen član koristi neke inovatore veštačke inteligencije.

Drugu po redu medijsku konferenciju organizovao je časopis Nova ekonomija uz podršku OEBS, USAID, GMF, Ministarstva informisanja i telekomunikacija, kompanije VISA i kompanije United Media.

Publika će tražiti medije sa specijalizovanim sadržajem