Ako želite pametniju decu, učite ih muzici, a ne programiranju

Većina roditelja želi da im deca budu inteligentna i uspešna, i dok  neki stručnjaci savetuju roditelje da uče svoju decu osnove programiranja, nova istraživanja ukazuju na muzku kao na ključni faktor za povećavanje inteligencije kod dece. Iako kodiranje omogućava veliku prednost kada je u pitanju tehnologija, nedostaju mu mnoge prednosti koje muzika pruža.

U istraživanju, koje je sproveo MIT, objavljenom u „Journal of Neuroscience“ pokazano je koliko muzika može biti moćan alat za razvoj dečijeg mozga.

Čak i ako deca odustanu od časova muzike kada dođu u buntovničke tinejdžerske godine, naučnici ističu da rano negovanje muzičkih sposobnosti ima doživotne koristi. Puštanje muzike može pomoći deci da bolje čitaju, čuvaju uspomene i izgovaraju različite jezike.

Prema autorima studije, učenje muzike tokom našeg ranog života čini mozak povezanijim, što zauzvrat čini mozak neurološki sposobnim za mnoge stvari, ne samo za muziku.

„Ova studija, između ostalog, pokazuje kako je ljudski mozak oblikovan iskustvom“, kaže koautor studije Luc Jenke za Inverse, istraživač neuropsihologije na Univerzitetu u Cirihu.

U studiji, Jenke i njegov tim su otkrili da mozgovi muzičara imaju jače strukturne i funkcionalne veze u poređenju sa onima koji nisu muzičari, bez obzira na njihov urođeni sluh.

Muzika nije jedina praksa koja podstiče ove veze, niti je međusobna povezanost korist koju doživljavaju samo mladi. Istraživači su primetili slične, pozitivne promene u mozgu izazvane drugim aktivnostima, kao što su balet, golf i šah, u bilo kom uzrastu. Učenje bilo koje izazovne veštine ima koristi za mozak bez obzira na to kada počnete.

„Nalazi ovog istraživanja su važni za bilo koju vrstu stručnosti u svim oblastima u kojima se pojedinac može da se poboljša kroz intenzivnu, dugotrajnu obuku“, objasnio je koautor Sajmon Leipold u diskusiji sa Inverse.

Za potrebe istraživanja Leopold, Jenke i njihovi saradnici angaživali su 103 profesionalna muzičara i 50 osoba koje se ne bave muzikom. Od muzičara je 51 učesnik je posedovao apsolutni sluh, retku sposobnost da identifikuju ton bez reference.

Učesnicima je putem magnetne rezonance snimljen mozak, a kasnijim upoređivanjem snimaka mozgova muzičara i onih koji se ne bave muzikom uočene su slične moždane mreže među muzičarima.

Po čemu se razlikuju mozgovi muzičara?

Obe grupe muzičara pokazale su „upadljivo slične mreže“ u svim analizama, objašnjava Jenke, ali suprotno očekivanjima, tim nije video značajnu razliku između običnih muzičara i onih sa apsolutnim sluhom.

Svi mozgovi muzičara bili su znatno više strukturno i funkcionalno povezani od mozgova onih koji se ne bave muzikom, posebno u delovima mozga zaduženim za govor i zvuk (posebno slušni korteks obe hemisfere). Ove veze „nesumnjivo“ poboljšavaju muzičke sposobnosti grupe, objašnjava Leopold.

Muzičari su takođe pokazali jače veze slušnog korteksa sa drugim delovima mozga u frontalnom, parijetalnom i temporalnom korteksu za koje se zna da su uključeni u kontrolu viših kognitivnih funkcija kao što su pamćenje, radna memorija i izvršne funkcije.

Ovaj nalaz sugeriše da jače veze iz muzičke ekspertize mogu imati „efekte transfera“ na druge domene poput učenja jezika ili inteligencije, iako druga istraživanja sugerišu da su razlike „minimalne“, objašnjava Leipold.

„Što su muzičari ranije počeli sa muzičkom praksom, to su te veze jače“, kaže Jenke. Uzrast kada neko uzme violinu ili trombon je važan aspekt za oblikovanje mozga i instaliranje izvanrednih funkcija, dodaje on.

Rana obuka muzike može pomoći deci da razviju jače neuronske puteve i samim tim, da ih učini pametnijima.