Generacija Z: Veštačka inteligencija nije pretnja

Sa svakom smenom generacija, dolaze promene, novi alati, nove perspektive. Međutim, zašto je svet toliko (pre)fokusiran na generaciju Z, njihove potrebe, ali i prohteve? Kao prva generacija koja odrasta apsolutno u internet eri i kojoj je korona virus oduzeo tinejdžerske godine, generacija Z je postavila standarde, pogotovo za posao, ispod kojih ne ide.

Već duže vreme na društvenim mrežama kruže šaljivi snimci kako se različite generacije nose sa poslovnim prilikama ili izazovima. Baš od svih, Gen Z privlači najviše pažnje jer deluje da su najmanje opterećeni, a najopušteniji na poslu, fokusirajući se na svoju ličnu dobrobit.

@champagnecruze If my manager is sick, so am I 😂 #Generations #CorporateHumor #Millennials #relatable ♬ The Office – Main Theme – Geek Music

Gen Z je pokrenuo učestalo korišćenje termina kao što su pregorevanje i anksioznost, ali to nije zbog „razmaženosti“ kako mnogi influenseri tvrde, već zbog specifičnog odrastanja uz internet i prekomernoj izloženosti neograničenom sadržaju (na internetu).

Pored promena na tržištu rada koje je Gen Z uveo (fleksibilnost i prioritizovanje mentalnog zdravlja), sledeći udar je donela veštačka inteligencija. Nekako deluje kako su se nekad programeri i sama tehnološka industrija kinjila, tako Gen Z i veštačka inteligencija trpe.

U razgovoru sa Galom Ladišić, frilens regruterkom i specijalistom za digitalni marketing otkriveno nam je kako Gen Z (čijoj generaciji i sama pripada) posmatra taj „fenomen“ AI-a, a i sebe na tržištu.

,,Možda sam naivna, ali me veštačka inteligencija ne plaši. Ne sumnjam da će moći da se koriste AI regruteri i da će mnoge firme pokušati da ih koriste, ali postoji nešto što se zove ‘kulturološki fit’ što regruter ocenjuje, a za to sumnjam da veštačka inteligencija može da proceni.“ kaže Ladišić.

Takođe, ističe da od svih dostupnih alata, ona će se najviše služiti ChatGPT-jem, ali smatra da njena, kao i sve generacije mogu samo da profitiraju od usavršavanja i korišćenja veštačke inteligencije.

Miloš Turinski, menadžer za odnose sa javnošću smatra da previše pričamo o veštačkoj inteligenciji u budućnosti, dok je ona sadašnjost u Srbiji. 

,,Pre desetak godina smo stalno i samo pričali o IT-ju kao industriji budućnosti, a sada je na tapeti veštačka inteligencija. Ne treba da bude čudno što moramo da se prilagodimo. Celokupno tržište rada zahteva celoživotno učenje.“ kaže Turinski.

On takođe ne sumnja u to da će neki poslovi, ponavljajući, biti preuzeti od strane veštačke inteligencije, ali kako kaže ,,ne treba da je gledamo kao pretnju već kao priliku i mogućnost za naše usavršavanje“.

Takođe, treba se prisetiti da svakom industrijskom revolucijom neka radna mesta su bivala ugašena, ali paralelno sa tim druga su se otvarala. Tako kako posmatramo razvitak novih tehnologija, možemo da budemo optimistični i pretpostavimo razvoj novih radnih mesta.

Gen Z nije misterija čovečanstva na tržištu rada

Godinama, Gen Z se dosta etiketira i to najviše zbog suprotnosti u odnosu sa drugim generacijama (npr. milenijalaca) prema poslu, životu i drugom. Njihovi zahtevi za idealno radno mesto su poprilično jednostavni – fleksibilno radno vreme, zdravo okruženje, konkurentna plata i balans života i posla.

Milena Manojlović Kostenjak, glavna menadžerka za regrutaciju i selekciju u GI Group Holdingu, smatra da ,,briga o mentalnom zdravlju bila je i tema tokom generacije milenijalaca, ali je generacija Z slobodna o tome da govori“.

,,Vreme će pokazati da li su njihovi zahtevi realistični. Verujem da jesu, ali pitanje je koliko je tržište zrelo i spremno da ove zahteve ispuni. Takođe, drugo pitanje je da li je generacija Z fleksibilna naspram koliko fleksibilnosti traži?“ kaže ona.

Da u praksi to nije idealno, potvrdili smo sa Gen Z frilenserima.

,,Moje iskustvo sa kompanijama u Srbiji je da su tražile da se dolazio u kancelariju i generalno nisu nudile adekvatne prihode za frilenserske pozicije koje sam ja tražila.“, kaže Gala.

Najvažnija stvar koju je istakla generacija Z je radno vreme, odnosno fleksibilnost. Potegla se tema da li je realno konstruktivno provesti osam sati na radnom mestu ili više ima smisla raditi u skladu sa potrebama.

,,Niko ne radi osam aktivnih sati dnevno, onaj ko radi pregoreće kroz dva meseca. Mislim da je najrealnije aktivno radno vreme oko pet do šest sati, a pitanje je i radne atmosfere. Ako je atmosfera odlična, kolege dobre, onda je lako provesti osam sati u kancelariji, a u suprotnom – nema nikakve potrebe.“ smatra Gala.

Nažalost, kompanije u Srbiji Gali nisu uspele da ispune zahteve, pa je ona tokom svoje karijere najviše sarađivala sa inostranim kompanijama.

,,Želim da izgradim život koji će mi omogućiti da živim slobodno, da imam balans između finansijske sigurnosti i fleksibilnosti. Idealno bi bilo da imam dovoljno resursa da mogu da se bavim poslovima koji me zanimaju, a trebaće mi vremena da ih naučim.“ kaže Gala.

Poslodavac mora biti svestan promenama koje unose nove generacije i zarad uspešne saradnje mora i da se prilagodi. ,,Gen Z će činiti do 30 odsto radne snage na tržištu do 2030. godine, a već sada značajan procenat radi. Generalno, prirodno je da se pristup ovoj generaciji prilagodi.“ kaže Turinski.

Zanimljiva je i činjenica da će Gen Z pre odustati od konkurentske plate i dobre pozicije ukoliko firma ne poštuje iste ili slične vrednosti kao oni.

Šta kažu istraživanja?

Prema istraživanju Dilojita, pored toga što je glavni prioritet ove generacije balans života i posla, mnogi nisu zainteresovani za vodeće ili menadžerske pozicije, odnosno samo 6 odsto ispitanika je izrazilo želju za napredovanjem u kompanijama.

Kad su bili pitani šta ih najviše interesuje kod novog posla i koji su razlozi za menjanje pozicije, istakli su da trenutni poslodavac, učenje i razvitak bivaju najveći faktor prilikom odabira.

Nisu naivni, većina, 74 odsto, je svesna da će veštačka inteligencija uticati na budućnost posla. Čak je 63 odsto reklo da im je od novca bitnije mentalno zdravlje dok je devet od deset ispitanika istaklo da im je značajno da osete svrhu na poslu.

Najnovija opsesija Gen Z generacije: Buljenje