Da li ste čuli za glamping? I zašto biste voleli da niste

Dešava se opet nešto novo u turizmu, a to je glamping ili urbano kampovanje u prirodi. S tim što glamping podrazumeva da priroda bude dovoljno blizu, ali i dovoljno daleko. Odnosno, ova vrsta kampovanja je za one sa dubljim džepom koji mogu da priušte sebi luksuzni šator ili neku manju kolibu sa svim potrepštinama iz toplog doma. 

Udobnost doma, ali napolju – to je glemping. Bogatiji turisti od njega su napravili trend i potrudili se da još brže poraste, pa je sad postao jedan od glavnih vidova turizma u svetu. U mnogim zemljama umesto metropola bira se glemping, a glavni razlog za to je – „održivi turizam“.

Doduše, pitanje je koliko je ovaj turizam održiv s obzirom da se pravi ista količina zagađenja i smeća kao kod svoje kuće naspram tradicionalnog kampovanja koje podrazumeva sasvim drugačiji metod spajanja sa prirodom.

U poređenju sa tradicionalnim kampovanjem, glemping je vrsta kampovanja koja se povezuje sa apsolutnim komforom, ali se boravi u prirodi. Specijalni šatori, opremljeni strujom, krevetima, tuševima, aparatima za kafu – tako izgleda glemping.

Ova potraga za nečim inovativnijim ili bolje rečeno drugačijim, isključivost u odabiru ne podrazumeva da je bolje u odnosu na tradicionalno. U tom kontekstu, glemping koji je privukao generacije, najviše milenijalce, učinio je to maskirajući se u alternativni metod odmora, odricanje od komfornih hotela, gorućih turističkih destinacija, a zapravo je sav taj komfor i glamur sručio na prirodu. I tako se desila zamena teza.

Zašto je glemping problematičan?

Prvenstveno zbog novca. Naspram tradicionalnog kampovanja glemping minimalno košta 100 evra po danu, u zavisnosti od mesta gde se ide. Neka mesta za glemping su podjednako skupa kao luksuzni hoteli. Zamišljen je kao luksuzni odmor za bogate sa kabinama, krevetima, pa čak i klimom. Doslovno podseća na hotelsku sobu.

Zatim, ideja glempinga jeste povezivanje sa prirodom i održivo putovanje – ali to najčešće nije slučaj. Autentično povezivanje sa prirodom će se dostići jedino putem tradicionalnog kampovanja dok glemping predstavlja iluziju spajanja i uživanja u prirodi.

Sama ideja kampovanja nije osmišljena da bude glamurozna već se u potpunosti fokusira na povezivanje sa prirodom, prilagođavanje i prepuštanje divljini. Kamperi najčešće provode dane sa minimalnom opremom, koriste je kako bi razvili veštine preživljavanja u prirodi, a celokupna ideja kampovanja jeste da se povežu i prilagode prirodi dok glemperi na određen način prilagođavaju prirodu sebi. 

Takođe, veštine snalaženja koje se mogu naučiti tokom kampovanja, nisu potrebne u glempovanju. Odnosno, nema potrebe da se loži vatra ili da se sakupljaju drva, a kamoli da se brine o vremenskim (ne)prilikama – postoji šator u kome je sve dostupno.

Imamo li mi novca za glemping?

Ako baš želimo, naći ćemo.

U Srbiji, glemping se ne razlikuje mnogo od ostatka sveta. Smeštaj može da se pronađe putem Booking-a ili AirBnB-a, a često se i glemping kućice promovišu na Instagramu.

Kamp Bezdan, kućice kod Zlatibora, El Paso, glemping jezero kod Čačka… ima bezbroj destinacija čije cene variraju, od 150 evra naviše.

Postoji izbor između kabina, koliba, šatora u obliku nomadskih prenosnih kuća, ima čak i kaubojskih šatora, a i onih u obliku zvona. Neki od popularnijih su šatori u obliku mehura koji imaju prozore na plafonu.

Prema sajtu balkan-glamping, najjeftinija opcija za smeštaj iznosi 102 evra dnevno, dok je najskuplja 250 evra dnevno, međutim, jedna kuća nema naznačenu cenu – što najverovatnije znači da je najskuplja.