Skromne štrafte kao simbol luksuznih rivijera

Letnja pruga je, trenutno, ponovo u trendu. U našem postpandemijskom društvu želja za putovanjima, luksuzom i nostalgijom vratila je šik rivijere na praktično svaku pistu prošle sezone, a ove, viđaćemo glamur modnih kuća i luksuznih brendova na peškirima, suncobranima, ligeštulima po klubovima na plažama Mediterana

Neverovatno je kako ovaj jednostavan uzorak, u kombinaciji sa belom pozadinom, ima moć da vas u trenutku prenese u klub na plaži, bilo da je to Positano, francuska rivijera ili neka terasa vile u Palm Beach-u, a da tamo možda nikada niste ni bili. Kad god i gde god idete na odmor, pruge su večna mustra za bekstvo, za koju ne postoji vremensko ograničenje, uvek će biti aktuelne. Danas izgledaju jednako dobro kao što će izgledati za pet, 10 ili 15 godina, i kao što su izgledale ’50-ih i ’60-ih godina dvadesetog veka.

Ali nije uvek bilo tako.

Tekstil je od svojih početaka bio moćan vizuelni pokazatelj razlika između klanova, klasa i društvenih uloga. Tokom kasnog srednjeg veka, pruge su isključivo nosili zatvorenici, dvorske lude, muzičari u smislu zabavljača i uličnih svirača, prostitutke i sav ostali plebs niske reputacije i bogatstva. Bilo je ponižavajuće nositi prugastu odeću u srednjovekovnom zapadnom svetu, i to je išlo dotle da su postale deo uniforme podanika i sluga kao i obeležje afričkih robova. Ironično je da je milanska i venecijanska aristokratija, u to isto vreme, iz nekog svog uvrnutog razloga stavljala prugaste trake na svoje rukave i jahaće pantalone kao neki kod međusobne klanske komunikacije.

Pravi luksuz kroz oblačenje počinje posle bubonske kuge, poznate i kao „crna smrt“, kad se evropsko stanovništvo skoro prepolovilo, u kome su preživeli došli do velikog bogatstva zbog dobijanja višestrukih nasleđa i bogaćenja u kratkom vremenskom periodu. Populacije je bilo duplo manje, ali su zato bili mnogo bogatiji. Više ljudi je sada moglo priuštiti sebi luksuznu robu, između ostalog i odeću. Razvija se krojački zanat, tako da na neki način možemo reći da je posledica ove razorne kuge bilo rađanje italijanskog luksuza, koji se „poput kuge širio dalje“.

Od 16. do 18. veka pruge su konačno postale simbol aristokratije, pogotovo su vertikalne pruge bile popularne kao simbol bogatstva i privilegija, a možda su u renesansi najzad shvatili da sve što je vertikalno vizuelno izdužuje figuru, i da kao patern odlično odgovaraju modi romantizma u kome su strast i suzdržanost bile idealne za nešto moderno a u isto vreme i klasično.

Dalje je sve išlo mnogo lakše, od mornarice, kraljevske naravno, u Britaniji i Francuskoj, pa preko besposličarenja ruske aristokratije po obalama Mediterana, uoči Prvog svetskog rata nije bilo plaže na čijoj pozornici štrafte nisu bile u glavnoj ulozi. Kasnije ulogom izgubljene generacije, posle Drugog svetskog rata, formirane idealom da ratova više nikada biti neće, bilo da se nose kao simbol pobune ili elegancije, pruge su eksplodirale po modnim pistama i uselile se u ormare džet-seta. Mnoge ikone sredine prošlog veka poput Marlon Branda, Merilin Monro, Odri Hepbern, Džejms Dina, pa celebrity umetnici kao što su Endi Vorhol ili Pikaso, lepotica Sofija Loren, bogatašica Džeki O., svi su izgledali neodoljivo i upečatljivo obučeni ili umotani u prugaste peškire i kaftane pozirajući dok se odmaraju, rade ili prosto šetaju ulicom slučajno uhvaćeni u paparazzo stilu.

Od ’80-ih do danas, mornarske pruge su bile i ostale zaštitni znak modnog dizajnera Jean-Paula Gaultiera, koji je uneo pravu demokratizaciju nošenja svakodnevne prugaste odeće i sada, može se reći, pripadaju svima. I zato, uparite svoje kupaće kostime sa prugama na ležaljkama i ne zaboravite – ovog leta u fokusu je žuta boja.

(Ovaj tekst originalno je objavljen u štampanom izdanju Nove ekonomije u maju 2024. godine)