Da li je Srbija najveći izvoznik malina?

Svi mi znamo da je Srbija najveći izvoznik malina u svetu – bar nam tako oduvek govore, ali da li je to još uvek istina? Prethodnih nekoliko godina bilo je dosta turbulentno za srpske poljoprivrednike i proizvođače malina, a izazovima se još uvek ne nazire kraj. Ipak, ne može se osporiti da se srpska malina još uvek dobro drži kada je u pitanju izvoz na svetsko tržište.

Da li je Srbija najveći izvoznik malina na svetu?

Malina je vredan proizvod zato što spada u vrste voća koje se, po količini, proizvode najmanje u svetu – godišnje se na tržištu nađe samo oko 400.000 tona. Poređenja radi, za banane je ova brojka negde oko 130 miliona tona. Srpska malina je odavno poznata kao visokokvalitetna, a posebno se izdvajaju sorte vilamet i miker, koje čine najveći udeo u proizvodnji. Maline se kod nas većinski gaje u Zapadnoj Srbiji, na malim gazdinstvima – izdvajaju se opštine Arilje, Guča, Kosjerić, Ivanjica, Mionica, Krupanj, Valjevo, Brus, i Bajina Bašta.

Proizvodnja i izvoz su u padu već nekoliko godina, ali uprkos mnogobrojim izazovima, Srbija se i dalje kotira među najboljim svetskim izvoznicima maline. Naša najveća konkurencija u proizvodnji su Poljska, Čile, i Rusija – ali Rusija proizvodi samo za svoje tržište, te u smislu izvoza nije konkurent. Zato se može reći da smo u top 3 sa Poljskom i Čileom. Meksiko je tu negde takođe, te zbog ove države povremeno padnemo na četvrto mesto.

Iz godine u godinu se menja koja država je na prvom mestu, i to uglavnom zavisi od uspešnosti sezone kojoj najviše doprinose klimatski faktori.

Gde izvozimo maline?

Srbija izvozi maline u preko 50 država. Što se tiče Evrope, jasno je da nam je najveći konkurent Poljska, posebno kada je u pitanju izvoz na tržišta Nemačke, Velike Britanije, Belgije, i Francuske. Nemačka apsorbuje oko jedne trećine našeg ukupnog izvoza, i ona je najveći uvoznik maline u svetu.

Ipak, udeo srpske maline na nemačkom tržištu se smanjuje, i to nije zbog Poljske (koja uvozi više maline nego mi u ovu državu), već zbog povećanja uvoza maline iz Ukrajine, koja je jeftinija (iako ni izvozna cena srpske maline nije naročito visoka). Znatno manje količine izvozimo u Francusku u poređenju sa Nemačkom, ali srpska malina čini najveći deo francuskog uvoza maline – više od 30 odsto. Treće po veličini tržište za naše maline je Belgija, a na četvrtom mestu se nalazi Velika Britanija, za koju smo takođe najveći uvoznik.

Oscilacije u izvozu u prethodnim godinama

Iako se može reći da se dobro držimo na svetskom tržištu malina, zabrinjava podatak da je uvoz u pomenute države u stalnom padu već godinama. Tome doprinosi i smanjena potražnja u Zapadnoj Evropi – prodaja maline u supermarketima u ovom delu Evrope je opala za skoro jednu trećinu u periodu od 2020. do 2022. godine.

Od 2019. do 2023. smo u proseku izvozili 98.000 tona zamrznute maline godišnje, ali brojke nisu jednake za svaku godinu, čime pad izvoza srpske maline postaje primetan. Izvoz je bio najveći u 2019. godini, kada je iznosio više od 114.000 tona, a u 2022. je pao na svega 68.000 tona. Što se tiče 2023. godine, ovaj broj je bio oko 72.000 tona.

Kakvo je trenutno stanje u proizvodnji i izvozu malina?

Jasno je da je izvoz maline u padu, a uslovi u kojima malinari rade nisu ni približno dobri. Manjak sezonske radne snage, loša otkupna cena maline, i znatno povećani troškovi proizvodnje su glavni problemi koji muče malinare, koji sada već tradicionalno protestuju skoro svake godine.

Cene goriva, đubriva, i pesticida su porasle zbog inflacije na globalnom nivou, a snižavanje cene maline ne omogućava da se pokriju troškovi, zbog čega su mnogi poljoprivrednici ostali bez profita. Ne pomaže nam ni povećana ponuda iz Čilea, Poljske, ali i Bosne i Hercegovine, gde se proizvodnja maline značajno proširila. Da bi malinari profitirali, otkupna cena maline bi morala da bude makar 350 dinara – ovo bi omogućilo da se pokriju i troškovi proizvodnje i berači.

Još jedan značajan faktor koji doprinosi trenutnom lošem rodu maline je klima, tačnije klimatske promene koje su sve izraženije prethodnih godina. Neuobičajeno tople zime i proleća, dugi sušni periodi, kao i kasni mraz su značajni problemi. Zbog tople zime, vegetacija krene da raste, ali se onda desi da je mraz uništi – ove godine je aprilski mraz obrao prvi i polovinu drugog roda. Grad je isto značajan faktor, pa smo tako ove godine imali značajne vremenske nepogode od Valjeva sve do Ivanjice. Posledice ovoga će se videti i naredne godine jer su uništeni i novi izdanci.

Očekuje nas još veći pad broja zasada u 2025. godini

Prema zvaničnoj statistici, u Srbiji se malina uzgaja na 18.625 hektara, a prosečno rodi oko pet tona po hektaru, što bi značilo proizvodnju od nešto više od 94.000 tona. Ipak, Asocijacija malinara Srbije tvrdi da su ove brojke u stvarnosti dosta manje i da se malina zapravo gaji na svega 14.000 hektara, a da će sledeće godine zasada biti još manje, prvenstveno zbog dogovorene cene od 250 dinara po kilogramu.

Šta bi moglo da pomogne da se srpska malina oporavi?

Klimatski izazovi će sledeće godine biti još teži, te većina malinara smatra da treba ulagati u sisteme za navodnjavanje, ali i otpornije sorte malina. Potrebno je i poboljšanje infrastrukturnih kapaciteta poput hladnjača i postrojenja za preradu.

Srpski izvoznici bi mogli da se posvete diverzifikaciji tržišta ali i brendiranju srpske maline kao visokokvalitetne, čime bi se mogla postići bolja izvozna cena. Ipak, sve to neće biti dovoljno ako država ne odluči da pomogne malinarima. Mere za smanjenje troškova proizvodnje koje bi mogle pomoći su subvencije za pesticide i gorivo, kao i lakši pristup kreditima za male i srednje poljoprivrednike.