Kakvu hranu jedemo u Srbiji? (ANKETA)
Kvalitet i bezbednost hrane je tema o kojoj se u Srbiji mnogo raspravlja, ali nedovoljno piše. Javnost je zasuta vestima o aflatoksinu, pljačkama laboratorija koje proveravaju kvalitet hrane, povlačenju doma...
Društvene mreže imaju sve veći uticaj na naš svakodnevni život poslednjih godina i broj korisnika svakodnevno raste.
Stopa učestvovanja u društvenim mrežama u Evropi neprekidno raste od početka prikupljanja podataka 2011. godine, kada je 36 odsto populacije bilo „na mrežama“.
Prema poslednjim podacima Eurostata, u Evropskoj uniji 59 odsto ljudi koristi društvene mreže.
Učestvovanje u društvenim mrežama podrazumeva kreiranje korisničkog profila, postavljanje poruka ili drugih sadržaja na Facebook, X, Instagram, Snapchat, TikTok i druge mreže.
Među zemljama bivše Jugoslavije za koje su dostupni podaci, prednjači Srbija jer je udeo korisnika društvenih mreža među građanima dostigao 70,32 odsto, s tim što je već procenat pojedinaca koji koristi internet u severnom delu Srbije – 73,27 odsto, dok u južnom delu zemlje društvene mreže koristi 67,37 procenata.
U Sloveniji 63,46 odsto građana učestvuje na društvenim mrežama, a u Hrvatskoj je taj procenat 62,76.
Kada je reč o procentu pojedinaca iz EU koji su učestvovali na društvenim mrežama, Danska je zemlja koja je prijavila najveći udeo, čak 91 odsto građana, a slede Kipar (83 odsto) i Mađarska (81 odsto).
Najmanje procentualno učešće na društvenim mrežama su prijavile Francuska (44 odsto), Nemačka (49 odsto) i Italija (53 odsto).
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
