Srbija pri evropskom dnu po prevarama sa kilometražom i skrivenim oštećenjima automobila

Prevara sa kilometražom i skrivena oštećenja ostaju deo realnosti srpskog tržišta polovnih automobila. Ove godine Srbija zauzima 19. mesto od 25 zemalja, a radi poređenja Hrvatska zauzima 11, Mađarska 18, a Rumunija 22. mesto, prema analizi kompanije za automobilske podatke carVertical.

Ove godine, 4,1 odsto vozila proverenih u zemlji imalo je vraćenu kilometražu, i to u proseku za 79.300 km, navodi se u analizi.

„Vozači često imaju određena očekivanja u pogledu pređene kilometraže prilikom kupovine polovnog automobila. Neki žele model sa manje od 100.000 km, dok je za druge gornja granica 200.000 km. Teže je prodati automobile sa velikom kilometražom, pa nepošteni prodavci vraćaju kilometražu na kilometar-satu kako bi vozilo učinili privlačnijim i povećali profit“, kaže Matas Buzelis, automobilski stručnjak kompanije carVertical.

Na tržište Srbije takođe snažno utiče uvoz – 76,6 odsto pregledanih automobila uvezeno je iz inostranstva, a kod uvezenih automobila veća je verovatnoća manipulacije kilometražom ili prikrivanja štete, pokazala je analiza.

Prema studiji, 40,8 odsto vozila u Srbiji je imalo zabeleženo oštećenje, što je porast u odnosu na 38,5 odsto u 2024. godini, dok je prosečna vrednost odštetnog zahteva dostigla 3100 evra.

Prosečna starost proveravanih automobila u Srbiji bila je 9,2 godine, otprilike ista kao 2024. godine (9,3 godine), što pokazuje da srpski kupci i dalje favorizuju relativno novije polovne automobile.

Najtransparentnije Ujedinjeno Kraljevstvo, najveći rizik u Istočnoj Evropi

Ujedinjeno Kraljevstvo je ponovo zauzelo prvo mesto u indeksu transparentnosti. Samo 2,3 odsto automobila u toj zemlji imalo je vraćenu kilometražu, a kod tek 17% bila su prisutna oštećenja.

Budući da je Ujedinjeno Kraljevstvo jedna od retkih evropskih zemalja u kojima se vozi levom stranom, ono se manje oslanja na uvoz. Pošto samo 2,3 odsto vozila dolazi iz inostranstva, rizici za lokalne kupce su i dalje relativno niski, pokazuje studija.

Italija, Nemačka, Švajcarska i Francuska zaokružuju listu pet najtransparentnijih tržišta. Švedska, koja je prošle godine bila na 5. mestu, pala je na 10. zbog povećanog uvoza, većeg broja oštećenih automobila i viših stopa manipulacije kilometražom. Portugalija je još jedna zemlja sa znatnim padom na rang-listi, završivši na 16. mestu, u poređenju sa 11. mestom prethodne godine. Hrvatska je zabeležila najveći napredak i popela se sa 15. na 11. poziciju.

Pet zemalja s najmanjom transparentnošću ostaje nepromenjeno u odnosu na prošlu godinu. Ukrajina se nalazi na dnu, a slede Letonija, Litvanija, Rumunija i Estonija. Ova tržišta dele zajedničke karakteristike: visok udeo uvoznih vozila, stariji vozni park, rasprostranjeno vraćanje kilometraže i veliki udeo automobila sa zabeleženim oštećenjima.

U Ukrajini je 9,5 odsto automobila imalo vraćenu kilometražu, u Letoniji 10,8 odsto, u Litvaniji sedam odsto, u Rumuniji 7,5 odsto, a u Estoniji 5,9 odsto. Uvoz se kretao u rasponu od 61 odsto u Rumuniji do 78 odsto u Ukrajini, navodi se u analizi.

Benzin ili dizel: Koji motor je povoljniji za vozače u Srbiji?