Usled klimatskih promena jedna prosečna skijaška sezona će za 50 godina trajati samo od januara do marta, a skijališta ispod 1.500 metara nadmorske visine verovatno više neće postojati.
Ako posmatramo zimsku sezonu na Alpima, količina snega će se do kraja veka smanjiti za četvrtinu u najblažem scenariju globalnog zagrevanja, dok bi pesimističniji klimatski scenario izazvao smanjenje od čak 45%, piše za portal Klima 101 Irida Lazić sa Fizičkog fakulteta u Beogradu.
Primera radi, za 50 godina, skijališta na Alpima do 1.700 metara nadmorske visine započinjala bi svoju skijašku sezonu krajem decembra ili početkom januara, a završavala u toku marta.
U međuvremenu, mnogi skijaški centri na nižim nadmorskim visinama bi se pre ili kasnije jednostavno – povukli sa tržišta.
S obzirom na to da naše planine nemaju nadmorsku visinu kao Alpi (i mnoge druge planine u svetu), a takođe se i nalaze južnije, ovdašnja skijališta će biti „prva na udaru“ klimatskih promena.
Primera radi, ski centar Kopaonik je na nadmorskoj visini 1.770 metara nadmorske visine, a najniža polazna tačka žičara je na 1.057 metara, što je daleko ispod gorenavedene procenjene minimalne granice za skijališta od 1.500 metara.
U toj novoj klimi, nove ekstremne godine će biti ogromni udar na skijališta. Pretpostavka je da će se mnoga skijališta preobratiti i okrenuti letnjem turizmu umesto zimskog, zbog prijatnijih temperatura i prilika u toku leta na planinama.
Da klimatske promene uzumaju danak, pokazala je i ovogodišnja skijaška sezona u Kolašinu u Crnoj Gori, malom gradu koji se otrijentisao na ski truizam na obližnjoj planini Bjelasici.
„Polovina kalendarske zime je prošla, a skijanja i bordanja još nema zbog nezapamćenog nedostatka snega. Prema prognozama meteorologa, neće ga ni biti bar još 7 dana“, prenose podgoričke Vijesti.
Na parkingu državnog skijališta, u koje je poslednjih godina uloženo desetine miliona evra, proteklog vikenda bilo je tridesetak automobila i samo dva autobusa – jedan sa albanskim, drugi sa domaćim registarskim tablicama.
Već prvi pogled na delimično kopne obronke Bjelasice potvrdio je da će vikend biti još jedan od onih „izgubljenih“ za skijanje. Snega je jedva bilo za sankanje i za one koji uče tek prve prve korake na skijama.
Sunčano vreme, bez jačeg vetra, omogućilo je ljubiteljima panoramske vožnje da iskoritiste tu vrstu ponude ski-centra „Kolašin 1600“ i zapute se ka gotovo 2.000 metara visokom vrhu Troglava. Ostali su se zabavljali čitajući, slušajući muziku, fotografišući, dodaje se u tekstu.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Izgledi za zaradu tokom života su nešto na šta većina od nas obraća pažnju pri izboru buduće profesije. Kao i kod nas, u Americi se gleda buduća finansijska korist od diplome. Iako Amerikanci mogu naći odlič...
Visoke cene osnovnih životnih troškova mogu drastično uticati na kvalitet života u nekoj državi - činjenica sa kojom su se Srbi i više nego upoznali u proteklih par godina. Od troškova stanovanja do cena nam...
Cene u Beogradu su u neprestanom porastu, te ne čudi činjenica da građani Srbije u poslednje vreme mnogo više razmatraju život u unutrašnjosti. Najjeftiniji gradovi u Srbiji postaju sve više privlačni mlađoj...
Uprkos mnogobrojnim izazovima na svetskoj bankarskoj sceni, najveći finansijski giganti još uvek beleže rast. Ako vas zanima koje su to najveće banke na svetu, nastavite da čitate. U ovom tekstu vas čeka lis...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
