Zlatne medalje na Zimskim olimpijskim igrama u Italiji najskuplje u istoriji

Zimske olimpijske igre Milano–Kortina 2026 su u toku, a pored sportskih dostignuća, ove godine se obara još jedan rekord – materijalna vrednost olimpijskih medalja. Razlog nije to što medalje sadrže više zlata. Količina zlata ostala je uglavnom nepromenjena decenijama. Ono što se dramatično promenilo jeste cena plemenitih metala.

Pre samo dve godine, tokom Letnjih olimpijskih igara u Parizu 2024, materijalna vrednost zlatne medalje iznosila je približno 900 do 1.000 dolara. Danas je ta cifra više nego udvostručena i procenjuje se na 2.100 do 2.200 dolara. Slično zlatu, i vrednost srebra je skočila, pa tako jedna srebrna medalja na ovogodišnjoj zimskoj Olimpijadi vredi između 1.200 i 1.300 dolara, računica je trgovca investicionim zlatom Tavex.

Olimpijska zlatna medalja teži približno 500 grama, ali sadrži samo oko šest grama čistog zlata, dok ostatak mase pretežno čini srebro. Srebrna medalja takođe teži 500 grama, ali je u potpunosti izrađena od srebra.

Zbog aktuelnih, rekordnih cena plemenitih metala, ovogodišnje medalje postaju materijalno najvrednije u istoriji modernih Olimpijskih igara.

Na Olimpijadi 1924. godine zlatne medalje vredele pet dolara

Foto: Valsts kanceleja, Flickr

Prve Zimske olimpijske igre održane su 1924. godine u Šamoniju, u Francuskoj. Tada je zlatna medalja težila oko 55 grama i, slično današnjim, sadržala je približno šest grama zlata. Samo sadržaj zlata u medalji iz 1924. vredeo je oko pet tadašnjih dolara. Danas tih istih šest grama zlata vredi blizu 1.000 dolara.

Zašto cena zlatnih medalja raste?

Cene zlata dostigle su novi maksimum u januaru ove godine od 4.902 dolara po unci na berzama u Njujorku i od 5.080 dolara po unci na berzama u Aziji. Britanska agencija Rojters podseća da je zlato 2025. poskupelo za 64 odsto na godišnjem nivou, rastući najbržim tempom još od 1979. godine.
Cene zlata snažno rastu još od 2022, često dostižući nove rekorde uprkos kratkoročnim padovima. Rast nije vođen samo spekulacijama već su centralne banke nastavile sa kupovinama zbog dugoročnih promena u rezervama. Zbog toga je zlato manje podložno dugim padovima, što objašnjava veću vrednost zlatnih medalja 2026. u odnosu na prethodne godine, objavio je Oksford ekonomiks.