Najnovije

Svet

Uber otpustio 3.500 zaposlenih preko Zoom-a

Ove nedelje Uber je otpustio 3.500 zaposlenih, što predstavlja 14 odsto radne snage, a zaposleni su dobili ovu vest preko Zoom video poziva, prenosi Forbes.Zbog pandemije mnogim kompanijama je teško, njihovi prihodi su znatno umanjeni, a profita gotovo da nema. Mnoge kompanije bile su primorane da otpuste određeni broj svojih radnika. "Znam da je to neverovatno teško čuti. Niko ne želi da bude na ovakvom pozivu. Morali smo da to učinimo na način koji nam omogućava da vam kažemo što je brže moguće kako ne biste saznali kroz glasine", izjavila je šefica Uberovog korisničkog servisa Rufin Šavelo.Generalna direktorka Ubera, Dara Kosrovšahi, izjavila je da će se odreći svoje plate dok se kompanija ne oporavi od posledica pandemije. 

Svet

U Briselu formirana Alijansa industrije digitalnih plaćanja

Ingenico Group, Nets Group, Nexi i Worldline pokrenuli su savez koji okuplja vodeće evropske nezavisne pružatelje usluga digitalnog plaćanja, nezavisno od banaka.Vizija „Evropske alijanse za industriju digitalne naplate“ (EDPIA) je da Evropa postane globalni lider u digitalnom plaćanju, što može podstaći stvaranje jedinstvenog digitalnog tržišta u korist potrošača, preduzeća i javnog sektora.Kako bi podržali jedinstveno tržište zasnovano na pravilima i na kojem inovacija napreduje, EDPIA veruje da je platnom sektoru potreban bolji ekosistem. Kako Paolo Bertoluzo, generalni direktor kompanije Nexi i potpredsednik EDPIA objašnjava "razvoj digitalnih plaćanja je osnovni pokretač inovacija, modernizacije i rasta u Evropi, sa snažnim pozitivnim socijalnim, ekonomskim i ekološkim uticajem”.“Ovaj razvoj je ključan za omogućavanje moderne, efikasne i sigurne trgovine za sve trgovce”, dodao je on.

Srbija

Prioriteti NIS-a likvidnost, investicije i plate u punom iznosu

U periodu nakon ukidanja vanrednog stanja u Republici Srbiji, u fokusu NIS-a ostaju bezbedno poslovanje, zdravlje zaposlenih i potrošača, kao i očuvanje stabilnog snabdevanja tržišta, saopštila je Naftna industrija Srbije na svom sajtu. Kompanija je očuvala zarade zaposlenih i, oslonivši se na sopstvene resurse, ostvarila uštede koje omogućavaju kontinuitet poslovanja, dodaje se u saopštenju.Spoljne okolnosti su uticale da ostvareni finansijski rezultati NIS-a u prvom kvartalu budu niži u poređenju sa istim periodom prošle godine, a očekuje se i da rezultati u drugom kvartalu takođe budu pod snažnim uticajem posledica pandemije, pre svega niskih cena nafte i pada tražnje. Kako se navodi, prioriteti NIS-a biće održanje likvidnosti kompanije, kao i nastavak ulaganja i rada na projektima koji će doneti najviše benefita u narednom periodu. U tom cilju sprovedene su sledeće mere: smanjenje operativnih i administrativnih troškova, prioritetizacija investicija uz odlučan nastavak realizacije ključnih razvojnih ulaganja, povećanje operativne efikasnosti u svim segmentima poslovanja.Takođe, NIS je uskladio svoju politiku u oblasti sponzorstava i donacija sa trenutnim okolnostima.Od posebnog značaja za kompaniju ostaje očuvanje socijalne sigurnosti zaposlenih, odnosno redovna isplata zarada u punom iznosu, kao i očuvanje adekvatne dividendne politike.Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a kazao je da su velikim naporima svih zaposlenih očuvane  stabilna proizvodnja, prerada i distribucija naftnih derivata. "Sada idemo dalje i nastavljamo rad na ključnim investicionim projektima koji garantuju dalji razvoj i stabilnu budućnost naše kompanije. Tu, pre svega, mislim na Duboku preradu u Rafineriji nafte Pančevo i izgradnju Termoelektrane-toplane Pančevo. Svesni smo da uspeh ovih ulaganja i svih najavljenih mera zavisi od ljudi koji rade na njihovoj realizaciji. Zbog toga će nam prioritet biti i socijalna stabilnost naših zaposlenih, čiji je požrtvovani rad u nimalo lakim okolnostima naša inspiracija i garant da će NIS uspešno prevazići i ovaj izazovni period“, rekao je Tjurdenjev.

Srbija

EPS tužio SBB, traži duplo veću naknadu i uklanjanje opreme sa svih stubova

Elektroprivreda Srbije (EPS) je po isteku ugovora sa SBB-om podnela tužbu Privrednom sudu sa zahtevom za isplatu 1,18 miliona evra na ime korišćenja stubova elektrodistributivnog sistema u Beogradu, Kragujevcu, Kraljevu, Nišu i Novom Sadu, kao i uklanjanje njihovih instalacija, navodi se u saopštenju tog kablovskog operatora."EPS je jedini koji poseduje stubove, zbog čega u SBB-u veruju da zloupotrebljavajući svoj položaj EPS pokušava da nametne nepravedne uslove zahtevajući uvećanu naknadu u iznosu od 108 odsto za svaki stub na području Beograda, odnosno 64 odsto u ostatku Srbije, ne navodeći nijedan razlog za enormno uvećanje cene", saopštio je SBB.Ta kompanija ocenjuje da su zahtevane cene "najviše u regionu" i "mnogo veće nego u mnogim zemljama Evropske Unije", što ukazuje na nameru da se kompaniji SBB ponudi nepravedan i netržišan ugovor.SBB je u međuvremenu osporila nadležnost suda da o tužbi odlučuje dok se ne okončaju relevantni postupci pred Upravnim sudom, Regulatornoj agenciji za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) i Komisijom za zaštitu konkurencije, dodaje se u saopštenju."RATEL je kao nezavisna regulatorna agencija jedina nadležna za razvoj tržišta elektronskih komunikacija i ako nema dogovora između dveju strana, naknada za korišćenje stubova može biti utvrđena jedino po odredbama iz člana 51. Zakona o elektronskim komunikacijama. Kabloski operator je ovom prilikom takođe optužio EPS da se "pridružio institucijama i javnim preduzećima u vlasništvu države Srbije u napadima na kompaniju SBB", sa ciljem da, kako navode, "opstruiše njen rad i onemogući pristup uslugama za više stotina hiljada korisnika."Podsećamo građane Srbije da je SBB svakodnevno izložen opstrukciji u postavljanju optičke mreže ispod zemlje, a sada i EPS nerealnom cenovnom politikom pokušava da ukloni opremu SBB-a sa stubova i pored odluke RATEL-a. Svi potezi rukovodstva EPS-a po ko zna koji put ukazuju na dirigovane pokušaje vlasti da gde god može onemogući rad i razvoj kompanije SBB u Srbiji", ocenjuje se u saopštenju.

2020

McDonald’s u Srbiji donirao preko 4 miliona dinara u novcu i obrocima

Nakon što je ukinuto vanredno stanje, i koliko toliko se i poslovanje i životi vraćaju u „normalne“ tokove, kompanija McDonald’s je rezimirala na koje načine je sve doprinela zajednici u kojoj posluje. Neprekidno, već 32 godine postojanja na srpskom tržištu, McDonald’s je pouzdani partner, i u dobrim, i u teškim vremenima. Odmah nakon proglašenja epidemije COVID-19 u Srbiji, McDonald’s se aktivno uključio u podršku zajednici kroz svakodnevne donacije obroka. Najpre je, uz podršku Fondacije „Fond B92“ i Filantropskog foruma Srbije, donirano preko 4000 obroka medicinskom osoblju Urgentnog centra Srbije, a zatim i dečijoj bolnici „Dr Olga Dedijer“ - 180 obroka. Kompanija je samostalno donirala odeljenju pulmologije u Kliničkom centru Srbije 750 obroka, Crvenom krstu Beograda - 570 obroka i Licu ulice - 200 obroka. Ukupna vrednost svim doniranih obroka je preko 2 miliona dinara.Osim obroka, McDonald’s je bio među prvim kompanijama koje su podržale Privrednu komoru Srbije u naporima da se najstarijim građanima obezbede paketi sa namirnicama i donirao milion dinara za nabavku osnovnih životnih namirnica. Donirano je i 300.000 dinara gradu Novom Sadu za nabavku paketa sa osnovnim životnim namirnicama najugroženijim građanima ovog grada.Pored navedenog, McDonald’s je donirao i 200.000 dinara za kupovinu infuzione pumpe za Institut za ortopedsko hirurške bolesti Banjica, kao i za kupovinu 250 komada mantila od polipropilena za potrebe Klinike za pulmologiju Kliničkog centra Srbije i sve ovo uz podršku Fondacije „Fond B92“.Ukupna donacija koju je McDonald’s donirao Srbiji u vreme COVID-19 pandemije iznosi preko 4 000 000 dinara.

Srbija

Gazde nezakonito traže deo minimalca od radnika

Pojedini poslodavci traže od radnika da im daju deo minimalca koji je zbog pandemije isplatila država, pišu Večernje novosti, pa od zaposlenih uzimaju i po 18000 dinara, izgovarajući se kako treba da plate poreze i doprinose, navodi taj dnevni list. Međutim država je tu obavezu odložila, pa je ostavljena mogućnost da se plati od 1. januara, na 24 rate, podseća list.U Ministarstvu finansija kažu da poslodavci nemaju pravo da uzimaju novac od uplaćenog minimalca."Novac dobijen po osnovu direktnih davanja poslodavci treba da isplate na tekuće račune zaposlenih, a Uredba ne predviđa mogućnost da poslodavci zadrže deo tog novca, na ime plaćanja poreza i doprinosa na zarade ", podsećaju u nadležnom ministarstvu i dodaju da inspekciji rada nisu stigle prijave zbog tih problema.Kako paušalac podiže korona minimalac

Svet

EK tuži Austriju zbog diskriminacije dece nedržavljana

Evropska komisija će izvesti Austriju pred Evropski sud pravde zbog uvođenja mehanizama za indeksiranje socijalnih davanja, poreskih naknada i olakšica za državljane EU koji rade u Austriji a imaju decu van te države, navod ise u saopštenju.Komisija smatra da je takav mehanizam suprotan pravilima EU o slobodi kretanja radnika i koordinaciji sistema socijalne zaštite, obzirom da po važećim propisima države članice ne smeju smanjivati novčane naknade osiguranicima u slučaju da te osobe ili članovi njihovih porodica borave u inostranstvu."Činjenica da druga država članica ima niže troškove života od Austrije nije relevantna za visinu naknada, koja se isplaćuju kao paušal i koja nije povezana sa stvarnim troškovima izdržavanja deteta", ocenila je Evropska komisija.Izvršne vlasti EU dodaju da Pored toga, se mehanizam indeksiranja ne primenjuje na državljane Austrije koji u inostranstvu rade za austrijske državne organe, a žive sa svojom decom, iako su u sličnoj situaciji."Mehanizam je protiv trenutnih pravila o socijalnom osiguranju i diskriminiše građane, obzirom da pojedini radnici u Austriji, koji u potpunosti doprinose tamošnjoj ekonomiji, tržištu radne snage i sistemu socijalne zaštite primaju niže naknade u odnosu na radnike čija deca žive u Austriji. Sa druge strane,Predstavka Evropskom sudu Pravde u Strazburu je poslednja mera koju je Komisija mogla da pokrene, obzirom da je Austrija od prošlog janura odbijala da pravila usaglasi sa zajedničkom evropskom praksom.