Najnovije

Srbija

Država produžava ugovore bez saglasnosti komisije

Vlada Srbije je dozvolila korisnicima javnih sredstava, odnosno republičkim i lokalnim institucijama, javnim preduzećima, agencijama i drugim državnim organima, da tokom trajanja vanrednog stanja bez saglasnosti posebne komisije produžavaju ugovore sa radnicima koji nisu zaposleni za stalno, objavljeno je u Službenom glasniku.Po važećoj uredbi, Komisija za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava mora da da saglasnost za bilo koju vrstu dodatnog angažovanja radnika.Novom proširenom uredbom, broj lica zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po osnovu ugovora o delu, ugovora o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge ili lica angažovanih po drugim osnovama mogu se bez dodatnih dozbola održavati na nivou od 15. marta 2020. godine.

Svet

Žetve dobre, ali preti nestašica hrane

Organizacija za hranu i poljoprivredu UN upozorila je da bi protekcionističke mere tokom krize zbog pandemije koronavirusa mogle da izazovu nestašicu hrane, piše britanski list Gardijan.Glavni ekonomista Organizacije Maksimo Torero rekao je da su žetve bile dobre i da su izgledi za osnovne žitarice obećavajući. Međutim, nedostatak radnika i mere protekcionizma, kao što su takse i zabrane izvoza, znače da se narednih nedelja mogu pojaviti problemi."Najgore što može da se desi je da vlade ograniče protok hrane. Sve mere protiv slobodne trgovine biće kontraproduktivne. Nije vreme za ograničenja ili postavljanje trgovinskih barijera. Sada je vreme da se sačuva protok hrane u svetu", rekao je Torero.Ograničenja na koja je Torero upozorio u mnogim zemljama već su postale realna opcija za zaštitu domaće poljoprivrede.Ruski ministar ekonomije ranije je podržao predlog ministarstva poljoprivrede da se zbog pandemije od aprila do juna ograniči izvoz žitarica na sedam miliona tona, javio je Rojters.Iako predlog verovatno neće imati snažan početni uticaj, jer je sedam miliona tona količina koju je Rusija očekivala da izveze tokom poslednjeg kvartala sezone 2019/20, trgovci kažu da on podstičke očekivanja oštrijih mera.U susednoj Ukrajini, koja je veliki izvoznik žitarica i biljnih ulja, vlada je počela da nadgleda dnevni izvoz žitarica, piše DW. Vlada je saopštila da pekari i mlinari zahtevaju smanjenje izvoza i mere za sprečavanje skoka cene hleba ako se kriza zbog pandemije pogoršaKazahstan je već zabranio izboz pšeničnog brašna, heljde, šećera, suncokretovog ulja i nekog povrća, kao što su šargarepa i krompir. Zabrana će biti ukinuta najranije 15. aprila, kako bi se napravile dovoljne zalihe. Kazahstan je jedan od najvećih svetskih izvoznika pšeničnog brašna i za neke zemlje, kao što su Uzbekistan i Avganistan, ključni je snabdevač ovom sirovinom.Vijetnam, koji je treći najveći izvoznik pirinča na svetu, krajem marta je počeo sa skladištenjem pirinča i suspendovao nove izvozne ugovore do kraja meseca, piše South China Morning Post.Ministarstvo finansija saopštilo je da su u planu zalihe od 190.000 metričkih tona (190 milliona kilograma) pirinča, koje bi trebalo napraviti do 15. juna.U Pakistanu je Vrhovnom sudu podneta peticija za zabranu izvoza voća i povrća, piše list Pakistan Today.Kao razlozi za ovaj korak navode se prodaja ovih namirnica po prekomernim cenama i da je "jedini lek za koronavirus imuni sistem, koji se može osnažiti konzumacijom voća i povrća".  Turska Asocijacija izvoznika zapadnog Sredozemlja objavilo je da će, u skladu sa odlukom vlasti, zbog pada proizvodnje limuna usled epidemije koronavirusa obustaviti izvoz tog voća od kraja marta do avgusta.Srbija kao meru zaštite domaćih proizvođača razmatra takse, odnosno prelevmane, na uvoz voća i povrća, prenosi eKapija.Agroekonomista Milan Prostran smatra da je to dobra mera, ukoliko će štititi domaću proizvodnju i srpskog seljaka. Prostran ocenjuje da su sada najugroženiji mali i srednji poljoprivredni proizvođači."Domaće voće još nije stiglo, pa bi prelevmani imali smisla za uvoz jabuka, jer ima naših, a tek polovinom maja stižu naše prve trešnje", smatra Prostran.On ne zna da li bi prelevmani obuhvatali i uvoz južnog voća ili ono što se uzgaja u zemlji."Već sad imamo problem sa sezonskim povrćem, pa su pojedini povrtari koji imaju plastenike sa salatom pustili ovce da to pojedu ili zaoravaju već jer nemaju kome da prodaju", rekao je Prostran.Vlada Srbija je za sada uvela zabranu nekih prehrambenih proizvoda i sirovina, kao što su suncokretovo ulje, suncokret u ljusci i poluprerađeno ulje.

Svet

Meksički proizvođači tekile rade pod koronom, očekuju rast

Meksički proizvođači tekile očekuju rast i nastavljaju sa žetvom agave i pripremama za ovu godinu, javlja Rojters.Nakon što su dva najveća proizvođača piva u Meksiku, kompanije Hajneken i Grupo Modelo, obustavila proizvodnju u Meksiku zbog mera protiv širenja koronavirusa, meksički proizvođači tekile saopštili su da će nastaviti sa radom. Prema podacima Komore meksičkih proizvođača tekile, godišnji prihod od prodaje tekile u više od 118 zemalja iznosi oko dve milijarde dolara, a najveća izvozna tržišta su SAD i Kanada.   “Ni u SAD ni u Kanadi nema restrikcija na proizvodnju i prodaju alkoholnih pića”, rekao je za Rojters predsednik Komore Rodolfo Gonzales. On je rekao da proizvođači tekile ove godine očekuju rast između četiri i pet odsto, uprkos šteti koju je pandemija napravila prodaji u barovima, restoranima i hotelima širom sveta.Gonzales kaže da će se nastaviti zahtevna žetva biljke agave, od koje se pravi tekila, jer ta poljoprivredna delatnost za Meksiko predstavlja ključnu ekonomsku aktivnost. On je rekao da bi obustavljanje proizvodnje sirovine za tekilu dovelo do “ozbiljnih posledica” po proizvođače.“Moramo da završimo celokupnu sadnju agave za ovogodišnji ciklus do narednog meseca. Ako bismo sada obustavili aktivnosti, izazvali bismo iznepopravljivu štetu”, rekao je Gonzales.

Srbija

Hotelijeri očekuju pomoć od najmanje 6 meseci

Mere državne pomoći za ugostiteljstvo nisu dovoljne i primenljive su samo delimično, a za očuvanje radnih mesta u hotelima i restoranima potrebna je pomoć u isplati minimalne zarade za period od najmanje 6 meseci, rekao je za eKapiju Georgi Genov, direktor Poslovnog udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede Srbije (HORES). “Sagladavamo mere i radimo istraživanje koje bi mere bile efektivne, kako bismo predložili novi paket koji bi bio značajan za nas. Niko ne sagledava nas specifično, jer mi nismo fabrika i nećemo 1. juna početi da radimo, jer nećemo imati goste” kaže Genov.On je rekao da su hoteli u Srbiji inače i tokom zimske sezone radili umanjenim kapacitetom, da su najviše pogođeni smeštaji na Dunavu i banje i da hoteli neće moći da nastave da rade.“Hotelijeri su iscrpljeni, pred kolapsom su. Mi nismo sposobni više da investiramo, uzimamo kredite, dolaziće do prodaje hotela, jer neće moći da nastave da rade. Hoteli u Beogradu za strane turiste, za poslovne ljude, sigurno neće raditi do oktobra, u najboljem slučaju. Biće velikih problema za njihov opstanak, jer tu se radi o opstanku. Oni nemaju rezervu”, rekao je Genov.On smatra da je potrebno odlaganje plaćanja struje, zato što hoteli plaćaju angažovanu struju, čija je cena visoka i kada hoteli ne rade, i iznosi 20 – 30 hiljada evra mesečno.Genov kaže da bi hotelijerima za mesece kada ne rade trebalo da pomognu i lokalne samouprave, jer ugostitelji plaćaju “ukupno 42 fiskalna i parafiskalna nameta”, a za značajnu meru pomoći smatra umanjenje PDV-a na hranu, sa 20 na 10 odsto.“Mi smo i ovako u teškoj situaciji, nama je prosek plata 310 EUR, jer imamo problem sezonalnosti. Treba sačuvati radnike, ali i poslodavce, jer ako oni ne mogu da pokrenu biznis, nema ni radnika”, rekao je Genov.Posle krize zbog pandemije koronavirusa turizam će, kaže Genov, biti primoran da se osloni na domaće goste. Prema procenama, na globalnom nivou će cene u ugostiteljstvu pasti za 20 – 30 odsto, a normalizacija stanja može se očekivati tek početkom naredne godine.“U normalno stanje turizam će se vratiti tek od januara 2021, jer hoteli sigurno neće raditi, jeftinije im je da ne rade, a mi ne možemo da skladištimo naše usluge”, rekao je Genov i dodao da oko koraka potrebnih za promociju nakon kraja pandemije HORES već sarađuje sa Turističkom organizacijom Srbije.

Svet

Naučnici iz CERN-a dizajnirali poseban respirator za obolele od koronavirusa

Grupa fizičara i inženjera pri Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja (CERN) razvila je prototip posebnog respiratora za obolele od koronavirusa, piše South China Morning Post.Prema predlogu za proizvodnju koji je objavio tim naučnika, visokoenergetski respirator (HEV) dizajniran je tako da odgovara posebnim potrebama pacijenata sa koronavirusom na dugotrajnom režimu nege i onima u fazi oporavka.Naučnici kažu da je HEV osmišljen tako da je lak za proizvodnju i integraciju u bolnička okruženja. Tim je uspešno testirao sposobnost prototipa za automatsku regulaciju, koja je potrebna da se izbegnu oštećenja na plućima pacijenata. Sada se čekaju povratne informacije kako bi se brzo prešlo na razvoj i postavljanje. Naučnici su projekat pokrenuli na osnovu razgovora jedne ekipe zadužene za veliki hadronski sudarač čestica u CERN-u. Glavni dizajner Jan Bujtert je shvatio da se sistemi koji se u detektorima čestica rutinski koriste za dopremanje i kontrolu gasa pod određenim uslovima dobro uklapaju u tehnike za pravljenje i korišćenje respiratora. Razlike u pritisku gasa koji registruje HEV omogućavaju da respirator automatski pređe na puni režim respiracije ukoliko pacijent prestane da diše.Tim naučnika iz CERN-a preporučio je da akademske institucije upotrebe dizajn HEV-a, koji predviđa više mogućnosti za ključne komponente, za izradu sopstvenih konačnih planova.One će onda moći da neposredno sarađuju sa lokalnim vlastima ili Svetskom zdravstvenom organizacijom na pokretanju proizvodnje ove vrste respiratora.

Srbija

Kada nema izvršenja, „Krov nad glavom“ pomaže siromašnima

Organizacija Združena akcija „Krov nad glavom“ poznata je po svojoj borbi za pravo na dom i po tome što organizuje odbrane kuća i stanova ljudi kojima preti izbacivanje od strane izvršitelja, ali i po pružanju pomoći ljudima koji su ostali bez doma i nalaze se u teškoj materijalnoj situacji.Kada je proglašeno vanredno stanje, Krov nad glavom je zahtevao od Komore izvršitelja i Vlade Srbije da zabrane izvršenja za vreme pandemije koronavirusa. Nekoliko dana nakon toga Komora je izdala preporuku izvršiteljima da ne izvršavaju u ovom periodu i od početka vanrednog stanja nismo imali primere iseljenja ljudi. Međutim, aktivisti Krova imaju posla i u vanrednom stanju, pokrenuli su kampanju „Niko gladan, niko žedan, niko bez doma“  i pozvali građane da doniraju sredstva od kojih kupuju hranu, lekove i ostale namirnice za najugroženije. Organizacija je saopštila da su samo u petak dostavili hranu i higijenske proizvode za  50 ljudi na teritoriji Beograda. U akciju se uključuju i sami građani koji doniraju sredstva, a u petak je dogovorena saradnja sa ekipom popularne emisije Marka Žvaka, koja će takođe donirana sredstva prosleđivati Krovu.O akcijama Krova nad glavom u toku vanrednog stanja, razgovarali smo sa aktivistkinjom Ivanom Anđelković. Čime se Krov nad glavom trenutno bavi? Kada je počela vanredna situacija i kada je Komora donela preporuku da se obustave prinudna izvršenja, mi smo prešli na neke nove delatnosti. Vlada je izdala preporuku da se ostaje kod kuće, ali se postavlja pitanje da li svako ima kuću i u kakvim uslovima živi. Beskućnici su se pojavili kao najugroženija kategorija, jer oni dom nemaju, a sa tim u vezi nisu u stanju da održavaju osnovnu higijenu, da se okupaju ili operu ruke. Dodatno su ugroženi i time što teže dolaze do hrane ili pijeće vode, sada su zatvoreni restorani, pa je teže doći i do hrane koja završava u kontejnerima.Ko vam se javlja za pomoć?Javljaju nam se ljudi sa kojima smo i ranije bili u kontaktu, a koji žive u prilično lošim uslovima, u stanovima koji nemaju struju ili vodu. Zatim oni koji ne mogu da dođu do novca, do kog su u normalnim uslovima dolazili radom za dnevnicu, prodajom na pijaci ili sakupljanjem sekundarnih sirovina. Mnogi od tih porodica nemaju nikakve prihode i našli su se gladni, neke pogađa i to što žive u zabačenim delovima grada, pa iz tog razloga teže dolaze do stvari koje su im potrebne. Na koji način prikupljate novac? Većinu novca dobijamo od donacija građana, to je pozitivna stvar u ovoj situaciji, ljudi su se malo osvrnuli na to šta se oko njih dešava i vidi se puno solidarnosti. Neki nas prate i doniraju novac već duže vremena, neki su se sada uključili, a dobijamo uplate i od naših ljudi u dijaspori. Šta je ljudima najpotrebnije?Počeli smo da pravimo osnovne pakete koji treba da zadovolje najosnovnije potrebe porodicama. Ti paketi uključuju najosnovnije namirnice poput brašna, krompira, pirinča, voća i povrća, ulja, jaja i konzervirane hrane. Od higijenskih sredstava to su šampon, sapun, sredstvo za pranje sudova i deterdžent za veš.  Nekolicina nas koji imamo kola odlazimo u te veće nabavke i vozimo pakete, a aktivni su ljudi i na lokalu, koji nisu motorizovani, ali odlaze u manje nabavke i pomažu ljudima u komšiluku. Druga vrsta aktivnosti je pomoć beskućnicima, njima je potrebno više sredstava za dezinfekciju poput alkohola i maramica za suvo pranje ruku. Oni dobijaju više konzervirane hrane, ali imamo i grupu ljudi koji kuvaju za njih, da bi imali neki topli obrok i većina toga se deli u podzemnom prolazu u Nušićevoj ulici. Na koji način se javljaju ljudi kojima je potrebna pomoć?U koordinaciji smo sa još nekim organizacijama i pojednicima koji se bave stanovanjem i brigom o beskućnicima, pa na taj način pronalazimo ljude kojima je pomoć najpotrebnija. Imamo i nove članove, koji su se uključili oko ovih akcija. Sve što se dobije se preraspodeli, ali zavisimo i od te brzine kojom ljudi daju novac, nadamo se da ćemo moći da održavamo akcije. Ima mnogo više gladnih ljudi i onih u problemu nego što mi možemo da pokrijemo. Pre par dana smo na primer bili u Kamendinu u Zemun polju. Došli samo sa kolima punim hrane i higijenskih sredstava, naravno to je video ceo komšiluk. Prišlo nam je sigurno tridesetak ljudi, koji su nam rekli da su potpuno odsečeni, da ne dobijaju ništa, da ih ignorišu socijalne službe, tu ima i penzinera i invalida...Vodite li računa o zaštiti aktivista i ljudi kojima pomažete? Svako od nas je nabavljajo za sebe maske i rukavice i tako idemo i u nabavke i isporuku namirnica. Mi na žalost ne možemo da dobavimo tu osnovnu zaštitu za ljude. Često nam se i na to ljudi žale i kažu da umeju da održavaju higijenu, ali da nemaju osnova sredstva. Ne samo rukavice, nego ni toplu vodu ili novca za sapun, šampon i slično.  Vlast je pričla o pomoći i o paketima penzionerima, ali to nije paket od koga može neko da preživi. Građani građanima pomažu mnogo više nego što to radi država i to je znak da smo zajedno jači i da brinemo jedni o drugima. U ovim okolnostima se vidi da je suludo očekivati od Vlade da nam pomogne, mi moramo da pomognemo jedni drugima. Donacije nam šalju ljudi koji su takođe siromašni, uplaćuju nam po 200-300 dinara, što je za njih veliki izdatak. Ovu lekciju koju smo sada naučili treba da održimo i u narednom periodu, zaključila je Ivana Anđelković.

Srbija

Može li država da ima „crni fond“?

Od početka epidemije koronavirusa, Srbija se suočila sa nedostatkom respiratora i počela nabavku. Nejasno je iz kojih se sve sredstava respiratori nabavljaju, o čemu svedoči i izjava predsednika Srbije sredi...

Svet

Pandemija drastično izmenila ponašanje potrošača

Stručnjaci smatraju da je pandemija koronavirusa potpuno promenila obrasce psihologije potrošača širom sveta, a složenost krize, njena snaga i broj varijabli otežavaju buduća predviđanja stanja na tržištu, piše South China Morning Post.Stručnjaci za ponašanje potrošača kažu da globalna finansijska kriza 2009, teroristički napad 11. septembra 2001, kao i Velika depresija koja je počela 1929, daju neke naznake o tome kako i kada bi globalna potrošnja mogla da se oporavi. Ali složenost krize, njena snaga i broj varijabli otežavaju predviđanja u vezi sa njim."Pandemija koronavirusa je potpuno promenila obrasce ponašanja potrošača širom sveta. Ljudi se plaše, a kada se ljudi plaše prelaze na modus preživljavanja", kaže psiholog iz Los Anđelesa Džesi Garsija, koji je i izvršni direktor konsultantske kompanije My Marketing Auditors.Profesor psiholohije na američkom Univerzitetu Vajdner u Pensilvaniji Ros Stajnman ocenjuje trenutno ponašanje onlajn potrošača kao "frenetično"."Potrošači osvežavaju i osvežavaju i osvežavaju veb-sajtove kako bi obezbedili vreme dostave namirnica, kupili toalet papir iz uobičajenog hipermarketa i napabirčili pirinač i supu u konzervi na Amazonu".  On smatra da porast broja zaraženih samo doprineti ovakvom ponašanju potrošača."Izražen skok slučajeva zaraze koronavirusom samo će pojačati tu frenetičnost", kaže Stajnman.Vanredni profesor primenjene psihologije na hongkongškom Univerzitetu Lingnan Viki Jung smatra da se pravljenje zaliha u strahu može se objasniti konceptom "informacionog konformiteta"."Kada ljudima nedostaju saznanjai i kada se nalaze u neizvesnoj situaciji, oni teže tome da prate ponašanje grupe i slepo se toga pridržavaju, ali kada dođu do više informacija, oni razmotre situaciju i panika polako nestane. Tokom ove pandemije, ljudi su pretežno nervozni i zabrinuti jer osećaju da im je nestao osećaj kontrole", kaže Jung.Stručnjaci za ponašanje potrošača kažu da pandemija, za razliku od novijih globalnih kriza kao što su teroristički napadi 11. septembra 2001, nije u tolikoj meri jedan snažan šok u sistemu, već je više izvor zabrinutosti koji bi mogao da se povuče i ponovo pojavi."Možda ćemo morati da sve ponovo zatvorimo u oktobru ili avgustu. I to bi moglo da traje godinama. Što se više puta to desi, to će više štete biti po plutajuću psihologiju potrošača", kaže ekonomista pri američkom Državnom univerzitetu u Mičigenu Čarli Balard.Osim toga, u odnosu na finansijsku krizu 2009. i Veliku depresiju, kada je najveća šteta u početku bila koncentrisana u finansijskom sektoru, tokom ove krize je cela ekonomija stala u isto vreme, sa drastičnim posledicama po zaposlenost i potrošnju."Tačno koliko vremena će trebati da se ponašanje potrošača vrati u normalu zavisi od psihološke otpornosti svakog pojedinca, uključujući i koliko brzo može da se prilagodi promeni, koliko je optimističan i da li može da primeni strategije da povrati osećaj kontrole", ocenjuje Viki Jung.Neki stručnjaci čak smatraju da će se zbog pandemije ponašanje potrošača možda trajno promeniti. Andreas Kapes, predavač na londonskom Univerzitetu Siti, misli da je „malo verovatno“ da će se ljudi vratiti životu kakav je ranije bio kada se pandemija završi: "Sada nas kriza tera da promenimo ponašanje i možda ćemo shvatiti da nam novi način više odgovara".

Srbija

Zaštitimo i sakupljače sekundarnih sirovina

Sakupljačima sekundarnih sirovina preti zaraza koronavirusom jer nemaju zaštitnu opremu prilikom direktnog kontakta sa otpadom koji građani odlažu. Zrenjaninski socijalni forum (ZSF) apeluje na sve solidarne građane koji u malim šivaonicama šiju zaštitne maske, da doniraju delić te zaštitne opreme i sredstava za ličnu higijenu sugrađanima koje je, kako kažu, država prekrižila i učinila nevidljivim.“Sakupljači sekundarnih sirovina nisu prepoznati od države kao radnici, pa ne ostvaruju nikakva prava koja proizlaze iz radnog odnosa. Nemali broj njih nema ni socijalnu niti zdravstvenu zaštitu jer nema ko da ih posavetuje kako da to ostvare. Zato često dolaze u situaciju da kada se razbole od raznih infektivnih bolesti tek prilikom odlaska u bolnicu saznaju da nemaju zdravstveno osiguranje koje bi pokrilo troškove lečenja, navodi se u saopštenju ZSF-a.Apeluju na građane i da olakšaju prikupljanje plastične ambalaže tako što bi je razdvojili i posebno odložili, a gradsko preduzeće “Čistoću” da ne sklanja tu ambalažu koja je jedini izvor prihoda nekim porodicama.U budućnosti bi, kažu, trebalo inicirati postavljanje dostupnih, a ne kao sada zaključanih pet kontejnera i organizovanje sakupljača sekundarnih sirovina da budu prepoznati kao radnici nadničari.

Svet

Novinarstvo na udaru zbog korone

Građani Evrope možda imaju i previše informacija tokom pandemije koronavirusom, ali je novinarstvo na Starom kontinentu višestruko pogođeno udarom ove zarazne bolesti.Novinarima je ograničeno kretanje, kao i pristup događajima, zvaničnicima, političarima i informacijama, piše EUobserver. U isto vreme, mediji gube prihode od oglašavanja jer se kompanije već spremaju za ekonomski pad. Novinari dobijaju otkaze ili im se smanjuju plate, a nalaze se pod sve većim političkim pritiskom."Situacija će za novinare postati vrlo teška", rekao je za EUobserver Tom Gibson iz Odbora za zaštitu novinara, ali je, kako kaže, uloga novinara tokom pandemije ključna u prenošenju proverenih informacija.Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen upozorila je da je sada važnije nego ikad da novinari obavljaju posao slobodno i precizno, kako bi se suprotstavili dezinformacijama i omogućili građanima da imaju pristup najvažnijim informacijama.Britanski "Gardijan" procenjuje da će novine u Velikoj Britaniji izgubiti 57 miliona evra ako pandemija potraje sledeća tri meseca, jer oglašivači odbijaju da njihove reklame budu uz priče o pandemiji. Prihodi od oglašavanja mnogih američkih portala smanjeni su i do 50 odsto. I nisu problem samo oglašavanje i ekonomske posledice.Međunarodne organizacije koje se zalažu za slobodu medija uputile su pismo Savetu Evrope tražeći da pomogne u zaštiti slobodnog protoka informacija. Nevladina organizacija “Reporteri bez granica” upozorila je da cenzura tokom pandemije koronavirusa nije unutrašnje pitanje."Kontrola informacija u određenoj zemlji može imati posledice širom planete, a danas smo žrtve upravo toga", izjavio je generalni sekretar ove organizacije Kristof Delor podsećajući da su dva epicentra pandemije bili Kina i Iran, gde mediji nisu mogli da ispune svoju dužnost informisanja javnosti.

Svet

Pomoć MMF-a tražilo 90 zemalja

Pomoć Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) zbog pandemije koronavirusa koja je dovela do ekonomske krize bez presedana, zatražilo je više od 90 zemalja, kaže šefica te finansijske institucije Kristalina Georgijeva. Najteže su pogođene ekonomije u razvoju i rastuće ekonomije, a njihovi gubici su skoro 90 milijardi dolara."Nikada u istoriji MMF-a nismo svedočili zaustavljanju svetske ekonomije", rekla je Georgijeva na online konferenciji za medije, zajedničkoj sa Svetskom zdravstvenom organizacijom.Svet je, prema oceni Međunarodnog monetarnog fonda, u recesiji i sada je mnogo gore nego tokom svetske ekonomske krize 2008.godine.MMF će iskoristiti svoje rezerve za vanredna stanja od bilion dolara kako bi pomogao pogođenim ekonomijama, naročito afričkim zemljama, koje bi inače morale da biraju između borbe protiv koronavirusa i toga da prehrane stanovništvo.Svetska zdravstvena organizacija pozvala je zemlje da suspenduju naplatu medicinskih usluga i osiguraju besplatno testiranje i zdravstveno osiguranje za zaražene koronavirusom.

Srbija

Srbija aplicira za Fond solidarnosti EU protiv koronavirusa

Srbija će se prijaviti za sredstva iz Fonda solidarnosti EU za borbu protiv koronavirusa, koji mogu da koriste države članice EU i one koje pregovaraju o članstvu, saznaje portal European Western Balkans (EWB).  EWB-u je iz Kabineta ministarke za evropske integracije Jadranke Joksimović potvrđeno da postoji kontakt sa Generalnim direktoratom za regionalnu politiku Evropske komisije, koji upravlja Fondom."Započete su aktivnosti na pripremi aplikacije koja će biti upućena u skladu sa procedurama i rokovima koje predviđa usvojen tekst Uredbe", saopštio je Kabinet.Kabinet podseća da je iz Fonda solidarnosti EU 2015. godine nakon poplava isplaćeno bespovratnih 60,2 miliona evra, koji su iskorišćene za obnovu.Evropska unija izmenama Uredbe o Fondu solidarnosti proširila opseg sredstava i na vanredne situacije u javnom zdravlju. Ranije su bila dostupna samo u slučajevima prirodne katastrofe. Ovako izmenjena Uredba stupila je na snagu 30. marta.U skladu sa njom države pogođene pandemijom koronavirusa mogu da apliciraju za sredstva za nabavku medicinske i zaštitne opreme, kao i za negu i posebnu pomoć ranjivim grupama. Svaka zemlja će dobiti sredstva bez obzira na redosled prijavljivanja.Predviđeni troškovi suzbijanja krize moraju biti veći od 1,5 milijardi evra ili 0,6 odsto bruto nacionalnog dohotka države koja želi da aplicira. Sredstvima iz Fonda solidarnosti biće pokriveno  2,5 odsto iznosa ispod te granice, kao i 6% iznosa iznad nje.O prijavama država, koje se mogu podneti jednom, odlučivaće Evropski parlament i Savet EU.Država kojoj sredstva budu dodeljena moraće da ne kasnije od šest meseci posle isteka osamnaestomesečnog perioda, tokom kojeg sredstva moraju biti upotrebljena, u posebnom izveštaju prikaže načine na koje je sredstva potrošila.Države se mogu prijaviti do 24. juna.

Svet

Nemačka ublažava graničnu kontrolu za sezonske radnike na farmama

Nemačka će olakšati mere ograničavanja kretanja ljudi, uvedenih zbog epidemije koronavirusa, kako bi omogućila stranim radnicima da uđu u zemlju radi berbe voća i povrća na farmama, piše Euractiv.Nemački farmeri i prerađivači povrća ranije su upozoravali da bi takve restrikcije onemogućile hiljadama sezonskih radnika da obave žetvu i setvu na nemačkim farmama, što bi moglo da dovede do manjih prinosa i viših cena. Većina sezonskih radnika u Nemačku dolazi iz istočnih zemalja EU, kao što su Poljska, Rumunija i Bugarska.Ministarstvo poljoprivrede Nemačke saopštilo je da je postiglo dogovor sa ministarstvom unutrašnjih poslova da omogući ulazak 40.000 sezonskih radnika u zemlju u aprilu, i još 40.000 u maju."Danas smo našli pragmatično rešenje fokusirano na cilj koje zadovoljava opravdana preduslova – zaštitu infekcije s jedne, i obezbeđenje žetve s druge strane", rekla je ministarska poljoprivrede Julija Klekner.Radnici bi trebalo da dođu vazdušnom linijom umesto autobusom, radi zaštite od koronavirusa.Oni će, između ostalog, biti pregledani i tokom obavljanja radova biće udaljeni jedan od drugog tokom radova. U smeštaju namenjenom za njih boraviće duplo manji broj ljudi.Ministarstva su saopštila da će pokušati da privuku još 10.000 ljudi iz Nemačke da obavi radove na farmama, uključujući nezaposlene, studente, one koji traže azil i ljude koji su privremeno otpušteni sa drugog posla.Evropska komisija je ranije pozvala zemlje EU da omoguće kretanje sezonskim radnicima, kojih tokom sezone ima na stotine hiljada, uprkos nacionalnim merama za sprečavanje širenja koronavirusa. 

Srbija

Ko plaća srpske botove?

Društvena mreža Tviter nedavno je objavila da je nedavno ugasila ukupno 8.558 naloga botova Srpske napredne stranke.Povodom toga, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) Goran Radosavljević kaže za Novu ekonomiju da se, iako se to ne može sa sigurnošću utvrditi, Tviterova objava može smatrati dokazom da nekoliko hiljada ljudi zaposlenih u državnim preduzećima rade i kao botovi za Srpsku naprednu stranku."Možemo pretpostaviti da se oni plaćaju iz budžeta", kaže Radosavljević.Ako je svaki od 8.558 blokiranih botova primao samo minimalac, to je sa porezima i doprinosima minimalni godišnji trošak od 43 miliona evra.Radosavjević smatra da mera koju je preduzeo Tviter neće imati efekat na duže staze, jer su ti isti ljudi ostali na radnim mestima i da će i dalje paralelno botovati za SNS."Nisu oni nestali, ti ljudi su ostali. Promenili su profile i dalje primaju platu iz budžeta", ocenjuje Radosavljević. On takođe smatra da to predstavlja "reprezentativni rizik za zemlju", jer se Srbija u Tviterovoj objavi našla uz zemlje poput Saudijske Arabije.Radom botova SNS na Tviteru bavila se i američki Univerzitet Stenford, koji je objavio analizu njihovog rada.Internet opservatorija ovog univerziteta je u analizi izdvojila nekoliko političkih ciljeva koje botovi ispunjavaju, kao što su promocija predsednika Aleksandra Vučića i SNS, promocija sadržaja koji Vučiću ide u korist i napadi na opoziciju.Stenford je uradio i kvantitativnu analizu pominjanja, retvitova i odgovora botova SNS. Zvanični Tviter profil predsednika Vučića pomenut je 6.156.226 puta, a botovi su retvitovali 1.700.122 objava tog naloga. Zvanični profil SNS pomenuli su 5.920.209 puta i retvitovali 4.522.455 puta.Na Stenfordovom spisku promovisanih aktera u vezi sa SNS našla se u premijerka Ana Brnabić, koju su botovi pomenuli 519.474 puta, a njene objave retvitovali su 431.846 puta.Kao jednu od glavnih funkcija botovskih naloga, Stenford je izdvojio i plasiranje linkova ka "veb-sajtovima povezanim sa SNS". Ukupno je na Tviteru cirkulisalo 14,8 miliona takvih linkova.Botovi nisu samo pominjali Vučića (@avucic) i druge naloge povezane sa SNS, već su koristili i heštegove. Hešteg #Vucic je tvitovan više od 2 miliona puta.U analizi se navodi da je „jasno da pumpajući porvučićevske heštegove, šireći sadržaj u korist SNS i napadima na opoziciju“ nalozi botova pokušavaju da promene narative na Tviteru „u korist vlasti“. Kao primer se navodi Vučićevo učešće na Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu u februaru 2019. godine i pitanje Kosova. U Stenfordovoj analizi se ocenjuje da „iako je na Konferenciji ostvaren slab napredak po pitanjima (u vezi sa Kosovom)“, mreža botovskih naloga počela je da uverava „srpske korisnike Tvitera da Vučić preduzima sve neophodne korake“.  

Svet

Slovenija usvojila mere za pomoć privredi

Slovenačka narodna skupština izglasala je "zakon protiv korone", kojim su predviđene mere za pomoć privredi i stanovništvu u vrednosti od tri milijarde evra, uz istovremeno povećanje policijskih ovlašćenja, piše slovenački list Delo.Neke od ekonomskih mera u zakonu su smanjenje troškova rada državnim finansiranjem nadnica i plata radnicima „na čekanju“ i oslobađanje od plaćanja penzionih doprinosa onih poslodavaca čiji zaposleni rade.Takođe, poslovodstva neće biti dužna da podnesu zahtev za stečaj ili prisilnu nagodbu ako je nesolventnost preduzeća nastala kao rezultat proglašenja epidemije.Opredeljena su i sredstva za podršku razvojno-istraživačkim projektima i ulaganja u istraživanje, razvoj i proizvodnju vakcina, lekova i zaštitne opreme. Generalna direktorka Privredne komore Slovenije Sonja Šmuc rekla je da očekuje više od tog paketa, i da on mora sadržati više mera za rešavanje likvidnosti u privredi.Premijer Janez Janša najavio je i drugi paket mera, čiji će deo biti izmene i dopune ovog zakona.Narodna skupština Slovenije, zemlje sa nešto više od 2 miliona stanovnika, usvojila je predlog zakona sa 53 glasa za i jednim protiv, od ukupno 90 članova. Većina opozicije bila je uzdržana zbog povećanja ovlašćenja policije.