Kako biste definisali svoj poslovni stil?
Mislim da je smešten između old school korporativnog stila i casual stila. U zavisnosti od oblasti ili projekta na kom radim, smatram da je neophodno da nekada pristupim i tradicionalno i inovativno. Isto važi i za stil komunikacije i za stil odevanja.
Koje osobine priželjkujete da vidite kod mlađih kolega?
Slobodu u razmišljanju i kreativnost. Ovo su preduslovi za stvaranje novih ideja, kampanja, projekata, i garantuju nam da će komunikacije kao industrija ostati snažan ambasador svega što želimo da promenimo ili pokrenemo. Zato od generacije Z zaista očekujem mnogo.
Šta smatrate da prelazi granice dobrog ukusa u poslovnoj saradnji, uprkos vremenima koja podrazumevaju fleksibilnost?
Kršenje i neispunjavanje dogovora, nepoštovanje i neuvažavanje saradnika, preterana ležernost u saradnji i kašnjenje u najširem smislu. Ove stvari smatram da ne bi trebalo da budu prisutne, pa ni u vremenima koja nam daju mogućnost da radimo sa plaže.
Može li se i kako u isto vreme biti i dobar menadžer i imati privatan život?
Kada jasno postavimo i sagledamo svoj životni cilj, onda na putu ka njemu, nekad lakše a nekad teže, žongliramo sa svim onim što čini privatno i poslovno. Nije važno na kojoj smo poziciji niti u kojoj smo fazi karijere, već šta je ono čemu težimo da budemo sutra.
Šta mislite, šta superproduktivni ljudi rade drugačije?
Ostaju svoji i ne odustaju lako, a žive svoje ideje. Produktivnost nije konstantna i ume često da zakaže, ali zato kada su tu ove osobine onda je adaptibilnost koja zapravo omogućava produktivnost, zagarantovana.
Koje su to male stvari zbog kojih jedni drugima u timu budete zahvalni?
Mi smo tim žena koje svakog dana pokazuju da su razumevanje i dobra komunikacija zaslužni za svaki iznedren projekat i dobru saradnju. Ipak, empatija je to „malo“ koje postiže najviše i koje ujedinjuje sve ljude.
Šta je najbolji savet koji ste dobili od starijeg i iskusnijeg kolege, a rado ga i danas delite?
Citirala bih: „Idi napred, ali ne zaboravi da povremeno zastaneš i pogledaš koliko si stepenika već prešla.“ Ovo je rečenica kojoj se uvek vraćam i koju ponavljam sebi i dragim ljudima kada se suoče sa nekim izazovom ili kada im je potreban vetar u leđa.