Cilj je stabilno snabdevanje gorivom
MOL grupa prisutna je u Srbiji pune dve decenije. Za to vreme, kompanija se razvila u jednog od vodećih učesnika u trgovini naftnim derivatima, ali se kao i svi ostali, u poslednjih nekoliko godina suočava s...
Dva su podžanra sitkoma postavila ženu u centar svojih priča. To su sitkom o „neposlušnoj“ ženi i sekskom. Oba podžanra umesto da postave nove odnose u društvu, zapravo normalizuju nejednakost i ženu ostavljaju u istim ulogama. Ona je infantilna, oslonjena na osećanja, čak i kad bi trebalo da aktivira svoj potencijal za racionalno i žarko želi da pripada
Glavni junak sitkoma je porodica, međutim, kakva god da je porodica u pitanju, u ovom televizijskom žanru uglavnom se upoznajemo sa njenim problemima. Oni nisu ozbiljni, svakodnevni su i brzo se rešavaju, u okviru jedne epizode od oko 25 minuta. Istina je da se ponavljaju opet i opet, ali svaka se epizoda završi primirjem. Sitkom nas uči toleranciji. Ta njegova edukativna uloga u sebi krije jednu ideologiju: odnosi u društvu mogu da se kontrolišu. Društveni aspekt sitkoma, zato je tema za sebe. Različite poruke moguće je poslati preko duhovitih replika junaka koje doživljavamo kao svoje TV rođake.
Komedija je i od davnih dana bila dobar alat za obračun sa pojedincima ili grupama, socijalnim, političkim, kulturnim. Takođe, budući rado gledana, ona je imala potencijal da javno mnjenje menja.
U drugoj polovini XX veka Amerika je imala uzavreo društveni pejzaž. Afroamerikanci su se borili za svoja prava, žene za svoja, kasnije i gej populacija za svoja. Svi su tražili jednakost, želeli su da budu prihvaćeni kao ravnopravni članovi zajednice, nezavisno od boje kože, pola ili seksualne orijentacije. Stop diskriminaciji i segregaciji bio je poklič boraca za jednak tretman svih ljudi.
Sitkom je pratio ova kretanja, pa je u svoje teme uključio i aktuelne potrebe društva. Glavni junaci postale su ranjive društvene grupe. Tako su ove potlačene zajednice dobile mogućnost da se u mejnstrim kulturi predstave kao vredne ne samo medijskog prostora, već i poštovanja koje ima prototip poželjnog američkog junaka: sredovečni beli muškarac višeg srednjeg sloja.
Dva su podžanra sitkoma postavila ženu u centar svojih priča. To su sitkom o „neposlušnoj“ ženi i sekskom.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
