BeoGRAD na vodi

Da li će Arapi sa svojim naftnim kapitalom i velikim iskustvom u
izvođenju gotovo nadrealnih građevinskih poduhvata, ući u projekat
Beograd na vodi, ili će to biti neki drugi veliki investitori, manje je
bitno od toga da ovaj projekat, posle decenija prazne priče, najzad
počne. A potom da se, brzo i efikasno, završi

Ambiciozan projekat „BeoGRAD na vodi“, koji je u Vladu „ušao“ kao
predizborni adut Srpske napredne stranke uskoro bi, kako nam potvrđuju u
Nemanjinoj 11, mogao da dobije finansijera, a da se nedugo zatim krene i
u gradnju .

Neformalno su o njemu već vođeni razgovori sa nekoliko kompanija iz
Evrope i Kanade, ali su, za sada, poslu najbliži partneri iz Abu Dabija.
Uskoro će, kako nam je potvrđeno, biti formirano i posebno preduzeće
„BeoGRAD na vodi“, koje bi se bavilo pripremom za realizaciju, a kasnije
i konkretizacijom ovog posla.

„Uskoro ćemo saopštiti tačnu vrednost investicije, ali je jasno da je u
pitanju projekat u čiju bi eksploataciju bilo uključeno oko 200.000
ljudi. S druge strane, prema prvim računicama, od taksti za građevinsko
zemljište Gradu bi ostalo više od 450 miliona evra“, naglašavaju u Vladi
Srbije.

Osnovna ideja ovog projekta je i da Beograd, poput drugih evropskih
metropola, siđe na Savu. I to na obe njene obale, kao jedinstvene
celine.

Lokacija na kojoj bi nikao „Grad na vodi“ , prema mišljenju autora ovog
projekta ing. Srđana Rupara, ima idealnu poziciju u gradu.

„Na Mostarskoj petlji se ukršaju svi bitni pravci u gradu. Most Gazela i
autoput su sastavni deo Koridora 10. S druge strane se nalazi Brankov
most i veza sa Novim Beogradom. Prilikom planiranja mreže i vrsta
saobraćaja predviđenim ovim projektom, vodili smo računa o brzom
pristupu svim prostornim celinama“, kaže Rupar.

Generalni plan Beograda o izmeštanju Glavne autobuske stanice na Novi
Beograd, kao i izmeštanje Glavne železničke stanice na lokaciju Prokop,
olakšavaju čitav posao silaska Beograda na reku.

Prema projektu, na ovoj lokaciji bi bili zastupljeni svi oblici
prevoza, a posebno javni prevoz, kao i prostori za pešake i bicikliste.

Glavna saobraćajnica ovog poteza bila bi ulica paralelna sa Savskom.

„Želja nam je da budućim Savskim bulevarom u koju bi se ulazilo pored
postojećeg objekta Pošte, rasteretimo Savsku ulicu od intenzivnijeg
saobraćaja koji se očekuje aktiviranjem ovog dela priobalja. Imala bi po
dve trake u oba smera, centralni zeleni koridor kroz koji prolazi voz,
kao alternativni vid saobraćaja i uspomena na dosadašnju namenu ovog
dela grada“, tvrdi Rupar. „Ova ulica je zamišljena kao glavni
komercijalni pravac koji deli zonu stanovanja i poslovanja. U
komercijalnom smislu ona predstavlja i vezu sa Beogradskim sajmom“.

Nastavak teksta možete pročitati u trećem broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“