Čedo se ne prodaje

Pomoćnik prodavca u prodavnici dušeka, deset godina kasnije ušteđevinu od 20.000 dolara ulože u otvaranje svoje prve radnje. Danas ima 67 godina, nadimak „kralj dušeka”, živi u danskom gradu Silkeborg, a prema proceni magazina Forbes, sa 3,5 milijardi dolara četvrti je po bogatstvu u Danskoj

Lars Larsen je osnivač i vlasnik danske kompanije Jysk, najvećeg maloprodajnog lanca iz te zemlje. Prošle godine, kako je saopšteno nedavno iz kompanije,ostvareni su najbolji rezultatiu istoriji, uz promet koji je dostigao 2,9 miliijardi evra i EBITDA profit od 414 miliona evra, što je 17 miliona evra više nego 2014. godine.Sredinom februara portal Scandinaviaretail objavio je, sa druge strane, da je prošla godina bila uspešna samo za Jysk, a da Lars Larsen ima problema sa gotovo svim drugim investicijama. Devet kompanija u njegovom vlasništvu, u oblastima od golfa do suši restorana, poslovale su sa gubitkom. Kada su ga pitali u jednom intervjuu za Bloomberg, čega bi se poslednjeg odrekao u teškim vremenima, rekao je da bi prodao sve što ima pre nego što bi prodao Jysk. „Jysk je moje čedo, a čedo se ne prodaje“, rekao je on.Njegovo bogatstvo je, prema podacima magazina Forbes, u poslednje dve godine smanjeno za gotovo milijardu dolara, ali to ni na koji način, bar tako deluje u medijima, ne zaustavlja velike poslovne planove preduzetnika koji je zbog svoje autobiografije mnogima postao inspiracija.Larsen je dvadeset pet godina nakon otvaranja prve radnje uradio nešto nesvakidašnje. Poslao je 2,4 miliona kopija svoje autobiografije pod nazivom „Zdravo, ja sam Lars Larsen. Imam dobru ponudu”, svakom domaćinstvu u Danskoj, zbog čega je, kako piše Forbes, postao najčitaniji autor u zemlji.Ponosno noseći nadimak „DuvetLarsen” (engl. prevod dušek) redovno se i danas pojavljuje u TV reklamama za svoju kompaniju. 

Mesar, slikar, prodavac

Larsen je detinjstvo proveo na porodičnoj farmi krompira u malom seluArnborg u Danskoj. Rođen je kao četvrto dete, otac je umro neposredno pre njegovog rođenja, pa je majka morala da nastavi sama da održava imanje i izdržava porodicu. Ipak, kako je napisao Larsen u svojoj autobiografiji, kako je i sama bila bolesna, uspela je da izdrži svega četiri godine napornog rada na farmi, kad je bila primorana da je proda.U narednim godinama, često su se selili. Otvorila je prvo mali hotel, zatim je pokušala sa prodavnicom slatkiša, ali je sve morala da napusti i proda, jer, u trenutku kada je Lars imao 11 godina, nije više mogla da hoda zbog bolesti. Deca su brinula o majci, kući i zarađivala za domaćinstvo. U razgovoru za portal FirstPost, rekao je da je u detinjstvu mnogo više radio nego što se igrao, ali da mu je to iskustvo pomoglo da kasnije u životu bude snažniji. 

Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetdevetom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“