U Srbiji teško da je ijedan ministar poljoprivrede bio omiljen među poljoprivrednicima, a čini se da se aktualna ministarka Snežana Bogosavljević Bošković kandiduje da bude prva na crnoj listi. Gurnula je prst u oko ratarima kad je predložila izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu, zbog kojih su u stalnom protestu od 24. novembra, a stočarima je zagorčala život novim propisima o budžetskim podsticajima poljoprivrednoj proizvodnji, iz kojih se ne vidi koliko će iznositi premija za mleko u 2016. godini. I jedni i drugi od Vlade traže da, ako već neće da traži zamenu ministarki, povuče sporne propise i poljoprivredi da tretman koji je obećavala ova vlast, kao i svaka prethodna
Vojvođanske paore je sa njiva na ulice „isterao” predlog da političari, odnosno komisije koje oni formiraju, odlučuju o tome kome će biti date u zakup najplodnije oranice u Srbiji. Predlogom izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu, predviđeno je da maksimalno 30 odsto državnog zemljišta u svakoj lokalnoj samoupravi može biti dato u zakup na period do 30 godina domaćem ili stranom investitoru koji ponudi dobar investicioni program.
Prevedeno na jezik poljoprivrednika, to znači da će oni ostati bez najkvalitetnijeg zemljišta koje sada od države uzimaju u zakup, jer neće moći da se takmiče sa stranim kompanijama i domaćim tajkunima. Zasad se ne zna ni na osnovu kojih kriterijuma će komisije odlučivati kome će i koliko njiva dati u zakup, odnosno da li će poverovati na reč u dobre namere ponuđača, ili će se tražiti ganacije da će biznis planovi biti i realizovani.
Stoga su mali proizvođači iz vojvođanskih opština 24. novembra traktorima krenuli ka Beogradu da predaju peticiju za povlačenje spornog zakona iz Skupštine, ali su posle 17 dana „druženja“ sa policajcima koji su im stali na put odlučili da se vrate u svoje atare i drugim metodama „pritiskaju” vlast da ispuni njihove zahteve.
Predsednik Asocijacije poljoprivrednika Srbije Miroslav Kiš je za „Novu ekonomiju“ potvrdio da će mirni protesti trajati sve dok Vlada ne odustane od namere da najvažniji neobnovljivi nacionalni resurs da u zakup onom ko obeća više, ne vodeći računa da li će svojim građanima uzeti hleb i budućnost njihove dece.
U Ministarstvu poljoprivrede ističu da su takvi strahovi poljoprivrednika neopravdani i da ima dovoljno državnog zemljišta za sve koji žele da ga obrađuju, jer su velike površine „zaparložene” ili se ne zna ko ih koristi. Prema podacima ministarstva, u vlasništvu države je oko 480.000 hektara zemljišta, od čega je oko 50 odsto neiskorišćeno ili uzurpirano.
„Da bismo ubrzali razvoj, mi moramo dati nekome šansu da uloži sredstva u poljoprivredu. Svi se bore za investicije, poljoprivrednici brane nešto što uopšte ne koristimo, a ne koristimo veoma veliki zemljišni državni fond“, kazala je ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković, obrazlažući predložene izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetsedmom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
