Preduzeća u restrukturiranju koja ne nađu kupce, idu u stečaj. U javnom sektoru, prema procenama, mora da se otpusti između 10.000 i čak 30.000 ljudi. Ako tome dodamo višak radnika u javnim preduzećima, taj broj je mnogo veći. Šta uraditi sa svim tim ljudima? Otpremnine nisu rešenje, brzo se potroše i svi ti ljudi opet se nađu u problemu. Rešenje bi bilo – da nađu posao na nekom drugom mestu. A kako, kad već imamo stotine hiljada onih koji već godinama traže posao. Onaj ko bi rešio problem nezaposlenosti, bio bi sigurno najveći ekonomski reformator u Srbiji. „Nova ekonomija“ će se u seriji tekstova do kraja godine baviti ovim pitanjem i pokušavati, uz pomoć poslodavaca, sindikata, eksperata, predstavnika države, da ponudi bar neka rešenja i pokaže dobre primere
Umesto da se tretira kao najvažniji državni problem kad se kreira ekonomska politika, zapošljavanje se svodi uglavnom na promovisanje političkih programa u predizbornim kampanjama i nekoliko „ad hoc” donetih mera tokom prethodnih godina. Iako oduvek postoje programi i strategije zapošljavanja u kojima se mogu pročitati nabrojani ciljevi, ne vidi se naročita veza između planova i realizacije. I zato je stanje na tržištu rada zabrinjavajuće loše.
Ipak, poslednji statistički podaci pokazuju pad stope nezaposlenosti u prvom kvartalu ove godine za 1,6 procentnih poena u odnosu na prvi kvartal prošle godine. Anketa o radnoj snazi zapravo pokazuje da je u prvom kvartalu ove godine stopa nezaposlenosti iznosila 19,2 odsto, dok je u istom periodu prošle godine bila 20,8 odsto.
Takođe, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, stopa zaposlenosti, odnosno udeo zaposlenih u ukupnom stanovništvu (odrasli od 15 i više godina) u prvom kvartalu ove godine iznosila je 41 odsto, što je više za 2,6 procentnih poena nego u istom periodu prošle godine, kad je iznosila 38,4 odsto.
Da bi bilo uporedivo sa zemljama EU, poredićemo stopu zaposlenosti za stanovništvo radnog uzrasta od 15 do 64 godine koja u Srbiji iznosi oko 50 odsto, što je opet daleko niže nego u zemljama Evropske unije, u kojima je prošle godine stopa zaposlenosti iznosila 65 odsto. Prosečna stopa nezaposlenosti u zemljama EU, prema podacima Eurostata iznosi oko 10 odsto.
Predstavnici sindikalnih organizacija očekuju da će se stopa nezaposlenosti u Srbiji povećavati do kraja godine, jer će veliki broj preduzeća otići u stečaj zbog rešavanja statusa onih koja se godinama nalaze u restrukturiranju. Do kraja godine, najmanje 30.000 radnika će ostati bez posla, prema podacima Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS).
Takođe, očekuje se otpuštanje viška radnika u javnom sektoru, a taj broj se procenjuje na oko 10.000 ljudi. I ako se tome dodaju viškovi radnika u javnim preduzećima, koji nisu sagledani prilikom procene viškova u državnoj upravi i lokalnoj smaoupravi, taj broj je mnogo veći. Šta uraditi sa svim tim ljudima? Otpremnine nisu rešenje, brzo se potroše i svi ti ljudi opet se nađu u problemu. Rešenje bi bilo – da nađu posao na nekom drugom mestu.
Pitanje je gde, kad i u privatnom sektoru posao svakodnevno gubi veliki broj radnika. Prema podacima ASNS, bez posla u privatnom sektoru dnevno ostaje oko 100 zaposlenih. Dakle, očekuje se pogoršavanje stanja na tržištu rada, a nezaposlenost nije samo ekonomsko opterećenje, već ujedno veliki sociološki problem. Mladi ne mogu da se osamostale, nisu aktivni članovi društva, dok su oni sredovečni koji broje godine na Birou, praktično isključeni iz života i iz toga nastaju mnogobrojne socijalne posledice jednog društva.
Radne knjižice u ciframa
Prema poslednjim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), na kraju maja ove godine, na evidenciji je bilo 753.846 nezaposlenih. U proseku nezaposleni sa evidencije NSZ posao traže četiri godine, a dugoročno nezaposlenima smatraju se oni koji posao traže duže od godinu dana. Takvih na evidenciji NSZ ima 504.390 (66,9 odsto), dok mladi (15 do 34 godine) čine 37,8 odsto nezaposlenih.
Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetdrugom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
