Danica Vučenić i Ivan Jevtović

Teško je objasniti da se, u mesecu obeležavanja godišnjice oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu, od fašizma, oko nas dešava nasilje koje neodoljivo asocira na Nemačku iz tridesetih godina prošlog veka. Nekako se oktobar ispostavio kao mesec nasilja nad predstavama, izložbama, festivalima, a doprinos tom nasilju zdušno je dalo odlazeće Ministarstvo za kulturu. Glumci i autori pozorišne predstave „Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo“ nedeljama trpe pretnje smrću i svim što nasilnicima padne na pamet. Desničari predvođeni Mišom Vacićem upali su i prekinuli izložbu posvećenu žrtvama granatiranja Tuzle, u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Najgore je prošla izložba stripa u Zemunu u Staroj kapetaniji. Potpuno je demolirana, posle upada huligana sa kapuljačama, koji su „braneći“ se od nasilnih crteža bacili i suzavac. Poslednji združeni napad desničara predvođenih Vacićem, Simom Spasićem i liderkom Zavetnika osetio je festival „Mirdita – Dobar dan“. Već poslovično žrtve podnose prijave, policija kao štiti, vlast ćuti. Ovoga puta, međutim, Ministarstvo za kulturu i informisanje i ministar lično, krenuli su u obračun saopštenjima, i to sa umetnicima. Tumačeći dešavanja u Staroj kapetaniji, Ministarstvo osuđuje upad huligana, ali smatra i da su izloženi crteži skaredni, nemoralni, da su patologija i devijacija svesti i podzemlje ljudskog duha. Glumac Ivan Jevtović za „Novu ekonomiju“ kaže da „ima osećaj da je reč o fašizmu“. On je Odeljenju za visokotehnološki kriminal prijavio pretnje koje dobija sa raznih profila, što traje sedmicama unazad, od premijere predstave „Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo“, u kojoj igra.  

„Pozorište je kao učiteljica života i predstave poput ’Vox Dei – Građanska neposlušnost’ i ’Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo’ su zapravo građansko predavanje“, rekao je. Ipak, izgleda da u Srbiji nema učenika koji bi usvojili bar deo znanja koje pozorište može da prenese.  Jevtović napominje da je bio „iznenađen silinom pretnji i negativnih reakcija“ posle premijere „Srebrenice“ u Centru za kulturnu dekontaminaciju, koje su počele, kako kaže, oglašavanjem na Tviteru Ratka Dmitrovića iz SPAS-a, novog ministra u Vladi Srbije. 

„On nas sve vrlo pogrdnim rečnikom proziva i naziva izdajicama i od tog trenutka, a to je bilo krajem septembra, do danas traje lavina najstrašnijih pretnji, uglavnom sa lažnih profila. To su pretnje smrću, pominjanje adresa, familija, svih rasnih i nacionalnih problematika, seksualnih  aluzija, šovinističkih obraćanja.“

Da li je to prijavljeno policiji?

Sve smo to prijavili Odeljenju za visokotehnološki kriminal, ja sam išao u policiju u Starom gradu i inspektori sa kojima sam razgovarao su vrlo uviđavni, pa ispada da policija čuva nas izdajnike.  

Izgleda da baš i ne čuva imajući u vidu ceo niz nasilnih incidenata koji se dešavaju ovog meseca i skoro svi su povezani sa kulturnim manifestacijama predstavama, izložbama?

U kojoj zemlji postoji policija koja čuva umetnike? Ali mislim da je ovo ovde sada posledica policijskog sata, vanrednog stanja i činjenice da je sve u jednom trenutku zamrlo i da je stalo. Imali smo zaključane gradove i pozorišta, galerije, bioskope, sve je bilo zamrznuto, što je pogodovalo ovoj našoj diktaturi. I posle te potpune kontrole  i atmosfere harmonične i idilične po vlast, pojavljuju se ponovo neki đavoli koji prave nekakve predstave i izložbe koje uznemiravaju duhove. To je trebalo britko saseći i pokazati kako oni imaju svoje jurišnike koje su poslali na nas da nas primire i pacifikuju. 

Kako objašnjavate taj kontinuirani niz nasilnih akcija, koji ne prestaje?

Pa to je diktatura, u fašističkom obliku. A kao ulje na vatru dolazi saopštenje Ministarstva kulture, koje je potpisala moja koleginica Ivana Dedić  sa kojom sam nekada radio u pozorištu „Boško Buha“, odakle je  prešla u Sekretarijat grada, pa onda u Ministarstvo. Nisam verovao dok sam čitao to saopštenje u kome izjednačava nasilne upade na izložbu u Staroj kapetaniji u Zemunu sa umetničkim crtežima. Najgore je što oni nisu ni svesni da je to što rade fašizam, ali paralelno sa tim štite i sopstvene lukrativne interese. Ranije su ministarstva bila i ovakva i onakva, ali nikada nisu štitila nasilnike, makar ne javno, davali su neke fejk podrške nama umetnicima, ali ovo je zaista zastrašujući iskorak.