Teško je objasniti da se, u mesecu obeležavanja godišnjice oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu, od fašizma, oko nas dešava nasilje koje neodoljivo asocira na Nemačku iz tridesetih godina prošlog veka. Nekako se oktobar ispostavio kao mesec nasilja nad predstavama, izložbama, festivalima, a doprinos tom nasilju zdušno je dalo odlazeće Ministarstvo za kulturu. Glumci i autori pozorišne predstave „Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo“ nedeljama trpe pretnje smrću i svim što nasilnicima padne na pamet. Desničari predvođeni Mišom Vacićem upali su i prekinuli izložbu posvećenu žrtvama granatiranja Tuzle, u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Najgore je prošla izložba stripa u Zemunu u Staroj kapetaniji. Potpuno je demolirana, posle upada huligana sa kapuljačama, koji su „braneći“ se od nasilnih crteža bacili i suzavac. Poslednji združeni napad desničara predvođenih Vacićem, Simom Spasićem i liderkom Zavetnika osetio je festival „Mirdita – Dobar dan“. Već poslovično žrtve podnose prijave, policija kao štiti, vlast ćuti. Ovoga puta, međutim, Ministarstvo za kulturu i informisanje i ministar lično, krenuli su u obračun saopštenjima, i to sa umetnicima. Tumačeći dešavanja u Staroj kapetaniji, Ministarstvo osuđuje upad huligana, ali smatra i da su izloženi crteži skaredni, nemoralni, da su patologija i devijacija svesti i podzemlje ljudskog duha. Glumac Ivan Jevtović za „Novu ekonomiju“ kaže da „ima osećaj da je reč o fašizmu“. On je Odeljenju za visokotehnološki kriminal prijavio pretnje koje dobija sa raznih profila, što traje sedmicama unazad, od premijere predstave „Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo“, u kojoj igra.
„Pozorište je kao učiteljica života i predstave poput ’Vox Dei – Građanska neposlušnost’ i ’Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo’ su zapravo građansko predavanje“, rekao je. Ipak, izgleda da u Srbiji nema učenika koji bi usvojili bar deo znanja koje pozorište može da prenese. Jevtović napominje da je bio „iznenađen silinom pretnji i negativnih reakcija“ posle premijere „Srebrenice“ u Centru za kulturnu dekontaminaciju, koje su počele, kako kaže, oglašavanjem na Tviteru Ratka Dmitrovića iz SPAS-a, novog ministra u Vladi Srbije.
„On nas sve vrlo pogrdnim rečnikom proziva i naziva izdajicama i od tog trenutka, a to je bilo krajem septembra, do danas traje lavina najstrašnijih pretnji, uglavnom sa lažnih profila. To su pretnje smrću, pominjanje adresa, familija, svih rasnih i nacionalnih problematika, seksualnih aluzija, šovinističkih obraćanja.“
Da li je to prijavljeno policiji?
Sve smo to prijavili Odeljenju za visokotehnološki kriminal, ja sam išao u policiju u Starom gradu i inspektori sa kojima sam razgovarao su vrlo uviđavni, pa ispada da policija čuva nas izdajnike.
Izgleda da baš i ne čuva imajući u vidu ceo niz nasilnih incidenata koji se dešavaju ovog meseca i skoro svi su povezani sa kulturnim manifestacijama predstavama, izložbama?
U kojoj zemlji postoji policija koja čuva umetnike? Ali mislim da je ovo ovde sada posledica policijskog sata, vanrednog stanja i činjenice da je sve u jednom trenutku zamrlo i da je stalo. Imali smo zaključane gradove i pozorišta, galerije, bioskope, sve je bilo zamrznuto, što je pogodovalo ovoj našoj diktaturi. I posle te potpune kontrole i atmosfere harmonične i idilične po vlast, pojavljuju se ponovo neki đavoli koji prave nekakve predstave i izložbe koje uznemiravaju duhove. To je trebalo britko saseći i pokazati kako oni imaju svoje jurišnike koje su poslali na nas da nas primire i pacifikuju.
Kako objašnjavate taj kontinuirani niz nasilnih akcija, koji ne prestaje?
Pa to je diktatura, u fašističkom obliku. A kao ulje na vatru dolazi saopštenje Ministarstva kulture, koje je potpisala moja koleginica Ivana Dedić sa kojom sam nekada radio u pozorištu „Boško Buha“, odakle je prešla u Sekretarijat grada, pa onda u Ministarstvo. Nisam verovao dok sam čitao to saopštenje u kome izjednačava nasilne upade na izložbu u Staroj kapetaniji u Zemunu sa umetničkim crtežima. Najgore je što oni nisu ni svesni da je to što rade fašizam, ali paralelno sa tim štite i sopstvene lukrativne interese. Ranije su ministarstva bila i ovakva i onakva, ali nikada nisu štitila nasilnike, makar ne javno, davali su neke fejk podrške nama umetnicima, ali ovo je zaista zastrašujući iskorak.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
