Dres kao modni statement

Prošlih mesec dana gledao se fudbal, pratila statistika, oblačili dresovi i navijalo. Tako je bilo i pre četiri godine i svih prethodnih decenija, i svakog prvenstva, kupa, takmičenja, i liga. Fudbal prosto nadolazi u talasima, prekrije celu planetu, protrese je i ostavi da sa nestrpljenjem čeka da ponovo uđe u trans  

Svoju priliku u globalnoj zaluđenosti fudbalom otkrila je i moda za koju već i te kako dobro znamo da je industrija koja zna da prepozna promociju, popularnost, zaradu. Industriju koja guta sve pred sobom, kojoj je teško odoleti i koja jako ozbiljno na tome i radi.

Fudbal i moda upleli su se na toliko mnogo načina, dresovi koje donedavno ne bi obukao niko ko nije navijač, odjednom su postali modni statement. Globalna publika, milijarde dolara profita, visoki ugovori i kulturološki uticaj promenila su pravila igre. Klubovi nisu samo fudbalski klubovi, igrači nisu samo fudbalski igrači. Klubovi su danas brendovi sa oznakama banaka, avio-kompanija, gaziranih pića, raznih sportskih i modnih znakova, igrači su spotovi, igrači su bilbordi, igrice, kopačke, obožavana bića.

Kako se moda ušunjala u svet fudbala? Prvo preko navijača, posle preko igrača i njihovih žena, pa do čitavih klubova i modnih kampanja. Sada i nenavijači, ili sezonski navijači, učestvuju zdušno u planetarnom trendu zvanom streetwear. Dresovi koje donedavno niko ko nije obožavalac kluba ne bi nosio, odjednom su postali modni statement.

Nije ni čudo kada za sportske klubove rade upravo oni koji su toliko obožavani i žele se u radnjama, na ulicama, na sebi. Dior oblači PSG, igrači na spotovima nose crna svečana odela, šetaju modnim pistama Lois Vuittona, Bottega Venete, Balenciage. Emporio Armani dizajnirao je svetloplave dresove za italijanski Napoli, Monkler radi sa Interom Milano, Real Madrid je sklopio ugovor sa japanskim brendom Y-3, iza koga stoji avangardni dizajner Yohji Yamamoto, Barselona nosi Thom Browne, Manchester United oblači Sir Paul Smith, Juventus Loro Piana, a Atlanta nosi Replay.

Od svih klubova, što se tiče posvećenosti tome kako nešto izgleda, najviše je odmakla Venezia F.C. Taj klub lansirao je posebnu stylish liniju dresova koju nose trendseteri koji ni sa Venecijom ni sa fudbalom nemaju nikakve veze, a zahvaljujući modnim kampanjama i retro estetici ovaj italijanski klub je proglašen fudbalskim klubom sa najviše stila, postajući tako poznat po svojoj modi a ne po sportskim rezultatima.

Ima i toga, a ima i izmišljenih klubova, koji postoje samo u radnjama i koji se nose na ulicama jer ne postoje na terenima. Takav jedan je Ragazzi, klub koji je koncept spoja ljubavi i strasti prema elektronskoj muzici, italijanskom fudbalu i dobrom dizajnu. Ne treba ni napominjati da su njihovi šalovi koji podsećaju na one navijačke i majice koje izgledaju kao dresovi uvek SOLD OUT. Ragazzi nema veze ni sa Italijom ni sa Evropom, on je bazično američka kompanija nastala u Majamiju 2017. godine, a nose je oni koji možda nikada nisu ni pratili fudbal, ali im se sviđa old school estetika najboljih godina italijanskog fudbala.

Koji će se dresovi nositi sledeće godine posle ovog prvenstva, u kombinaciji sa klasičnim odelima, a možda samo kao modni detalji ili accessories? Argentina i Francuska svakako, mada se francuski dresovi na početku i nisu tako dobro rangirali, nekako su bili previše obični, ali na terenu su izgledali odlično.

A možda baš zablistaju iznenađenja poput Maroka i Saudijske Arabije. Možda moda i fudbal imaju mnogo više toga zajedničkog nego što možemo i zamisliti, možda je reč o globalnom pokretu. Možda.