Dveri brane porodične vrednosti

Naravno da verujem. Program je trajao šest sati, ljudi su za to vreme i dolazili i odlazili. Naša procena je da nas je konstantno bilo 50.000, u špicevima čak i 70.000. Ipak, važnije od licitiranja brojkama je to što je protest predstavljao praznik demokratije; bio je to skup slobodnih ljudi koji su pokazali da se ne plaše i da žele slobodno i demokratsko društvo. 

Vučića je to očigledno veoma naljutilo.

Predsednik Srbije i mediji pod njegovom kontrolom danima su govorili o nasilju koje sprema opozicija, o našoj nameri da upadnemo u institucije, o nekakvim opozicionim batinašima sakrivenim u školi „Drinka Pavlović“ u Kosovskoj ulici, koji čekaju komandu da naprave krvoproliće. I – ništa od toga! Više desetina hiljada ljudi šest sati je mirno protestovalo protiv ove vlasti, ne dozvolivši Vučiću da nas predstavi kao nasilnike i „fašiste“. Dodatnu nervozu predsedniku Srbije izazvala je činjenica da smo kao opozicija pokazali jedinstvo, razboritost, odgovornost i odlučnost; da smo izašli sa veoma konkretnim zahtevima: organizovanje fer i poštenih izbora, normalizacija stanja u medijima, u javnim servisima i u REM-u. Poslali smo poruku da smo za dijalog, ne za nasilje. 

Aleksandar Vučić je predsednik države i nema nikakva ustavna ovlašćenja da se bavi izbornim uslovima i medijima. Maja Gojković, koja šefove poslaničkigh grupa poziva na konsultacije, takođe nije adresa. 

Delegacija opozicije razgovaraće sa delegacijom vlasti, čiji deo mogu biti i Vučić i Maja Gojković. Neka oni sastave svoj tim, mi ćemo svoj. Naš cilj je prevazilaženje ozbiljne političke i parlamentarne krize koja evidentno potresa Srbiju. Opozicija je napustila sve parlamente – od republičkog, preko pokrajinskog i lokalnih; institucije su blokirane i uzurpirane od strane jednog čoveka i jedne partije.

Predsednik Srbije očigledno ne želi dijalog. Ovo je njegov lični režim, koji ukida predstavničku demokratiju i ignoriše lidere opozicije kao predstavnike građana. Bojim se da je bolest aktuelnog režima ušla u poodmaklu fazu i da živimo u sistemu za koji nismo mogli ni da pomislimo da će uspeti da prevaziđe čak i čuvenu Top listu nadrealista, u kojoj vlast štrajkuje glađu protiv opozicije. 

Za razliku od njih, mi se pre svega borimo za povratak društva u normalnost. Naravno, svi želimo da režim što pre ode, da Vučić konačno padne sa vlasti, ali to pre svega zavisi od naše spremnosti da branimo elementarne demokratske vrednosti – slobodu medija i fer izborne uslove.  

Zato što smo pokazali hrabrost i odlučnost da se otvoreno suprotstavimo Vučićevoj vlasti, da im pokažemo zube…

…Da se ne povlačimo, da im ne dozvolimo da nas gaze, da nam vređaju inteligenciju, da nas ponižavaju. Naš stil je mirna, nenasilna i dostojanstvena borba, ali i odlučnost da stvari isteramo do kraja. Vlast se opsesivno bavi Dverima i zato što nikada nismo bili deo vlasti, što nismo kompromitovani, što nismo u aferama, što predstavljamo ozbiljan politički potencijal za budućnost. Posebno nas napadaju zato što znaju da su naše ideje bliske biračima SNS-a koji su, silom prilika, iz rodoljubive političke opcije prevedeni u političku opciju Maksa Vebera i protestantizma. To nisu vrednosti članova SNS-a, koji bolje razumeju Dveri nego Aleksandra Vučića. Vučič je toga svestan, zato nas napada. Kako? Zna da su Dverima porodične vrednosti na prvom mestu, pa onda mene, kao oca četiri ćerke, kao muža i brata, optužuje da tučem žene. Kao najveće borce za očuvanje KiM, režimska propaganda Dveri proglašava za agente CIA…

Nastavak teksta možete pročitati u 60. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“.