Influenseri tvrde da posao nije nimalo lak jer na odveć naporan zahtev da uvek prikazujemo samo upeglanu sliku sebe, oni imaju i zadatak da nikada ne pogreše i da neguju svoju javnu sliku do te mere da i sami postaju brend koji ne sme da pogreši u svojoj strategiji, a sve manje ljudi od krvi i mesa
Jedan od najvećih umetnika dvadesetog veka, Endi Vorhol, rodonačelnik pop arta, često je citiran zbog svoje predskazujuće misli da će u budućnosti svako biti poznat na 15 minuta. Koristili Instagram ili ne, sada zaista svako ko ima internet, ima i pravo na svoje mišljenje, a politika popularnosti se promenila u korenu. Nalog se otvara za minut, a ako u jednoj slici ili jednominutnom videu umete da prodate svoju ideju i dovoljno ste uporni da to činite svaki dan, veliki su izgledi da ćete postati jedan od kanala preko kojih će mnogi vrteti prstom.
Popularnost se nekada merila tiražima knjiga i novina, kopijama ploča i diskova, a sada lajkovima i srcima. Hiperpopularna platforma Instagram je nepregledno skladište mišljenja o muzici, modi, umetnosti, humoru, zdravlju i raznoraznim rutinama. U doba u kome slici verujemo više od reči, pri odlučivanju za neki izbor, češće se rukovodimo time čije je mišljenje popularno, nego kakvog je kvaliteta to mišljenje. Da li je utemeljeno ili ima stručnjački autoritet? Nije važno, dokle god izgleda uverljivo i lepo. Primera radi, nerealistično izvajani modeli Instagrama nas savetuju o tome šta da jedemo, pa ćemo često radije poslušati njihove savete nego što ćemo se uputiti kod nutricioniste po porciju realnosti o zdravoj ishrani. Nalozi na kojima nasmejane majke daju svoje savete o odgajanju dece posećeniji su nego pedijatrijske ambulante.
Kakva je stvar kada je plasiranje umetnosti na Instagramu u pitanju? Oni čiji je rad već prepoznat u muzejima, galerijama ili na modnim revijama, dobijaju dodatne milionske preglede. Postoje i prefinjeniji konzumenti sadržaja koji se neće voditi lajkovima, već će tragati za nečim manje šljaštećim i masovnim. Zaista za svakog ponešto. Zato vladara popularnih stavova, Instagram, sa pravom možemo proglasiti za najuticajniju platformu, o čemu jednoznačno svedoče brojna istraživanja o njegovom uticaju na formiranje ukusa i donošenje odluka.
Uzmimo za primer skorašnji događaj, tačnije incident, koji je bio povod za masovnu histeriju. Instagram je samo na par sati bio van funkcije. S obzirom na to da je u pitanju veoma kratak vremenski period, iznenađuje da je čak tri miliona zbunjenih i adiktivnih korisnika istog dana skinulo novu aplikaciju za dopisivanje, Telegram, koji je „ničim izazvan“ dobio armadu novih korisnika. Očigledno je da su se ljudi osetili kao da su na brodu koji tone, što nam dosta govori o kolektivnoj potrebi za komunikacijom. Nakon par dana, sa prve društvene mreže koju su voleli najmlađi milenijalci, Myspace, nestala je sva muzika ikada pohranjena na ovoj platformi, što čini audio-materijal koji se može slušati 12 godina u kontinuitetu. Kao što vidimo, popularnost može brzo da nestane, a nekada i da se i zauvek izbriše u virtuelnom požaru.
Nastavak teksta možete pročitati u 59. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
