Za članstvo u STO neophodna je izmena Zakona o genetski modifikovanim organizmima tako što će se eliminisati eksplicitne zabrane prometa GMO proizvoda, ali to ne znači da se oni moraju saditi na svojoj teritoriji. Tako tvrde nadležni
Srbija je ušla u pregovore o članstvu u Svetsku trgovinsku organizaciju pre ravno deset godina. Posle decenije pregovaranja za pristupanje ovoj instituciji koja danas okuplja 161 državu članicu, a koje pokrivaju više od 95 odsto svetske trgovine, ostali smo među 23 zemlje koje su još u procesu pristupanja.
Nadležni kažu da se pregovori Srbije o članstvu u STO, ipak, bliže kraju. Jedan deo javnosti ovo raduje, dok se drugi plaše. Među zabrinutima su i građani, ali i deo predstavnika srpske privrede. Najčešća pitanja su: hoćemo li mi to, uskoro, biti preplavljeni genetski modifikovanim proizvodima, da li će nas hapsiti komunalna policija zato što nemamo licencu za proizvodnju crnog luka ili kajmaka, hoćemo li i dalje biti u prilici da jedemo jaja kokošaka sa salaša i avlija, da proizvodimo lekovite trave i čajeve, ili ćemo postati samo tržište kome će multinacionalne kompanije prodavati robu i ostati bez ikakve proizvodnje…
Ova pitanja samo su deo onoga što se u javnosti, kao asocijacija na članstvo u STO, već godinama pominje.
Činjenice su, bar prema iskustvima drugih država, potpuno drugačije. Hrvatske firme su, tako, nakon ulaska u STO zabeležile rast izvoza polugotovih i gotovih proizvoda, ali i bitno proširile spisak zemalja sa kojima imaju spoljnotrgovinsku saradnju. Upoređenje sa onim što se, u istom periodu, dešavalo sa srpskom privredom jasno pokazuje koliko smo ne samo stagnirali, nego i postali dodatno nekonkurentni. I dalje svoj izvoz baziramo na primarnim proizvodnim sektorima. U prevodu – i dalje prodajemo voće od koga neko drugi zarađuje proizvodeći sok.
Pregovori o pristupanju neke države su kompleksni i traju u proseku šest i po godina. Međutim, Kina je o ulasku u STO pregovarala više od 15 godina, a Rusija skoro 18. Hrvati su u STO ušli posle šest i po godina pregovora, a Crna Gora nakon pet godina. Rekorder po brzini okončanja pregovora je Kirgistan, koji je čitav proces pristupanja završio za dve i po godine. U regionu Balkana samo još Srbija i BiH nisu članice STO.
„Proces pristupanja novih članica STO odvija se po utvrđenoj proceduri“, objašnjava za „Novu ekonomiju“ Bojana Todorović, glavni pregovarač u procesu pristupanja Srbije STO i pomoćnik ministra trgovine i telekomunikacija. „On se odvija na dva paralelna koloseka, multilateralnom i bilateralnom.
Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetpetom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
