Dok su najveći ponos ovdašnjih vlasti brzo izgrađene kovid bolnice, u njima rade medicinari sa ugovorima na određeno i radno mesto im je klimavo. Ni van kovid bolnica nije mnogo bolje jer nam i dalje u zdravstvenim ustanovama fali 5.000 radnika
Ne bi ni Supermen mogao da brine o 300 pacijenata u kruševačkoj kovid bolnici, a ne četiri lekara specijalista u jednoj smeni, ukazao je jedan čitalac našoj redakciji.
Pa se onda nameće pitanje da li je dovoljno izgraditi nove bolnice za kovid pacijente, a da nakon toga nijedan konkurs za lekare i tehničare ne bude uspešan?
Kovid bolnica u Batajnici pripada Univerzitetskom kliničkom centru (UKC) Srbije. Zbog toga je ova ustanova u avgustu prošle godine raspisala konkurs na kojem je tražila 750 zdravstvenih radnika sa srednjom i 66 sa visokom stručnom spremom. Umesto toga, na konkurs se javilo po 47 srednje i visoko obrazovanih koji su ispunjavali uslove.
I ovaj konkurs nije izolovan slučaj. Ni kovid bolnica u Novom Sadu nije uspela da zaposli sve koje je htela. Tražili su preko 1.100 medicinara, a zaposlili tek nešto više od 200.
Ozren Tošić, specijalista javnog zdravlja i savetnik za strategiju zdravstvene zaštite, kaže da je većina državnih administracija u svetu reagovala na isti način, refleksno i nekompetentno.
„Samo su nastavili da rade ono što su do sada radili, a to je više istoga, više opreme, više kreveta, više bolnica, više kadra… E, tu se stalo, obučeni kadar ne može da se napravi za dva, tri ili pet meseci”, kaže Tošić za Novu ekonomiju.
I sam je učestvovao u opremanju jedne takve bolnice u Mančesteru na početku pandemije.
„Radili smo 20 sati i napravili je za 15 dana, ali posle toga nikada nije bila popunjena više od pet odsto svojih kapaciteta, jer su skoro svi raspoloživi lekari i medicinske sestre padali sa nogu od posla u postojećim bolnicama. Čak su se i penzioneri uključili”, kaže on i dodaje da „kadrovska opremljenost” države za suočavanje sa zdravstvenom krizom nisu samo zdravstveni radnici, već i drugi donosioci odluka.
„Koordinacija kadrova državne administracije, političkih vođa, zdravstva, vojske, policije i sudstva, kao i medija, privatnog i nevladinog sektora u zdravstvenoj krizi, mora da se vežba. Za poverenje građana mora da se radi i vodi sopstvenim primerom”, objašnjava on.
U KOVIDU ZAPOSLILI, ALI NEDOVOLJNO
Međutim, „kadrovska opremljenost” je rak-rana Srbije odavno. Primera radi, UKC Srbije je i pre pandemije „kuburio“ sa brojem zaposlenih zdravstvenih radnika.
Prema sistematizaciji, tamo bi trebalo da radi preko 10.000 radnika. Umesto toga, u februaru ove godine bilo ih je oko 8.000. U odnosu na planirani broj, najviše nedostaje srednje obrazovani kadar. Sa druge strane, relativno veliki broj zaposlenih, oko 1.200, zaposleno je na određeno vreme.
Ugovore na određeno vreme dobili su i skoro svi koji su dobili posao u kovid bolnicama. To su vrlo često mladi lekari, farmaceuti ili tehničari. Šta će biti sa njihovim radnim mestom nakon pandemije još uvek se ne zna, jer su oni tek predmet budućih planova.
„Pored ovih koji su u kovid bolnicama, pored ovih koji su na određeno vreme, postoje i volonterski specijalizanti. Svi su oni predmet budućih akcija zapošljavanja Ministarstva zdravlja“, rekao je na sednici Odbora za zdravlje i porodicu Predrag Sazdanović, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja.
Međutim, državni sekretar se ubrzo nakon toga ograđuje, citirajući predsednika.
„Što kaže predsednik Vučić u junu mesecu prošle godine, vi kada zaposlite nekog za stalno, morate da mu dajete platu 40 godina. To mora da izdrži finansijski sistem“, dodaje Sazdanović.
Kako objašnjava, trenutno se (u vreme pisanja ovog teksta) završava zapošljavanje zdravstvenih radnika u opštim bolnicama i zdravstvenim centrima, po konkursu koji je sproveden krajem prošle godine.
Na konkurs je, kaže Sazdanović, stiglo preko 1.200 prijava, među kojima je mnogo onih koji trenutno rade u kovid bolnicama na određeno, ali se nada će na kraju biti zaposleno tek 250-300 lekara, jer su se prijavili i lekari koji ne ispunjavaju uslove.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Samo sto Beogradjani nisu primetili da je navodna odluka grada resila problem buke. Preskocite i reagovanje na prituzbe gradjana. Svratite nocu posle 1 h u Savamalu pa posle pisite. Osim toga Bec ima daleko razvijeniji turizam, najaca muzika se cuje iz „muzickog toaleta“ kod izlaza iz podzemne kod Opere. Nocu, vec posle 22 h mir i tisina. Imaju nocne klubove koje je tesko uociti jer se ne cuju, kao i gosti koji ne prave buku kada izlaze. Jer u gradu Becu zive Beclije, ljudi sa potrebom za spavanjem kao i mi, ali nama je san zbog nepostovanja zakona nemoguc. Losi zakoni i namerno nesprovodjenje tih kakvih takvih zakona nece razvijati turizam. Bahatost onih koji nas terorisu treba da bude kaznjena. Nije samo Cetinjska ugrozena bukom, ceo grad kao i druga mesta imaju isti problem. Kulturni sadrzaji, a ne „kulturni sadrzaji“ privlace goste. Sta bi sa muzejima, koliko vrednih eksponata budja u podrumima, da li stranci znaju da imamo mumiju? Ni kafane nisu ono sto su nekada bile, sve je vise onih u kojima umesto „muzike na uvce“ dobijas 3600 W u glavu.