Ja hoću da ostanem ovde
Razumem one koji žele da odu, ali ja hoću da ostanem i hoću da se izborim da to gde ostajem valja. To mi je glavna inspiracija. Tužno mi je što na kraju svake godine, kod mene u školi koja je jedna od jačih,...
Što se ljudi tiče, podela na tabore možda sama po sebi nije smrtonosna. Ali, zaboravlja se da mi imamo zajedničkog neprijatelja u vidu virusa, koji je za mnoge već sada smrtonosan, a potencijalno će biti još mnogo smrtonosniji. Situacija bi, dakle, mogla da se opiše onom narodnom: Dok se dvojica biju, treći profitira
U prošlom broju Nove ekonomije bavili smo se razmatranjem uzroka ogromnog nepoverenja prema vakcini protiv kovida, kako u svetu, tako i kod nas.
Kao glavne uzroke ove deobe u društvu na pristalice i protivnike vakcinisanja, naveli smo nekoliko fenomena: urođenu i ljudima svojstvenu tzv. tribalnost, odnosno sklonost svrstavanju u grupe i udruživanju oko ideja ili vrednosti, zatim savremenu sveprisutnu i izuzetno zaoštrenu polarizaciju u društvu, pa i u društvu u Srbiji. Kao treći uzrok naveli smo nepoverenje prema elitama na vlasti, koje se vremenom proširilo na elite uopšte, pa i naučne i stručne.
Kao posledica navedenih društvenih fenomena, u mnogim društvima, pa tako i u društvu u Srbiji se, po pitanju vakcinisanja protiv korone, razvila određena društvena atmosfera koja bi najbolje mogla da se uporedi sa hladnim ratom. Prisutne su dve strane sa dijametralno suprotnim i nepomirljivim stavovima. Te strane doživljavaju one druge kao neprijatelje koji ih niti razumeju niti im žele dobro i zato je najbolje da se obe strane ušanče u svoje rovove, jer čim iz njih promole glavu i pokušaju da stupe u kontakt jedni sa drugima, tu se „pripuca“.
Ipak, kao što nas epidemiolozi upozoravaju, virus se ne ušančuje i on ne bira koga će da „zakači“, vaksera ili antivaksera. Virusu su jednako dobar „domaćin“ i vakser i antivakser. Uz to, virusi imaju svojstvo da brzo mutiraju. Iz tog razloga je jedna nevakcinisana ili poluvakcinisana populacija virusu odlična podloga da opstane i da dalje mutira i formira sojeve koji će u određenom momentu neminovno postati otporni na postojeće vakcine.
Drugim rečima, što se ljudi tiče, podela na tabore možda sama po sebi nije smrtonosna. Ali, zaboravlja se da mi imamo zajedničkog neprijatelja u vidu virusa, koji je za mnoge već sada smrtonosan, a potencijalno će biti još mnogo smrtonosniji. Situacija bi dakle, mogla da se opiše onom narodnom: Dok se dvojica biju, treći profitira.
Iz napred navedenog, jasno je da nam je, kao ljudskoj zajednici na svetu u celini, od životne važnosti da proniknemo u to kako da na praktičan i efikasan način pomirimo naše međusobne razlike i obuzdamo društvene nesuglasice i sukobe.
Čitaocu je do sada već jasno da je pisac ovog teksta pristalica vakcinisanja. Iz te perspektive, u daljem tekstu ćemo se baviti pitanjem šta jedan vakser treba da čini i šta, nasuprot tome, treba da izbegava da čini, ako želi da jednog (ili više) antivaksera pridobije da (barem počnu da razmišljaju) da se vakcinišu.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Stefan je naš ponos. Svojim vrhunskim rezultatima je potvrdio svoju pamet i talenat, što je u prethodnom tekstu izrečeno. Međutim, ja imam želju i potrebu da istaknem njegove divne karakerne osobine. Stefan je mladić koji ima izoštreno čulo, osećaj i potrebu da brine o drugima, da im pomaže, ohrabruje, obraduje i daruje. Sreća je imati takvog unuka.